Praznik duhova, duševnog stremljenja

i rada na produhovljenju sveta

 

Drugo predavanje, Keln, 9. Juni 1908

 

 

Mi smo u prošlom predavanju posmatrali nekoliko duhovnih bića, koja stoje ispod čoveka, od kojih nekoliko imaju takve sposobnosti, koje se mogu uporediti sa sposobnostima čoveka; ali njima nedostaje osećaj odgovornosti. Mi smo videli, kako se na njih gleda kao na otpad evolucije, koji bi bio ometajući kada bi ona bila prepustena samim sebi, ali kako su ona upotrebljena od jedne više mudrosti, i kako su preobražena iz štetnih u dobra bića.

 

Danas želim da skup ovih bića proširim sa još nekoliko drugih koje posmatramo, da bi pokazali kako se odigrava zajedničko delovanje čoveka sa ovim bićima. Pre svega polazimo od toga da čovek svaki put kad nastupi noć proživljava jednu promenu iz budnog stanja u stanje spavanja. Znamo, da kada je čovek u budnom dnevnom stanju, tada su njegova četiri člana međusobno povezana, međusobno se prožimaju. Podsetimo se dalje da se svake noći astralno telo i ja izdižu iz fizičkog i eterskog tela. Tako smo uočili da iz ovakvog čovečijeg spoja, od četvoročlanog čovečijeg bića, u noći nastaju dva jedno od drugog, različita bića. U krevetu ostaju da leže fizičko telo i etersko telo; a izvan su astralno telo i ja.

Za današnjeg čoveka nastupa u noći sasvim drugačije stanje nego po danu. Mi možemo uporediti stanje svesti današnjeg čoveka noću sa stanjem svesti biljke. Biljka ima stanje svesti spavanja bez snova. Ljudi su u spavanju opterećeni jednom vrstom svesti biljke. Čovek je noću u duhovnom svetu takođe u stanju spavanja bez snova.

Ovim predstavama dodajmo da svaki član čovečijeg bića im svoj izraz u fizičkom telu. Fizičko telo je tako reći rezultat osnovnih članova čoveka. Ja ima svoj izraz u krvi, astralno telo ima svoj izraz u nervnom sistemu, etersko telo ima svoj izraz u sistemu žlezda, a sistem čula stoji kao izraz za fizičko telo. Kada vidimo u fizičkom telu čoveka izraz objave različitih članova, tada moramo sebi reći, da je krvotok tu kroz individualno Ja . Nijedan nervni sistem ne može tu da bude, bez da astralno telo stvara i povezuje taj nervni sistem. Noću izvlačimo napolje astralno telo i Ja iz fizičkog tela, ali ne i nervni sistem i krv. Ali krv i JA pripadaju zajedno i Astralno telo i nervni sistem pripadaju zajedno.

Čovek se noću ponaša veoma nemarno prema svojoj telesnosti. Da bi čovek imao oruđe za JA i za astralno telo morali su nastati krv i nervni sistem. Sada on u noći napusta krv i nervni sistem. Nemoguće je fizičkom telu da opstane sa krvlju i nervnim sistemom samo i jednu sekundu bez astralnog tela i Ja. Biljka može da opstane bez njih, je nema ni nervni sistem niti krvni sistem. Mi bi ujutro našli fizičko telo mrtvo, kada bi bili upućeni samo na sebe same.

Mi mu uzimamo više snage, astralno telo i Ja, koje moraju da obskrbljuju fizičko telo. Ono što mi ne činimo, moraju ciniti druga bića u noći. Ona noću prodiru u fizičko i etersko telo, ona utonu u fizičko i etersko telo. Svake noći se duhovna bića vraćaju u čovečije fizičko i etersko telo i čine ono što tokom dnevnog života obavlja sopstveno Ja i astralno telo. To su viša, uzvišena bića, koja su jednom stvorila fizičko i etersko telo čoveka, koja se noću ponovo tog istog prihvataju. Gore, u višem svetu je noću astralno telo sa Ja; dole ostaju fizičko i etersko telo. Ona su noću napuštena od astralnog tela i Ja. U istoj meri, kako astralno telo i ja bivaju napuštani, uvlače se u njih snage viših bića.

 

Etersko telo čoveka nije isto kao etersko telo biljaka. U fizičko i etersko telo čoveka se noću ulivaju više snage iz jednog višeg sveta. Može se dogoditi sledeće: čovek neprestano deluje na fizičko i etersko telo tokom dnevne svesti.

Kada čovek razmislja i oseća , onda se dogadja u astralnom telu ali to prelazi i na etersko i fizičko telo. To se utiskuje u njih. Ranije su proizlazili fizičko i etersko telo čisto iz volje viših bica. Kada čovek postane svestan Ja, tada odlaze ovi uticaji iz fizičkog i eterskog tela . To što živi u duši, nie bez uticaja na fizičko i etersko telo. Anatom naravno nemože da utvrdi koje promene se događaju u čovečijem fizičkom i eterskom telu, ali one se događaju. Veliko dejstvo se događa u fizičkom i eterskom telu kada čovek laže. Laž i licemerstvo su događaji (procesi) u duši i Ja. Sa materijalističke tačke gledišta može se verovati da se laž odigrava samo u unutrašnjosti. Ali okultni posmatrač zna, da kroz to nastupaju promene sve do i u fizicko telo, do u strukturu. Takve promene se događaju i kroz mnogobrojne konvecionalne laži koje žive u svetu.

 

Pogledajmo materijalnu stvarnost: Mi znamo, kako je naš život ispunjen sa svakolikim neistinama. Kada ljudi sebi nešto kažu, nešto što nemisle tako, to je tako kao što je otisak pečata u pečatnom vosku. Taj otisak ostaje. Svako licemerstvo, neistina, kleveta ostaju prisutni u fizičkom telu kao otisak. Kada čovek napušta noću fizičko i etersko telo, tada se mogu videti takvi otisci. Sada dolaze bića iz viših svetova i to nalaze unutra. To se ne podnosi sa višim svetovima. Kroz to nastupa nešto novo, stvara se nešto potpuno novo. Sada će od viših bića biti odvezana bića kroz fizičko telo, koja vode samostalno postojanje, izmedju naših svetova. To se u tajnoj nauci naziva  Fantom. Fantom je nazivan tako, zato što se nalazi najbliže fizičkom opažaju. Oni su pored toga bića sa fizičkim zakonitostima. Oni prozujavaju naš prostor. Oni zaustavljaju ljudski razvoj. Oni čine da ono što živi u svetu bude lošije nego kada oni ne bi postojali. Ovi fantomi su bića koje čovek stvara kroz laž, licemerstvo i tako dalje, koji zaustavljaju razvoj.

 

A upoznavanjem delovanja duhovnih bića mnogo će se više pomoći, nego kroz moralno pridikovanje. Jedno buduće čovečanstvo će znati, šta ono stvara kroz laž, licemerstvo i klevetu. Time što se činjenice upoznaju, stvara se najdelotvorniji moral, a ne kroz moralne principe. kroz duhovnonaućne osnove postojanja stvaraju se jače moralne pobude i impulsi. Fantomi su takođe jedna vrsta prirodnih bića, koja su tu stvorena kroz delovanje čoveka. Uveče napušta čovek fizičko telo i ostavlja unutra otisak pečata od laži, licemerstva i tako dalje. Kada se čovek ujutro ponovo uvlači, onda prvo istrujavaju ovi fantomi iz fizičkog tela.

 

Takođe se može isto tako uticati i na etersko telo. To su opet određeni procesi u ljudskom svetu, koji deluju tako da takva razvezivanja nastanu kroz etersko telo. Sve stvari, kao nepravedni loši zakoni, koji na nepravedan način kažnjavaju, loša uređenja u jednom socijalnom društvu, deluju povratno na etersko telo, tako da se u eterskom telu razvezuju ona bića, koja se danas u vreme sujeverja samo ismejavaju. Ova bića su SPEKTRE, SABLASTI (priviđenja , aveti). Istinite sablasti su one , u čije klase i redove spadaju takva bića. Ljudi treba da se potrude , da njihovo uređenje bude tako dobro koliko je to moguće, da ne bi stvarali bića te vrste.

Okrenimo sada pogled ka Ja i astralnom telu tokom noći. Zamislimo, da su takođe astralno telo i Ja kod čoveka u jednom posebnom položaju. Oni su se prilagodili krvnom i nervnom životu. U astralno telo i Ja ulivaju se noću više snage iz jednog višeg sveta. Kada čovek ponese iz svog dnevnog života neke snage, tako se opet odigravaju procesi odvezivanja. Opet su to stvari duševnog života, koje vrše proces odvezivanja. Zamislimo, da dvoje ljudi imaju dva različita mišljenja. Jedan pokušava da nagovori drugog i žudi da ga ubedi. Ovakva žudnja je danas  kod ljudi veoma raširena. Ljudi treba drugima da iznesu svoje mišljenje i da sačekaju da se u tom drugom pokrenu snage, kroz koje će prihvatiti to mišljenje. Ima toliko mnogo fanatika sopstvenog mišljenja, koji nisu uopšte zadovoljni, ako nisu u stanju da drugima prinudno nametnu svoje mišljenje. Kada se tako nešto desi, to šteti i jednom i drugom astralnom telu. Oni ponesu sa sobom nagovaranja i lažne savete. Ono što potone u astralno telo, to prouzrokuje, da se noću iz astralnog tela odvezuju bića, koje nazivamo DEMONIMA.

Ova demonska bića su od posebno nepovoljnog uticaja  na naš ljudski razvoj. Ona prozujavaju duhovni prostor i sprečavaju čoveka da razvije sopstvene poglede. Razmislite, koliko se u nekim kafićima, u nekim birtijama greši u tom smislu ! Tu se neprestano uzimaju snage za stvaranje demonskih oblika. One se ušunjavaju u ljudsku dušu. Upitajmo se, koliko toga dolazi kod ovih ili onih suđenja kada ljudi svedoče ! Oni su ubeđeni, da se u osnovi uzevši nisu krivo zakleli, zato što ubeđeni u svedočenje. Na primer: Jedanput su se dogovorili, da se ispriča jedan prošli događaj. Trideset ljudi treba to da opiše. Dvoje su događaj pravilno opisali, a svihdvadesetosmoro drugih su dodali stavri koje se nisu dogodile.Tako dolaze svakakvi uticaji od demonskih bića, koji su na ovaj način stvoreni. Nema za čoveka drugog sredstvga osim spoznaje ovih činjenica, da zna, šta on čini, da bi sebe osloodio od uticaja ovih štetnih duhovnih bića. Svuda, gde je prilika, da ova bića izvrše svoj rušilački uticaj, ona su tu. U sudskoj sali okultni posmatrač može to da posmatra. Ta bića deluju uvek u pravcu kako su nastala. Takva bića , koja su nastala kroz loše zakone, deluju opet tako, da zavode ljude k lošim zakonima.

Čovek treba da pogleda u duhovni svet tako da postane praktičan a da ne stvara neprestano prepreke. Kada mi pustimo da nam pogled tumara nad onim što nas upravo okupiralo, moramo sebi reći, da tokom budnog dnevnog života čovek daje podsticaj nastajanju svakojakih duhovnih bića, elementarnih bića. Moramo da upitamo, koje značenje imaju ova bića u budućem razvoju čovečanstva. Bacićemo pogled u ranije vreme, kada su naši preci živeli u atlanskom svetu.Ako mi usmerimo pogled dovoljno daleko unazad u stari atlanski razvitak, tada mi dolazimo do toga , da ćemo postepeno naići na ljude u potpuno drugačijem obliku. Zamislimo, otprilike, sredinu atlanskog doba. Moramo ljude tako zamisliti, da je deo eterskog tela, koji je danas u našoj glavi, tada stajao daleko iznad fizičke glave, kao što to sada opaža vidoviti kod konja. To je posebno uočljivo još i kod slonova. On ima jednu veliku predstrukturu ispred sadašnje fizičke glave i iznad nje. To je bio slučaj i kod ljudi u vreme stare atlantide. Kretanje napred u razvoju se sastoji u tome, da se ovaj deo više spoji, tako da se danas kod čoveka eterska glava i fizička glava skoro pokrivaju.

 

Čovek je ranije imao jednu maglovitu vidovitost. Kada je po danu čovek uronio u fizičko telo, tada on nije video čvrste granice, već je on video predmete okužene s jednom aurom. Noću on nije uopšte video ove granice, već samo duhovno tih stvari. U posle atlanskom dobu razlokujemo mi do sada pet kulturnih razdoblja. U prvom razdoblju, staro indijskom, ljudi su bili takvi, da je spoj eterske glave s fizičkom glavom bio veoma slab. Sve jače je srašćivala eterska glava s fizičkom glavom.Najjača veza je postala u našem vremenu, u petoj posle atlanskoj kulturi, gde su ljudi sišli u fizički, materijalni Svet, gde su ljudi najdublje prodrli u materiju. U mnogobrojnim inkarnacijama tokom različitih epoha, čovek je naučio mnogo toga do dana svoje današnje inkarnacije. Sve, što se događa u Svetu, dešava se po jednoj opadajućoj i jednoj rastućoj liniji. Zaista isto tako kako je istina, da se eterska glava sve više i više vezivala s fizičkom glavom, isto tako je istina, da malo po malo nastupa jedno olabavljenje. Mi smo već došli do vremenske tačke, gde eterska glava ponovo počinje da se olabavljuje. Mi moramo ovde da razlikujemo razvoj rase i razvoj duše. U budućnosti će biti duša, koje nisu dovoljno dobro radile u vreme dok su bile spojene eterska i fizička glava, što je posledica srašćivanja eterske glave s fizičkom glavom, u prihvatanju duhovnih istina. Ljudi, koji sada prime duhovne istine, kada kasnije opet dođu, biće zadovoljavajuće prihvaćeni u toj inkarnaciji, da bi onda pronašli odgovarajuću vezu. Ali takvi, koji sada propusteono što se mora dogoditi, oni u budućnosti neće naći tela, koja će im odgovarati. Jer razvoj rase će stvarati normalna tela, koja odgovaraju dušama, koje nisu ništa propustile. drugi će biti takvi da neće moći da prime olabavljena eterska tela. Ovi ljudi će biti jedan poseban ljudski izliv, koji ispadaju iz predstojećeg ljudskog razvoja.

 

Treba imati nešto, da bi našli jedno buduće telo. Zamislite jednu dušu, koja bi živela u jednom telu,koje ima jedno labavo etersko telo. Duša ne bi više razumela , kada bi se njoj govorilo o demonima i tako dalje. danas je vremenska tačka, gde se o ovim stvarima može govoriti. Kada se jednom etersko telo olabavi, tada to ne možemo. Etersko telo će kasnije živeti u duhovnom svetu. Ovaj je naseljen demonima i tako dalje. Tada će taj svet duhovnih bića biti oko čoveka, i kada se sada ne bi pripremali kroz poučavanje o tome, kasnije ne bi znali ni za kakav izlaz pri odnosu s ovim bićima. Ovi sada znalci, biće pozvani da u budućnosti ova bića preoblikuju u sluge jednog budućeg razvoja. Tako vidimo, da ljudi sada mogu da propuste svoje zadatke za budući razvoj čovečanstva i drugih bića.

 

Svi ovi demoni, sablasti i fantomi, danas su štetni. Ali mi ćemo njih u budućnosti preoblikovati u sluge napretka čovečanstva. I za to se čovek mora pripremiti. Duševni razvoj i razvoj rase ne teku uporedo.

 

Ljudi će se u budućnosti podeliti na dobre i zle. Jedan deo se na pravilan način razvija naviše, da bi u budućnosti preobrazio demone, sablasti i fantome. Drugi deo biće gurnut dole. To će biti zli. Ono što čovečji duh stvara, to ima jedno stvarno značenje. Tako je uvek bilo u ljudskom razvoju.

Daćemo jedan drugi primer, o tome kako čovek treba danas da sarađuje. Okrećemo pogled na četvrto kulturno razdoblje, na grčki hram. Misao hrama je pre svega proizašla iz ljudske duše. Misao hrama počiva na tome, što mi nazivamo stub, i na tome, šta stub nosi. Nikad više kao tada neće biti u čovečanstvu dostignuto to da se postavi u noseći prostor. Uporedimo mi jedan grčki hram s jednom modernom građevinom. Kada stub deluje ukrasno, tada on nije više pravi stub, a to je tek onda, kada slobodno stoji i stvarno nosi. Čovek mora da oseti da stub mora da se sastoji od pravog materijala. Kada mi obojimo gvozdeni stub, koji je tanak i isto nosi kao jedan deblji kameni stub, to nas obmanjuje.

Jedan grčki hram je jedna grčka prostorna misao. To će ljudi razumeti, ako bi sebi mogli da predstave to, da od gore prema dole, od desna na levo idu snage. Možemo zamisliti tri naslikana anđela, lebdeći u vazduhu, tak da se zna, da se oni uzajamno nose. Kod starih slikara nalazimo ovaj osećaj prostora. Danas to više ne nalazimo, ni kod Böcklin-a. Na njegovoj Pieti je jedan anđeo, kod kojeg imamo osećaj, da mora u sledećem trenutku da padne dole.

To je nešto, što može čak i najvećim genijima da izmakne, kada nedostaje duhovna kultura: osećaj prostora.  Svaki put, kada čovek stvara jednu stvarnu misao prostora, tada bićima daje priliku da ispune taj prostor. Mi onda začaramo viša bića dole u prostor. Potpuno druga bića pozivamo dole s grčkim stubom i na njima horizontalno ležećim gredama, a potpuno drugačija bića s gotskim katedralama i njenim oštrim krivinama. Gotska katedrala se razlikuje u duhovnom smislu od grčkog hrama na sledeći način. Kod grčkog hrama ima čovek tako tajanstven osećaj prostora, kao da je hram jedna kristalizirana prostorna misao. Kroz to, da je hram takav, kakav je, on je boravište jednog višeg bića, jednog Boga, i kada je napušten od čoveka. Ali gotskoj katedrali pripadaju ljudi. Ona mora biti dopunjena kroz molitvu ljudi sa sklopljenim rukama , koje se uzdižu. Grčki hram je mesto stanovanja Boga. Gotska katedrala je jedno kultno mesto i boravište Boga, kada je čovek uz to prisutan. Grčki hram je , i kada je napušten, mesto stanovanja jednog duhovnog bića. Tako vidimo, da ljudi kroz to da su u skladu s duhovnim svetom deluju zajedno sa duhovnim svetom. Tako vidimo u Duhu, kako može kroz dela ljudi sve više da se uradi za spuštanje viših bića.

 

Ponovo stupa pred našu dušu misao Praznika duhova. Misao Praznika duhova izražava se u jednom simbolu, kojeg mi možemo spoznati kroz takva posmatranja: da čovek svojim radom stvara mesta za silaženje duhovnih bića, da bi oni radili na produhovljenju Sveta.

Mi moramo tako da shvatimo duhovno-naučno spiritualne misli, da one u sve pojedinačne grane života prodiru. U našem materijalističkom vremenu spoljašnji život je samo malo odraz unutrašnjosti. Ranije je svaka brava, svaki ključ bio odraz nečeg duhovnog.Sad je nasuprot tome sve tako beznačajno. Čovek će opet naučiti da stvara na takav način, da spoljašnje bude odraz unutrašnjeg. Tada će i jedna železnička stanica nastati kao jedna misao, kao što su nastali grčki hram i gotska katedrala. I naše vreme ima jedan građevinski stil, koji odgovara našem vremenu. To je robna kuća. To je odraz misli korisnosti, odraz ljudskog egoizma. Vreme korisnosti je kao jedini originalan stil stvorilo robnu kuću.

Ranije su ljudi ugrađivali svoja duševna osećanja u građevinski stil. Robna kuća je odraz osećanja devetnaestog veka. Ali sada je već tu jedan duhovni okret, koji priprema kasnije produhovljenje. Ljudi koji na ovaj način shvataju antropozofski pokret, oni ostvaruju misao Praznika duhova. Mi ćemo u budućnosti u tome, što će Zemlju pokrivati, videti kristalizovane antropozofske misli.

 

 

Prevod Mr Đorđe Savić, Pančevo, 1997

 

Korektura prevoda Olga Nađ, 2011