PRIHVATI SEBE I SVE SVOJE SLABOSTI

 

 

 

- Bože moj, evo već treći dan... što je to, Gospodine? Znam, to je moja bolest (kičma, glava), ali ovo posebno stanje duhovne napuštenosti.

 

Znam, ljubljeni moj Isuse, da si sa mnom. Pa i ako u svojoj Ljubavi povučeš ovu Milost od mene, znam da si svejedno sa mnom, jer si sa svakom dušom koja se k tebi utječe.

 

Bože, Jedan i Trojedini, što mi je činiti s obzirom na moje zdravstvene poteškoće? Ti znadeš, koliko sam ja uistinu cmizdrava služavka. Svakim da­nom meni je to sve jasnije.

 

 

 

Moj Mir tebi, dušo ljubljena! Imaš sav Moj Mir i svu Moju Ljubav Boga.

 

Neprestano sam s tobom. Sve ovo što sada ćutiš, osjećaš, sve što se zbiva s tobom, sve je, dušo, poradi tvoga duhovnog na­pretka.

U svojoj slabosti ti si, eto, potpuno nemoćna, zapravo toliko da se i ne zamjećuješ. Vidiš, kolika je tvoja duhovna, moralna i fizička slabost. Na svim tim razinama ti potpuno padaš na ispitu. Nema te. Zato, dušo, prihvati bez opiranja sebe takvu.

 

Ako te Ja, Bog tvoj i Stvoritelj prihvaćam i Ljubim nada sve baš takovu kakova jesi, zašto, dušo, kod tebe toliki otpor? Prihvati sebe i sve svoje slabosti! Pri tome ne mislim samo na grijehe, propuste,... nego općenito na sve slabosti na relaciji duhovno - duševno - tjelesno.

 

Vidiš, koliko uistinu nisi kadra ništa, baš ništa bez Mene. I to malo jadnih pokušaja, što želiš od sebe darovati svojoj obitelji, - to sam opet Ja u tebi.

 

Dakle, hrabra budi – u Meni hrabra! Strpljivost i dugotrpnost su kreposti koje ti Ja, tvoj Bog, darujem. Znaj to prihvatiti i njegovati da rastu i umnažaju se.

 

Ja, Bog, vrlo često dopuštam sve vaše patnje i bolesti, jer je to jedan od načina da vam vaše okorjelo srce smekšam.

 

Reci, dušo, da nije tako, bi li se ijedna duša sjetila da Bog postoji? Da je tebi išlo sve glatko, bi li se ti, ljubljena Moja zaručnice, sjetila, svoga Zaručnika?

 

 

- Gospodine Isuse, ja bih uistinu željela da hrabrije podnosim sve to, a vidiš...

 

 

Da, junačke žrtve muževne hrabrosti uistinu su hvalevrijedne, ali, dušo ljubljena, one samo potiču sebeljublje i mogućnost da oholost poraste u tvom srcu. Ovako ti to nije moguće, ovako ostaješ Moje malo ljubljeno ništa. Budi danas Moja sva u patnji, trpljenju, poslušnosti i Ljubavi.

 

Tvoj Bog je s tobom, budi u Miru! Radosna budi!

 

  

17.11.1997.