3.  KAD BI BOG BIO VAŠ OTAC

Gdje   je   tvoj   Otac?   upitaše   ga.   Isus

odgovori: Vi ne poznajete ni mene ni Oca moga. Kad biste mene poznavali, poznavali biste i Oca moga. Ja i Otac jedno smo. Zaista, zaista, kažem vam, Sin ne može ništa sam od sebe činiti, nego samo ono što vidi da čini Otac. Što ovaj čini, to jednako čini i Sin. Jer otac ljubi Sina i pokazuje mu sve što sam čini. Pokazat će mu još veća djela od ovih, da se čudite. Zato me ljubi Otac što ja dajem život svoj, da ga opet uzmem. Nitko mi ga ne može oduzeti, nego ga ja sam od sebe dajem. Imam vlast dati ga, imam vlast opet ga uzeti; takva je zapovijed koju sam primio od Oca svoga. Sve mi je predao Otac moj! Nitko ne zna tko je Sin nego Otac; i nitko ne zna tko je Otac nego Sin, i onaj komu Sin htjedne objaviti. Ja sam došao u ime Oca svoga, a ipak me vi ne primate. Ako bi drugi došao u svoje ime, njega biste primili. Ne mrmljajte međusobno! Nitko ne može doći k meni ako ga ne privuče Otac koji me posla. I ja ću ga uskrsnuti u posljednji dan. U Prorocima stoji pisano: SVi će biti učenici Božji. Tko god sluša Oca i prima njegovu nauku, dolazi meni. To ne znači da je tko vidio Oca. Samo onaj koji dolazi od Boga vidio je Oca. Kad biste mene poznavali, poznavali biste i Oca mog. Vi ga već sada poznajete i vidjeli ste ga! Filip mu reče: Učitelju, pokaži nam Oca, i dosta nam je. Toliko sam vremena s vama, odgovori mu Isus i ti me, Filipe, nisi upoznao? Tko je vidio mene, vidio Je i Oca. Zar ne vjeruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Ja ne govorim sam od sebe riječi koje vam kažem: Otac koji boravi u meni čini svoja djela. Vjerujte mi: ja sam u Ocu i Otac je u meni'. Ako ne, inače, vjerujte zbog samih djela. Vjeruj mi, ženo, reče joj Isus, dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu. Vi ne znate čemu se klanjate; mi znamo čemu se klanjamo, jer spasenje dolazi od židova. Ali dolazi čas, i već je tu, kad će se pravi klanjaoci klanjati Ocu   u   duhu   i   istini,   jer   Otac   takve

klanjaoce želi. Bog je Duh, i koji mu se klanjaju, moraju mu se klanjati u duhu i istini. U taj  isti čas zatitra od veselja u Duhu Svetom te reče: Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, jer si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima. Dobro, Oče, jer je takva bila volja tvoja. Ako bih se ja sam slavio, slava moja ne bi bila ništa. Mene slavi Otac moj, za koga vi kažete da je vaš Bog. Vi ga ne poznajete, a ja ga poznajem. I, ako bih rekao da ga ne poznajem, bio bih lažac kao i vi. Ali ja ga poznajem i slijedim riječ njegovu.  Ja nisam opsjednut zlim duhom, već častim Oca svoga, a vi me prezirete. Ali ja ne tražim slave svoje. Ima onaj tko je traži i sudi. Ali sad nemaju isprike za grijeh svoj. Tko mene mrzi, i mog Oca mrzi. Da nisam među njima učinio djela kojih nitko drugi ne učini, ne bi imali grijeha. A li su sada vidjeli pa ipak zamrzili, mene i mog Oca. A li ovo biva da se ispuni riječ napisana u njihovu Zakonu: Mrzili su me bez razloga! Kad bi Bog bio vaš otac, mene biste ljubili, jer ja Sam od Boga izišao i došao. Nisam došao sam od sebe, već me on poslao.