ETAPE PUTA KA BOGU

Abdulah al-Ansari al-Haravi

 

O AUTORU

Abdulah al-Ansari al-Haravi je ro|en 1006. godine (396. po islamskom računanju vremena) u Heratu, u Avganistanu, a

živeo je do 1089. (tj. 481.) godine. Spada me|u najveće mističke sufi pesnike. Pisao je pesme na arapskom, ali su mu glavna dela, koja su još uvek predmet proučavanja i divljenja, na persijskom jeziku. Bio je žestok branitelj Kur'ana i sune (Prorokove predaje). Imao je veliki broj učenika.

65

1. Deonica početaka / bidayat

1.    Bu|enje / yaqza. Bog je rekao: "Ja vam savjetujem samo jedno; ustanite iskreno prema Bogu…" (Kur'an, XXXIV, 46). Ustati prema Bogu znači probuditi se iz mulja mlakosti. Do toga dolazi čim se srce obasja

životom, čim se ugleda svetlo obavesti.

2.   Povratak Bogu / tawba. Bog je rekao: "A oni koji se ne pokaju – sami sebi čine nepravdu" (Kur'an, XLIX, 11). Tri su uslova povratka Bogu: pokajanje, traženje oprosta i zator  (greha).

3.   Ispit savesti / muhasaba. Bog je rekao: "Boga se bojte, i neka svaki čovjek gleda šta je za sutra pripremio!" (Kur'an, LIX, 18). Putem ispita savesti moguće je ići tek nakon što se  odlučno  preduzme  ostvarenje  povratka Bogu.

4.    Pokajanje / inaba. Bog je rekao: "I povratite se Gospodaru svome" (Kur'an, XXXIX, 54). Pokajanje tvori troje: povratiti se Bogu preobraćen, budući da Mu  se vraća uz traženje oprosta; povratiti Mu se s vernošću, budući da Mu se vraća s obećanjem; povratiti Mu se svojim načinom bivanja, budući da Mu se vraća uzvraćajući   Mu.

5.     Razmišljanje / tafakkur. Bog je rekao: "A tebi objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima ono što im se objavljuje, i da bi oni razmislili" (Kur'an, XVI, 44). Znaj da je razmišljanje istraživanje što ga vodi  unutarnji  vid  u cilju  postizanja  željenog predmeta.

6.  Meditacija / tadakkur. Bog je rekao: "… a pouku

će prihvatiti samo onaj koji se Njemu obraća" (Kur'an, XL,

66

13). Meditacija je viša od razmišljanja, jer razmišljati znači tražiti a meditirati znači naći.

7.    Izbegavati opasnost / i'tisam. Bog je rekao: "Svi se čvrsto Božjeg užeta držite i nikako se ne razjedinjujte!" (Kur'an, III, 103). Držati se Božjeg užeta znači  biti  Mu veran u poslušnosti, čekajući Njegove naredbe; držati se užeta Božjeg znači izdignuti se iznad svake uobrazilje i osloboditi se svakog oklevanja.

8.  Beg / firar. Bog je rekao: "Zato požurite Bogu!" (Kur'an, LI, 50). Beg se sastoji u tome da se pobegne od onoga što nije, onome što nikada nije prestalo biti.

9.   Isposništvo / riyada. Bog je rekao: "… i oni koji od onoga što im se daje udjeljuju, i čija su srca puna straha…" (Kur'an, XXIII, 60). Isposništvo se sastoji u tome da se duša privoli da prigrli ono što je istinito.

10.  čujnost / sama. Bog je rekao: "Da Bog zna da od njih može biti ikakva dobra, učinio bi da čuju" (Kur'an, VIII, 23). Bitna tačka čujnosti je bu|enje pažnje.

2. Deonica dveri / abwab

1.  Tuga / huzn. Bog je rekao: "… pa su se vratili suznih očiju, tužni" (Kur'an, IX, 92). Biti tužan znači patiti zbog nečega što vam je izmaklo, ili patiti zato što je nešto nedostupno.

2.    Strah / hawf. Bog je rekao: "Boje se Gospodara svoga koji vlada njima" (Kur'an, XVI, 50). Bojati se, znači biti istrgnut iz spokojstva mira razmatranjem primljene objave.

67

3.  Brižnost / išfaq. Bog je rekao: "Prije smo me|u svojima strahovali, govoriće…" (Kur'an, LII, 26). Brižnost se sastoji u stalnom osećanju razumevanja a istovremeno i saosećanja.

4.  Poniznost / hušw. Bog je rekao: "Zar nije vrijeme da se vjernicima srca smekšaju kad se Bog i Istina koja se objavljuje spomene?" (Kur'an, LVII, 16). Poniznost se sastoji u tome da duša prestane da plamti i narav prestaje da gori zbog nečega velikog ili strašnog.

5.     Mirnoća / ihbat. Bog je rekao: "A radosnom viješću obraduj poslušne, čija srca, kad se Bog pomene, strah obuzme, i one koje strpljivo podnose nevolje" (Kur'an, XXII, 35). Mirnoća je početak stanja spokojstva. To je dolazak na mesto sigurno (u zaklon) od povratka natrag i oklevanja.

6.  Odricanje / zuhd. Bog je rekao: "Bolje vam je ono

što Bog ostavlja kao dozvoljeno" (Kur'an, XI, 86). Odricanje se sastoji u tome da se potpuno napusti želja za nečim.

7.  Savesnost / wara. Bog je rekao: "I haljine svoje očisti!" (Kur'an, LXXIV, 4). Savesnost se sastoji u najvećem odricanju iz opreza, ili u suzdržavanju iz poštovanja.

8.   Posvećenost Bogu / tabattul. Bog je rekao: "I spominji ime Gospodara svoga i Njemu se potpuno posveti" (Kur'an, LXXIII, 8). Posvetiti se, znači odvojiti se dokraja od svega (da bi se posvetilo isključivo nečemu). činjenica da je Bog rekao Njemu poziv je na apsolutno lišavanje.

9.     Nadanje / raga. Bog je rekao: "Vi u Božjem poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Božjoj milosti i nagradi na onom svijetu" (Kur'an, XXXIII, 21).

68

10.   Težnja / ragba. Bog je rekao: "I molili su Nam se u nadi i strahu" (Kur'an, XXI, 90). Težnja je povezanija uz stvarnost od nade. Ona je viša od nade, jer nada je želja kojoj nedostaje izvesno  ostvarenje,  dok  je  težnja koračanje na putu izvesnog ostvarenja.

3. Deonica ponašanja / mu'amalat

1.  Budnost / ri'aya. Bog je rekao: "Ali oni o njemu ne vode brigu onako kako bi trebalo" (Kur'an, LVII, 27). Budnost se sastoji u tome da se (nešto) brižno čuva.

2.  Usmeriti svoju pažnju / muraqaba. Bog je rekao: "Ni rodbinstvo ni sporazum, kada je vjernik u pitanju, ne poštuju i sve granice zla prekoračuju" (Kur'an, IX, 10). Usmeriti svoju pažnju, znači stalno gledati predmet kojem težimo.

3.  Poštovanje / hurma. Bog je rekao: "A ko poštuje Božije svetinje, uživaće milost Gospodara svoga" (Kur'an, XXII, 30).

4.     Iskrenost / ihlas. Bog je rekao: "Iskreno ispovijedanje vjere dug je Bogu!" (Kur'an, XXXIX, 3). Iskrenost se sastoji u tome da se delovanje očisti od svake primese.

5.  Popravak / tahdib. Bog je rekao: "A pošto za|e, on reče: Ne volim one koji zalaze" (Kur'an, VI, 76). Popravak je dokaz onih koji su na počecima; jedan od puteva isposništva.

6.   Ispravnost / istiqama. Bog je rekao: "Zato se Njemu iskreno klanjajte" (Kur'an, XLI, 6). činjenica da je Bog rekao Njemu poticaj je na savršenu osamljenost.

69

7.  Pouzdanje u Boga / tawakkul. Bog je rekao: "U Boga se pouzdajte, ako ste vjernici!" (Kur'an, V, 23). Uzdati se u Boga, znači sve svoje poveriti Onome koji je Gospodar svega i otpočinuti uz Njegovo vo|enje.

8.    Prepuštanje Bogu / tafwid. Bog je rekao, prenoseći reči vernika iz faraonske porodice: "A ja Bogu prepuštam svoj slučaj. Bog uistinu robove svoje vidi" (Kur'an, XL, 44). Prepuštanje Bogu upućuje na nešto najosetljivije i ima daleko veću širinu od pouzdanja u Boga. Zapravo, u Boga se uzdajemo nakon pokušaja (ljudskim) sredstvima, a Bogu se prepuštamo i pre i posle takvog pokušaja. Takav je i stav savršenog odricanja.

9.   Poverenje / tiqa. Bog je rekao: "A kad se uplašiš za njegov život povjeri ga rijeci" (Kur'an, XXVIII, 7). Poverenje je zenica onog oka "pouzdanja  u  Boga", središnja tačka "prepuštanja Bogu", i najdonji sloj srca potpune  pokornosti.

10.    Potpuna pokornost / taslim. Bog je rekao: "… i dok se sasvim ne pokore" (Kur'an, IV, 65).

4. Deonica vrlih navika / ahlaq

1.  Strpljivost / sabr. Bog je rekao: "Strpljiv budi! ali, strpljiv ćeš biti samo uz Božju pomoć" (Kur'an, XVI, 127). Strpljivost se sastoji u tome da se uzdržavamo od jadanja, uprkos skrivenoj nestrpljivosti.

2.  Zadovoljstvo / rida. Bog je rekao: "A ti, o dušo smirena, vrati se Gospodaru svome zadovoljna!" (Kur'an, LXXXIX, 28). Zadovoljstvo je izraz koji znači da sluga zastane ma gde ga Bog zaustavi, ne pitajući…

70

3.   Zahvalnost / šukr. Bog je rekao: "A malo je zahvalnih me|u robovima Mojim" (Kur'an, XXXIV, 13). Zahvalnost je izraz koji označava priznavanje dobročinstva, jer je ona put koji vodi spoznavanju Dobročinitelja; u tom smislu Bog je Islam i veru, u Kur'anu, nazvao zahvalnošću.

4.  Sram / haya. Bog je rekao: "Zar on ne zna da Bog sve vidi?" (Kur'an, XCVI, 14). Sram nastaje iz poštovanja vezanog uz ljubav.

5.  Istinitost / sidq. Bog je rekao: "A kada je borba već propisana, bolje bi im bilo da su prema Bogu iskreni" (Kur'an, XLVII, 21). Istinitost je izraz koji označava zbiljnost stvari u njenoj izvornosti, na kraju njenog stvaranja i u opažanju koje o njoj imamo.

6.  Pretpostavljanje (sebi) / itar. Bog je rekao: "I više vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno" (Kur'an, LIX, 9). Pretpostavljanje (sebi) sadrži isključivo ustupanje i slobodu izbora.

7.   Ćud / huluq. Bog je rekao: "Jer ti si, zaista, najljepše ćudi" (Kur'an, LXVIII, 4). Oni koji se bave tom naukom slažu se u tvrdnji da je sufizam ćud: biti rastrošan u dobrom ponašanju a izbegavati loše.

8.   Skromnost / tawadu'. Bog je rekao: "A robovi Milostivoga su oni koji po Zemlji mirno hodaju" (Kur'an, XXV, 63). Skromnost se sastoji u tome da se ponizno pokloni pred prisilnom snagom istinitoga.

9.  Plemenitost srca / futuwa. Bog je rekao: "To su bili momci, vjerovali su u Gospodara svoga, a Mi smo im ubje|enje još više učvrstili" (Kur'an, XVIII, 13). U suštini plemenitost srca je u tome da sebi ne priznaješ nikakvu nadmoćnost niti ikakvo pravo.

71

10.  Biti na pučini / inbisat. Bog je rekao: "Ti, koga hoćeš, u zabludi ostavljaš, a kome hoćeš, na pravi put ukazuješ" (Kur'an, VII, 155). Biti na pučini znači pustiti slobodno svoju narav i čuvati se zaziranja što ga uzrokuje sramežljivost.

5. Deonica načela / usul

1.   Namera / qasd. Bog je rekao: "A onome ko napusti svoj rodni kraj radi Boga i Poslanika Njegova, pa ga stigne smrt, nagrada od Boga njemu je sigurna" (Kur'an, IV, 100). Namera je neopoziva odluka o isključivom posvećenju poslušnosti.

2.     Odlučnost / 'azm. Bog je rekao: "A kada se odlučiš, onda se pouzdaj u Boga" (Kur'an, III, 159). Odlučnost se sastoji u ostvarenju namere milom ili silom.

3.  Volja / irada. Bog je rekao: "Reci: Svako postupa po svom naho|enju" (Kur'an, XVII, 84). Volja je jedan od zakona ove nauke (to jest spoznavanja duhovnog puta) i jedno od načela koja upravljaju sveukupnošću njenih sastavnih delova. Sastoji se u tome da se dobrovoljno odgovori pozivima stvarnosti.

4.     Pristalost / adab. Bog je rekao: "I oni koji se Božjih propisa pridržavaju" (Kur'an, IX, 112). Pristalost se sastoji u tačnom pridržavanju propisa…

5.   Izvesnost / yaqin. Bog je rekao: "Na Zemlji su dokazi za one koji čvrsto vjeruju" (Kur'an, LI, 20). Izvesnost je prevozno sredstvo onome koji se preda tom putu. Ona je vrhunac stupnjeva običnih ljudi i, kažu, prvi korak povlaštenih.

72

6.  Bliskost / uns. Bog je rekao: "A kada te robovi Moji za mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu" (Kur'an, I, 186). Bliskost je izraz radosti tihe zbog blizine.

7.     Sećati se Boga / dikr. Bog je rekao: "A kada zaboraviš, sjeti se Gospodara svoga" (Kur'an, XVIII, 24), to jest kada zaboraviš sve što nije On i kada zaboraviš sebe samoga u činu sećanja, zatim kada zaboraviš čin sećanja u samom činu sećanja, zatim  kada  zaboraviš   svako sećanje u stvarnom spomenu što ga Bog ima o tebi. Sećati se, znači osloboditi se bezbrižnosti i zaborava.

8.  Siromaštvo / faqr. Bog je rekao: "O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Boga" (Kur'an, XXXV, 15). Siromaštvo je izraz koji označava činjenicu izuzeća vi|enja vlasništva.

9.  Bogatstvo / gina. Bog je rekao: "I siromah si bio, pa te je imućnim učinio" (Kur'an, XCIII, 8). Izrazom bogatstvo označava se činjenica da se poseduje sve što je potrebno

10.  Pasivni put / maqam al-murad. Bog je rekao: "Ti nisi očekivao da će ti knjiga biti objavljena" (Kur'an, XXVIII, 86). Većina onih koji se bave ovom naukom probali su i murad (tj. ono što Bog želi) i murid (različita bitka; onaj koji želi Boga) i smatraju da je prebivalište murada iznad prebivališta murida.

6. Deonica dolina / awdiya

1.  Dobročinstvo / ihsan. Bog je rekao: "Zar nagrada za dobro učinjeno djelo može biti išta drugo do dobro?"

73

(Kur'an,  LV,  60).  Dobročinstvo  označava  činjenicu  da Boga poštuješ kao da ga vidiš.

2.  Znanje / 'ilm. Bog je rekao: "Kojeg smo onome što samo Mi znamo naučili" (Kur'an, XVIII, 65). Znanje je ono

što počiva na nekom dokazu i potire neznanje.

3.     Mudrost / hikma. Bog je rekao: "On daruje mudrost kome hoće, a onaj kome je mudrost darovana – darovan je blagom neizmjernim" (Kur'an, II, 269). Mudrost je izraz koji označava činjenicu da se svaka stvar stavi tačno na svoje mesto.

4.   Vidovidost / basira. Bog je rekao: "Ovo je put moj, ja pozivam k Bogu, imajući jasne dokaze, ja, i svako onaj koji me slijedi" (Kur'an, XII, 108). Vidovitost je ono

što te osloba|a smetenosti.

5.  Pronicljivost / firasa. Bog je rekao: "To su zaista pouke za one koji posmatraju" (Kur'an, XV, 75). Biti pronicljiv, znači biti mudar; sastoji se u tome da se zapaža ono što je u nečem nevidljivo, ne razmišljajući induktivno ili pak polazeći od neke indukcije, ne pozivajući se ni na kakvo iskustvo.

6.  Smernost / ta'zim. Bog je rekao: "Što vam je da ne očekujete da Bog bude štovan? (Kur'an, LXXI, 13). Smernost se sastoji u tome da se prizna veličina i da se pred njom ponizi.

7.  Nadahnuće / ilham. Bog je rekao: "A ja ću ti ga donijeti – reče onaj koji je učio iz Knjige – prije nego što okom trepneš" (Kur'an, XXVII, 40). Nadahnuće je stanje onih koji primaju (Božiju) poruku.

8.   Smirenost / sakina. Bog je rekao: "On uliva smirenost u srca vjernika" (Kur'an, XLVIII, 4). Izraz sakina označava troje. Prvo je sakina Izraelovih sinova. Drugo je

74

ona koja govori kroz usta onih koji primaju (Božju) poruku. Treća je sakina što je Bog spušta u srce Prorokovo i srce vernika.

9.   Mir / tuma'nina. Bog je rekao: "A ti, o dušo smirena…" (Kur'an, LXXXIX, 27). Mir je odmor koji očvršćuje savršenu sigurnost koja sliči vi|enju.

10.  Zaokupljenost / himma. Bog je rekao: "Pogled mu nije skrenuo, nije prekoračio" (Kur'an, LIII, 17). Zaokupljenost je ono što pobudu apsolutno upravlja prema predmetu, (premda) onaj ko je njom pogo|en više nije u stanju da sobom vlada i zapravo se više ne može od nje odvratiti.

7. Deonica mističkih stanja / ahwal

1.   Ljubav / mahabba. Bog je rekao: "Bog će… dovesti ljude koje On voli i koji Njega vole" (Kur'an, V, 54). Ljubav je privrženost srca, (podeljena) izme|u zaokupljenosti i bliskosti, u davanju i odbijanju, na isključiv način.

2.    Ljubomora / gayra. Bog je rekao, prenoseći Solomonove reči: "Vratite im ih (konje)! – i on ih poče gladiti po nogama i  vratovima" (Kur'an, XXXVIII, 33). Ljubomoran čovek više ništa ne podnosi ma koliko da se trudi i teško se zadovoljava jer je tolika njegova pohlepa.

3.    čežnja / Šawq. Bog je rekao: "Onaj ko se boji susreta s Bogom – pa, doći će, sigurno, Dan obećani" (Kur'an, XXIX, 5). čežnja je silovit polet srca prema nečemu odsutnom.

75

4.    Teskoba / qalaq. Bog je rekao, prenoseći Mojsijeve reči: "Požurio sam k Tebi, da budeš zadovoljan" (Kur'an, XX, 84). Teskoba je nemir uzrokovan čežnjom koja gubi strpljenje.

5.  Že| / 'ataš. Bog je rekao, prenoseći reči Svoga Prijatelja (Avrama): "I kad nastupi noć, on ugleda zvijezdu i reče: Ovo je Gospodar moj!" (Kur'an, VI, 76). Že| je metaforički izraz požude za nečim čemu se nadamo.

6.      Zanos / wagd. Bog je rekao: "Osnažili smo njihova srca kad su se digli" (Kur'an, XVIII, 14). Zanos je plam koji izbija u suočenju s nečim uznemiravajućim.

7.  Zapanjenost / dahaš. Bog je rekao: "A kad ga one ugledaše, zadiviše se ljepoti njegovoj…" (Kur'an, XII, 31). Zapanjenost je ču|enje koje zahata slugu kad ga iznenadi nešto što nadilazi njegovu pamet, ili njegovu postojanost, ili njegovo znanje.

8.  Zalu|enost / hayman. Bog je rekao: "A Musa se onesviješćen strovali" (Kur'an, VII, 143). Zalu|enost je gubitak  vlasti  nad  sobom  zbog  iznenadnog  zadivljujućeg

ču|enja ili zaprepaštenja. Zalu|enost je trajnija i čvršća

od zapanjenosti i dublje označuje onoga koga pogodi.

9.   Munja / barq. Bog je rekao: "Kada je vatru ugledao…" (Kur'an, XX, 10). Munja je početak što tinja i poziva slugu da u|e na ovaj Put. Razlika izme|u munje i zanosa je u tome što zanos nastaje tek nakon što se na taj Put u|e; zanos je popuštanje, dok je munja dopuštenje.

10.  Duhovna spoznaja / dawq. Bog je rekao: "Ovo je lijep spomen" (Kur'an, XXXVIII, 49). Duhovna spoznaja je nešto trajnije od zanosa i sjajnije od munje.

76

8. Deonica skrbničkih veza / wilayat

1.  Treptaj oka / lahz. Bog je rekao: "Pogledaj u ono brdo, pa ako ono ostane na svom mjestu, vidjet ćeš Me!" (Kur'an, VII, 143). Treptaj oka je pogled kradomice.

2.  Trenutak / waqt. Bog je rekao: "Zato si, o Musa, u pravo vrijeme došao" (Kur'an, XX, 40). Trenutak je izraz koji označava obuhvatnost postajanja.

3.  čistoća / safa. Bog je rekao: "I oni su zaista u Nas od onih odabranih dobrih ljudi" (Kur'an, XXXVIII, 47).

čistoća je izraz koji označava odsutnost nemira.

4.   Vedrina / surur. Bog je rekao: "Reci: Neka se zato Božjoj blagodati i milosti raduju!" (Kur'an, X. 58). Vedrina je izraz koji označava potpunu radost; ona je čišća od veselja, jer u veselju ponekad ima i tuge.

5.  Tajna / sirr. Bog je rekao: "Ta Bog dobro zna šta je u dušama njihovim" (Kur'an, XI, 31). Poštovatelji tajne su oni koji nezamijećeni prolaze o kojima govori predaja.

6.   Uzdah / nafas. Bog je rekao: "čim se osvijesti, reče: Hvaljen neka si!" (Kur'an, VII, 143). Uzdah je i nazvan tako zbog olakšanja što ga postiže onaj koji tako ponovo uzima dah.

7.  Dobrovoljno progonstvo / gurba. Bog je rekao: "A zašto je me|u narodima prije vas bilo samo malo čestitih, koji su branili da se na Zemlji nered čini, koje smo Mi spasili?" (Kur'an, XI, 116). Dobrovoljno progonstvo je izraz kojim se označava čin izdvajanja od svojih bližnjih.

8.  Potonuće / qaraq. Bog je rekao: "I njih dvojica poslušaše, i kad ga on čelom prema zemlji položi" (Kur'an, XXXVII, 103). To je stanje onoga koji je dospeo u sredinu boravišta i koji je prešao granicu rasula.

77

9.   Odsutnost / gayba. Bog je rekao: "I okrenu se od njih i reče: O Jusufe, tugo moja!" (Kur'an, XII, 84).

10.  čvrstoća / tamakkun. Bog je rekao: "I neka te nikako ne obmanu oni koji čvrsto ne vjeruju" (Kur'an, XXX, 60). čvrstoća je iznad mira: na neki način ona upućuje na vrhunac postojanosti.

9. Deonica činjenica / haqa'iq

1.  Otkrovenje / mukašafa. Bog je rekao: "I objavio robu Njegovu  ono što je objavio" (Kur'an, LIII,  10). Otkrovenje je poveravanje tajne  me|u bliskim prijateljima, to je dokučivanje onostranog skidanjem koprene.

2.  Zrenje (opažanje) / mušahada. Bog je rekao: "U tome je, zaista, pouka za onog ko razum ima ili ko sluša a priseban je" (Kur'an, L, 37). Zrenje, to je odlučno skidanje koprene.

3.  Vi|enje / mu'ayana. Bog je rekao: "Zar ne vidiš kako Gospodar tvoj sjenu rasprostire?" (Kur'an, XXV, 45). Tri su vrste vi|enja: organima vida, zatim okom srca i onda okom duha.

4.  Život / hayat. Bog je rekao: "Zar je onaj koji je bio u zabludi, a kome smo Mi dali život…" (Kur'an, VI, 122). Prvi život je život znanja i izbavlja od smrti neznanja; drugi je život usredotočenje; treći je život otkriće.

5.   Hvatanje / qabd. Bog  je rekao: "A poslije je (sjenu) malo-pomalo Sebi privlačimo" (Kur'an, XXV, 46). To je stanje onih koji su ljubomorno čuvani, Bog ih čuva po strani kako bi ih ostavio za Sebe samoga.

78

6.    Širenje / bast. Bog je rekao: "Da vas tako razmnožava" (Kur'an, XLII, 11). Širenje se (za Boga) sastoji u tome da izjave sluge usmeri na puteve znanja.

7.     Pijanstvo / sukr. Bog je rekao, prenoseći reči Svoga Sagovornika (Muse): "Gospodaru moj, ukaži mi se da Te vidim!" (Kur'an, VII, 143). Pijanstvom se izražava prestanak samoposedovanja pred naletom osećaja. Ono je deo stanja koja zaista pripadaju zaljubljenicima.

8.     Bistrina / sahw. Bog je rekao: "I kad iz srca njihovih nestane straha, oni će upitati: Šta je to rekao Gospodar vaš? – Istinu – odgovoriće" (Kur'an, XXXIV, 23). Bistrina je viša od pijanstva, ona je bliža stanju širenja. To je stanje što se diže iznad čekanja, oslobo|eno potrage i svake teskobe.

9.   Sjedinjenost / ittisal. Bog je rekao: "Zatim se približio, pa nadnio, blizu koliko dva luka ili bliže" (Kur'an, LIII, 9). Izbezumio je umove i naprosto presekao ispitivanje rekavši ili bliže. Prvi stupanj je sjedinjenost onoga koji se grčevito drži Boga; zatim dolazi sjedinjenost zrenja, a onda sjedinjenost otkrića.

10.   Odvojenost / infisal. Bog je rekao: "Bog vas podsjeća na Sebe i Bogu se vraća sve" (Kur'an, III, 28). Ništa me|u stanjima ne sadrži toliko raznolikosti kao odvajanje. Prvo je odvajanje od dvaju stvorenih svetova; drugo je odvajanje od vi|enja odvajanja; treće je odvajanje od sjedinjenosti.

79

10. Deonica vrhovnih boravišta / nihayat

1.  Spoznaja / ma'rifa. Bog je rekao: "Kada slušaju ono što se objavljuje Poslaniku, vidiš kako im liju suze iz očiju jer znaju da je to Istina" (Kur'an, V, 83). Spoznaja se sastoji u shvatanju same stvari, takve kakva jeste.

2.   Utrnuće (poništenje) / fana. Bog je rekao: "Sve

što je na zemlji prolazno je, ostaje samo Gospodar tvoj" (Kur'an, 26-27). Poništenje je iščeznuće onoga što je s ove strane Boga, na nivou znanja, zatim na nivou poricanja, zatim na nivou stvarnosti.

3.  Besmrtnost / baqa. Bog je rekao: "Bog je dobar i vječan" (Kur'an, XX, 73). Besmrtnost je izraz koji se primenjuje na ono što ostane nakon poništenja tvrdnji i njihovog pada.

4.      Ostvarenje / tahqiq. Bog je rekao: "Zar ne vjeruješ? – Vjerujem – odgovori Ibrahim, ali bih da mi se srce smiri" (Kur'an, II, 260). Ostvarenje se sastoji u pročišćenju tvog prtljaga (ali da je u njemu sve)  koje dolazi od Boga, zatim po Bogu, zatim u Bogu.

5.   Prikrivanje / talbis. Bog je rekao: "A da ga melekom učinimo, opet bismo ga kao čovjeka stvorili i opet bismo im učinili nejasnim ono što im nije jasno" (Kur'an, VI, 9). Skrivanje se sastoji u tome da se lažnim tvr|enjem izmeni nešto što čvrsto postoji.

6.     Nalaženje / wugud. Bog je u Kur'anu na više mesta upotrebio reč na eksplicitan način. Tako je, na primer, rekao: "Naći će da Bog prašta i da je milostiv" (Kur'an, IV, 110). "A zateći će da ga čeka kraj njega Božja kazna" (Kur'an, XXIV, 39). Nalaženje znači usvojiti stvarnost činjenice.

80

7.  Skidanje / tagrid. Bog je rekao: "Izuj, zato, obuću svoju!" (Kur'an, XX, 12). Skidanje se sastoji u tome da se oslobodimo obraćanja pažnje na tvrdnje.

8.  Osamljenje / tafrid. Bog je rekao: "I oni će saznati da je Bog, doista, oličena istina" (Kur'an, XXIV, 25). Osamljenje je izraz koji označava pročišćenje aluzije na Boga čineći je samo u odnosu na Njega, zatim Bogom, a zatim polazeći od Boga.

9.   Usredotočenje / gamm. Bog je rekao: "I nisi ti bacio kad si bacio, nego je Bog bacio" (Kur'an, VIII, 17). Usredotočenje je ono što uništava rasulo, prekida aluziju i uzdiže se iznad vode i ilovače.

10.  Jednost / tawhid. Bog je rekao: "Bog svjedoči da nema drugog boga osim Njega" (Kur'an, III, 18). Jednost se sastoji u tome da se Bog udalji od onoga što dolazi od bića.

Niko stvarno ne svedoči o Bogu da je On Jedini –

budući da Ga svako ko sebi umišlja da to čini poriče.

Monoteističko ispovedanje vere onoga koji navodi sličan pridev – samo je prazna fraza poništena Jednim.

Sam Bog čini Jedinog! Samo On sjedinjuje Svoju Jednost! – A čovek koji to pokuša zaslužuje pridev ateiste.

Napomena:

U citatima preuzetim iz Kur'ana reč "Allah" je zamenjena rečju "Bog", kao što je to učinjeno i npr. u engleskom izdanju izdavačke kuće Penguin Books. Razlog za to je da se spreči zabuna u mišljenju da je "Allah" Bog muslimana, neki poseban Bog, različit od drugih – naprotiv, reč "Allah" je naprosto arapska reč u značenju "Bog".

81

ZAKLJUčNI KOMENTAR (od strane izdavača)

Tradicija sufi islama već u okviru samog islama predstavlja zaista vrh u mnogim oblastima. Tu su pre svega filozofija i sve vrste umetnosti, pre svega poezija i književnost, ali i mnoge druge oblasti života. U velikom broju neislamskih zemalja dugo se smatralo ili se i dalje smatra da je islam jedna isključiva i militantna religija. To se, me|utim, ne može odbraniti kao teza kada se pogledaju životi i kazivanja najvećih sufi mistika, učitelja i pesnika. Takva teza može da za svoje postojanje zahvali samo fanaticima koji gaze osnovna načela svoje sopstvene religije, a koja su sufi učitelji shvatili i objasnili, ili barem pokušali da objasne, svojim bližnjima. Zapravo, isto bi bilo kada bi neko, gledajući na postupke krstaša ili inkvizicije, zaključio da je Hristova poruka militantna i destruktivna. Jedan od razloga zašto je broj islamskih vernika u celom svetu toliki, pa čak i u porastu i u nekim zemljama gde se nipošto ne širi nasilnim putem (a što je, pak, često bio slučaj u prošlosti), kao na primer me|u crnim i obojenim stanovništvom u Sjedinjenim Američkim Državama, je taj što su svi ljudi u okviru islamske vere braća ravnopravna pred Bogom; sufi odlazi jedan korak dalje – njemu su svi ljudi na svetu braća, a to zapravo i jeste istinska, ali na žalost, izgleda ne baš najpravilnije shvaćena poruka Proroka Muhameda. čak i sami sufiji su ponekad doživljavali progone u svom sopstvenom podneblju, bivajući optuženi za jeres, za isuviše slobodno ponašanje, nepoštovanje ustaljenih običaja i slično.

Ali, slična situacija je i u nekim drugim podnebljima. Uzmimo primer našeg Vladike Nikolaja Velimirovića, koji je, poput sufija, prepoznao jedinstvo svih velikih religija: "Opet se savetovah sa sobom i pitah sebe: možeš li ti izići iz njive greha, u kojoj jedno seme daje stotinu žetava? Zar ne može onaj, ko na|e bolju njivu, ostaviti goru? Zar ne može onaj, ko u svome saputniku pozna zlotvora, okrenuti se i pobeći od njega? No strah

82

u meni odgovara: ali ako nema druge njive? Ali ako nema drugog saputnika? Odgovara moje hrabrije ja: kad govorim o Brami, ne govorim li o drugoj njivi? Kad govorim o Alahu, ne govorim li o drugom saputniku? Kad govorim o Hristu, ne govorim li o spasenju?" ("Molitve na jezeru", molitva 69). Štaviše, kako ovo ne bi nekome izgledalo kao da je izva|eno iz konteksta, ovde

ćemo citirati jednu celu molitvu, gde srpski svetac govori jasno

i nedvosmisleno o jedinstvu svih religija i Učitelja ("Molitve na jezeru", molitva 48):

"Svi proroci od postanka vapiju duši mojoj, da se stvori devojkom i spremi za prijem Sina Božanskog u prečistu utrobu svoju.

Da postane lestvica, niz koju će Bog sići u svet, i čovek

uzići k Bogu.

Da isuši u sebi crveno more krvnih strasti, te da čovek- rob može preći u zemlju obećanu, zemlju slobode.

Kitajski mudrac opominje dušu moju, da bude mirna i nepokretna i da čeka, da Tao dejstvuje u njoj. Slava neka je Lao- Ceu, učitelju i proroku naroda svog!

Indijski mudrac uči dušu moju, da se ne plaši stradanja,

no da se kroz teško i istrajno vežbanje, kroz čišćenje i molitvu, diže Višnjemu, koji će joj izići na susret i pokazati joj lice Svoje i silu Svoju. Slava neka je Krišni, učitelju i proroku naroda svog!

Carski sin Indije uči dušu moju, da se isprazni potpuno od svega semena i useva sveta, i otpadne od svih zmijskih prelesti nemoćne i senovite materije, pa da kao prazna, mirna, čista i blažena Nirvana čeka. Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!

Gromoviti persijski mudrac govori duši mojoj, da u svima

svetovima nema ništa osim svetlosti i tame, i da se duša mora otcepiti od tame kao dan od noći. Jer sinovi svetlosti začinju se od svetlosti, a sinovi tame začinju se od tame. Slava neka je Zoroastru, velikom proroku naroda svog!

83

Izrailjski prorok vapije duši mojoj: gle, devojka će začeti i roditi, sina, kome će ime biti – Bogočovek. Slava neka je Isaiji, vidovitom proroku duše moje!

Gospode nebesni, otvori sluh duši mojoj, da se ne ogluši o

savete poslanika Tvojih.

Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer u grobovima njihovim ne leže oni no ubice njihove.

Umij se i operi se; osvetli se i u svetlosti obuci. Smiri se nasred ustalasanog mora svetskog, i čuvaj u sebi savete proroka svojih. Predaj sebe svu Višnjemu, i reci svetu: nemam ništa za tebe.

I najpravedniji od sinova ljudskih, vernika tvojih, samo

su nemoćne senke, koje, kao pravedni Josif, u senci tvojoj hode. Jer smrtnost ra|a smrtnost a ne život. Zaista ti kažem: varaju se muževi zemaljski kad govore da oni daju život. Oni ne daju no kvare; i survavaju i tope život u crveno more, i unapred ga uvijaju u tamu i čine obmanom |avolskom. Nema života, dušo, dok od Svetog Duha ne do|e. Niti ima stvarnosti u ovom svetu, dok s neba ne si|e.

Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer ubistvo je samoobmana senki. Ne ubijaj, jer nikoga ubiti ne možeš do sebe.

Budi devojka, dušo moja, jer devičanska duša je jedina polustvarnost u svetu senki. Polustvarnost – dok se Bog u njoj ne rodi. Tada duša postaje puna stvarnost.

Budi mudra, devojko moja, i srdačno primi dragocene darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome. Ne obaziri se na zapad, gde sunce zalazi i ne lakomi se na darove prizračne i lažne."

Pa ipak, i sam vladika je imao poteškoća zbog ovakvih

reči, jer mnogi su i u našoj sredini gledali sa negodovanjem i rezervom na ovakve izjave (neki to i dalje čine!), tako da je u pojedinim tekstovima kasnije znao da se ogradi od  ovakvih misli.  Ali,  one  su  deo  njegovih  molitvi,  a  molitve  su  jednom

84

mistiku, kakav je vladika Nikolaj bio, izraz suštine njegovog bića, što važi i za svakog pravog mistika.

Verujemo da bi zadrte i fanatične možda malo otreznio pogled, za njih možda sasvim nov, na one koje su dugo smatrali za krajnje netolerantne i uskogrude. A ne treba zaboraviti, da je sufi put, iako širom otvoren svima, ipak deo islama, i da njegovo postojanje u okviru svoje  religije nije izuzetak, već pre pravilo.

Evo ga jedan ilustrativan primer, pesnik alal ad-Din Rumi (1207-1273), koji je bio i veliki naučnik i vidovnjak svog vremena (govorio je o fuziji atoma!). Njegovo ogromno delo predstavlja zbir muslimanskog mističkog učenja, a njegov mauzolej mesto hodočašća muslimana širom sveta. Pa ipak, pogledajmo deo njegove pesme "Samo Jednoga tražim…"

Što ću, o  muslimani? Više sam sebe ne prepoznajem. Nisam ni kršćanin, ni židov, ni pars, ni musliman; nisam ni sa Istoka, ni sa Zapada, ni s kopna ni s mora; ne potječem ni od prirode, ni od nebesa u njihovu okretanju. Nisam ni od zemlje, ni od vode, ni od zraka, ni od vatre; nisam ni od neba,  ni  od prašine; nemam ni postojanja ni bića.

Nisam ni iz Indije, ni iz  Kine, ni iz Bulghara, ni iz

Saqsina, nisam ni iz kraljevstva Iraka ni iz zemlje Korasan. Nisam ni s ovoga ni s onoga svijeta, ni iz raja ni iz pakla, nisam ni od Adama, ni od Eve, ni iz edena ni iz rizvana.

Moje je mjesto da budem bez mjesta, moj trag da budem bez traga; ni tijelo ni duša, jer pripadam duši Voljenoga.

Odbacio sam dvojnost, vidjeh da su dva svijeta jedno: samo Jednoga tražim, samo Jednoga znam, samo Jednoga vidim, samo Jednoga zovem.

On je i Prvi i Posljednji, i Vidljivi i Nevidljivi; ne poznam

nijednog drugog osim "o Njega" i "o Njega koji jest!…"

I niko Rumija samo zbog ovakvih reči nije smatrao manje muslimanom. Uostalom, u samom Kur'anu, Bog u Svom obraćanju Proroku Muhamedu kaže: "Recite: Verujemo u Boga i

85

ono što nam je otkriveno; u ono što je otkriveno Avramu, Išmaelu, Isaku, Jakovu, i plemenima; Mojsiju i Isusu i drugim prorocima od njihovog Gospoda. Mi ne pravimo razlike me|u bilo kojima od njih, a sebe smo Bogu predali." (Kur'an, II, 137).

čujmo  sada  još  koju  reč  sufija,  staru  vekovima,  pa  ipak

savršeno svežu i primerenu vremenu koje dolazi i koje stavlja naglasak na vraćanje celog čovečanstva u jednu bratsku porodicu.

Haladž (857-922  po  hrišćanskom  kalendaru):  "Učenik je onaj koji najpre svoje napore usmeruje dvoru Uzvišenoga, i sve dok u njega ne stigne ne dopušta sebi nikakva odmora niti se ikome posvećuje." (Za njega je interesantno da je imao običaj da govori "Ana-l-Haqq", što znači: "Ja sam stvaralačka istina". To je smatrano bogohulnim, i njegovi zavidnici i zlobnici su  nakon dugih godina uspeli da ga osude zbog toga na smrtnu kaznu koja se sastojala od bičevanja, rezanja, vešanja i, nakon dugih muka, odrubljivanja glave. Nakon što su tako izvršili smrtnu kaznu, 27.3.922 god., iz njegove krvi se i dalje čuo odjek njegovog glasa: Ana-l-Haqq! (pogubljenje je bilo javno i pred brojnim svedocima, tako da je verodostojnost tog svedočenja nesumnjiva). Tada se jasno videlo kakvog čoveka su pogubili!)

Egipćaninu Dun Nunu (796-829) Učitelj reče: "Zašto si došao? Ako si došao da stekneš znanje starih i savremenih, to nije moguće, jer sve to zna samo Tvorac. Ako si došao da Njega tražiš, pa tamo odakle si pošao On se već nalazio."

Herat kaže: "On na Putu prati onog koji Ga traži; i,

nakon što mu uzme ruku, podstiče ga da Ga sledi."

Maruf iz Karka reče: "Mistik je na ovom svetu gost; zahtevi gosta spram domaćina nedolični su, jer lepo vaspitan gost ne zahteva."

Bastami, zvani Bajazid (umro 877): "Drevni zakon se sastoji u tome da se povučemo iz sveta; božanski zakon, da se živi uz Gospoda.", "Raj je igračka za decu. Jedan jedini atom Božje ljubavi vredniji je od stotinu hiljada rajeva."

86

Gami (1414-1492): "Niko nije patnjom dokučio blago mističke sjedinjenosti i, kako je to čudno! niko bez patnje nije to blago zreo. Nisu svi koji su trčali u dolini ulovili divljeg magarca; ali je magarca ulovio samo onaj koji je trčao."

Pitali Abul Hasan Hurkanija: "Šta je na ovom svetu

najbolje?" On reče: "To je srce potpuno ispunjeno spomenom na Boga."

Abu Said ibn Abi-l-Hair (967-1048) kada ga upitaše:

"U čemu se sastoji sufizam?" odgovori: "Ono što ti je u glavi, napusti; ono što ti je u ruci, daj; ono što te zadesi, ne izbegavaj."

"Sufi put ljubavi"

(neznani autor)

"Onom ko mi pri|e za jedan pedalj, ja ću prići za jedan lakat.

Onom ko mi pri|e za jedan lakat,

ja ću prići za jedan korak. Onom ko mi se približi koračajući,

ja ću se približiti trčeći.

Onog ko se ogreši o mene najviše na svetu, pozdraviću s  isto  tako  velikim  oproštajem."