S.S.Doliwa
24.10.
Ne požuruj samoga sebe.
Ja sam ustanovio Izreku: Haste makes waste. Waste makes worry.
Žurba stvara rasipanje. Rasipanje stvara brige.
Ne požuruj se, već radi sve u svoje vrijeme. Tko sebe požuruje, pogrešno je raspodijelio vrijeme.
Ja nikada ne žurim, i napravim sve što sam htio.
U određenom pogledu, Ja bih mogao stvoriti još više. Ali s efektivne strane gledano, bilo bi to mnogo manje.
Ja time mislim da pri mnogim stvarima mnogo čekam, sve dok vrijeme ne sazrije i tek tada djelujem.
Tako postižem mnogo više s mnogo manje zalaganja.
Tko se požuruje, nestrpljiv je. Tko je nestrpljiv, ne može izdržati mir.
Mir ga plaši. On zato sebi život toliko opterećuje da tek s „isplaženim jezikom“ uspijeva sve dovršiti – i sa sigurnošću ne dolazi do mira.
Tko tako živi, rasipa beskrajno mnogo vremena i energije, a prije svega nema nikakve šanse da se razvije.
Zato kao prvo mora steći mir. Bolest je često korak u tom smjeru.
Ako si vezan za krevet i jedva možeš micati od slabosti, mir u tebi je dobio prvu priliku da dođe do izražaja.
On će te suočiti sa onim od čega si uvijek htio pobjeći. Zato ćeš u početku uvijek biti nepokoran i odbojan.
No, prije ili kasnije, neophodnost će te naučiti da ne postoji nikakav drugi put nego da se odrekneš žurbe i okreneš prema nutrini, jer sve drugo nije ništa do uzaludna borba sa sjenama, koja osim mnogo galame ništa ne donosi.