Tokom Tokom poslednjih stotinak godina svedoci smo pravog buma NLO-aktivnosti, koje se ispoljavaju u vidu preleta letelica i zapisa o tome, fascinatnih krugova u žitu, kanalisanih poruka, od kojih kod određenog broja kompaktnost i kvalitet informacija potvrđuje njihovu autentičnost u smislu da ne potiču iz mašte medija, ali i brojnih i veoma dobro dokumentovanih abdukcija (otmica ljudi) i mutilacija životinja. Ipak, iako je tek u poslednje vreme postao vidljiv, ovo nije nov fenomen. Zapisi u tekstovima starih kultura sadrže brojne opise letelica, uključujući i tehničke nacrte, kao i opise „bogova“ i njihove interakcije sa ljudima. Jedan od najizdašnijih izvora ove vrste informacija svakako predstavljaju i Vede, koje su čuvene po svojim opisima Vimana (letelice) i opisima bića sa drugih planova. I ako se odupremo iskušenju da na osnovu unapred stvorene slike o svetu proglasimo ove opise za simbolične, mitološke, bajkolike i umesto toga ih jednostavno obradimo kao podatke, uočićemo izuzetnu, čak i začuđujuću sličnost sa mnogim aspektima NLO-fenomena danas. 
 

Ipak, kod ovih opisa postoji jedna bitna razlika. U zapisima starih kultura postojanje interakcije sa drugim bićima i letelica predstavlja samorazumljiv deo tadašnje slike o svetu, vidljivi deo pojavne stvarnosti. Sa druge strane, NLO-fenomen je tek od skoro postao (delimično) vidljiv fenomen, koji je i dalje okružen tajnom. Viđenja NLO-a su još uvek relativno retka s obzirom na verovatnu zastupljenost ovih letelica na našem nebu i svedena su na svedočenje o kratkim preletima. Izveštaji brojnih svedoka i žrtava otmica tek teško nalaze put do pouzdanih svesnih sećanja, a još teže do zvaničnih sredstava informisanja. NLO-istraživači često zastupaju tezu o tome da se NLO-i nalaze na opsegu frekvencija, koji su nedostupni našim čulima i da su viđenja ograničena samo na one trenutke, kada se u potpunosti materijalizuju na našem planu postojanja ili ako je reč o ljudima, čije su frekvencije i sposobnost percepcije iz bilo kog razloga veći. U kontekstu ove pretpostavke čini mi se interesantnim pitanjem razmotriti postojanje otvorene interakcije u davno vreme, kada su ovi tekstovi nastajali, njenu potpunu prikrivenost tokom veoma dugih vekova i njen ponovni proboj u naš svet u poslednjih stotinak godina. Neka mogući razlozi za ovo ostanu podsticaj za razmišljanje, ali bi u u kontekstu ponovnog proboja ovog fenomena u našu sliku o svetu, možda vredelo razmotriti uporedne podatke iz vremena, kada je on bio deo pojavne stvarnosti. Možda oni sadrže elemente, koji bi nam u veoma skoroj budućnosti mogli zatrebati.

U nastavku slede izvodi iz dva članka jednog od najboljih poznavalaca Veda danas i istovremeno dobrog poznavaoca današnjih zbivanja, koji obrađuju neke apsekte NLO-fenomena, pre svega opise letelica i mutilacije životinja.




========================================= Armin Risi: Opisi NLO-a u staro-indijskim spisima (izvodi)
Vedska slika sveta Prevod: Jelena

„Bogovi“, „Demoni“ i vanzemaljski uticaji
Već decenijama ljudi govore o „neidentifikovanim letećim objektima“, takozvanim NLO-ima, ali taj fenomen do sada jedva da se ozbiljno razmatrao. Naprotiv, u medijima, nauci i na drugim zvaničnim mestima je uglavnom ismevan. Onaj ko veruje u NLO-e od sugrađana bi ubrzo bio proglašen čudakom.

Zar nije neobično da ti isti mediji, koji su do skoro ismevali temu NLO-a ili ćutali, odjednom promene mišljenje? „Može se samo ustanoviti: NLO-i zaista postoje.“ Tako je glasio zaključak u jednom zvaničnom „Izveštaju o NLO-ima“, koji je švajcarska televizija emitovala 19. aprila 1994. U periodu od 19. aprila do 07. juna je emitovano ukupno osam izveštaja o NLO-ima: utorkom uveče u 19:00 u magazinu „Schweiz aktuell“, što je garantovalo najveću moguću gledanost. Da li građani postepeno treba da bude pripremljeni na to da sledi promena pogleda na svet?

Fenomen star kao čovečanstvo
Broj viđenja NLO-a je masovno porastao u poslednjih 50 godina, ali to ne znači da izveštaji o NLO-ima postoje tek 50 godina. Ako pogledamo pismena predanja starih kultura, uvek iznova se susrećemo se božanskim likovima i bićima, koja dolaze sa neba, izlaze iz oblaka ili stižu sa drugih svetova. Što su opširnija ta predanja, to više pojedinosti saznajemo o fenomenima, koji bi mogli duboko da potresu pogled na svet danas vladajućih sila. U to posebno spada fenomen NLO-a.

Što su opširnija ta predanja, to više detalja saznajemo o tim revolucionarnim aspektima. Kultura, koja je za sobom ostavila najobimnije izvore, je neosporno staro-indijska kultura. Ti izvori nam prenose dragoceno znanje o svim važnim oblastima ljudske egzistencije. I kada je reč o temi NLO-a, vanzemaljskih bića, nisu nas ostavili na cedilu. 

Prva važna informacija, koju dobijamo, kaže, da je u ranijim vekovima kontakt sa bićima sa viših dimenzija bio normalan, dakle, ne paranormalan! Iz Srimad-Bhagavatam (1.16.3) saznajemo da su se visoke Deve pojavile na Zemlji: „Pošto je Maharaja Pariksit [3138–3042 v. Chr.] Kripacarya prihvaćen kao duhovni majstor, izveo je na obali reke Ganga tri ceremonije asvameda. Na toj žrtvenoj svečanosti bili su prisutni i polubogovi (Devas) i čak su i obični ljudi mogli da ih vide.“ 

Sanskrit pravi jasnu razliku između dve vrste nezemaljskih bića: (1.) Vaimaanikas, tj. bića, koja se se kretala u svemirskim brodovima i (2.) Siddhas, bića, koja su mogla da se kreću kroz Univerzum bez svemirskih brodova. Ova podela ne isključuje da postoje bića, koja su u stanju da se kreću i sa i bez svemirskih brodova. Ova bića su koristila svemirske brodove najčešće onda, kada bi u grupi krenuli ka nekom cilju. (Ra materijal u knjizi III nudi iste informacije u vezi sa kretanjem na velikim razdaljinama. Prim.prev.).

Naravno, ovi opisi se mogu smatrati pukom fantazijom. Postojanje vanzemaljskih životnih oblika se ne poklapa sa današnjim stavovima o strukturi i poreklu Univerzuma, baš kao ni tvrdnje u vedskim tekstovima da je čitav Univerzum naseljen i da je većina tih bića razvijenija od čoveka (pri čemu mnoga od tih bića raspolažu i naprednom tehnologijom, koja daleko prevazilazi zemaljsku).

Čuveni primer za to ponovo nalazimo u Srimad-Bhagavatam. U desetom pevanju se opisuje metalni, vanzemaljski leteći objekat, koji potiče sa planete Talatala. Čuveni inženjer sa te planete po imenu Maya Danava je konstruisao taj leteći objekat  za svog saveznika sa Zemlje, kralja Shalvu, žednog moći i Shalva je krenuo u bitku protiv Krsninog grada Dvaraka. Opis glasi ovako:

„Shalva je želeo leteću mašinu  (yana), koju ne mogu da razore niti polubogovi, niti Asuras (prema vedskoj terminologiji negativno polarizovana bića, prim.prev.), ljudi, Gandharvas, Uragas, niti Raksasas. Ona je trebalo da bude kama-gam  [sposobna da leti zahvaljujući volji pilota] i trebalo je da učini da Vrsnis obamru od straha. „Neka bude tako“, reče Siva i dade nalog Maya Danavi. Ovaj je stvorio Saubha-letelicu [‚nalik Sabhi‘, umanjena kopija Sabhe] od metala i predao je Shalvi…. Letelica, kojom je Shalva izveo svoje napade, je bila toliko misteriozna, da su ljudi ponekad mislili da nebom leti više identičnih aviona, a ponekad da nema nijednog. Ponekad je bila vidljiva, a ponekad nevidljiva. Tako Shalvini protivnici nisu nikada tačno znali, gde je on. Stajao bi na tlu, u sledećem trenutku leteo nebom, onda bi opet na kratko stajao na vrhu nekog brda, a onda odjednom izronio iz vode.  [Napadnuti grad Dvaraka je ležao na moru.] Kao uskovitlani vatreni štap nikada nije ostajao na jednom mestu.“ (Srimad-Bhagavatam 10.76.6–7, 21–22)

Ovaj opis letačkih svojstava Shalvine letelice (godina izgradnje 3000 p.n.e, made in Talatala) se u detalje poklapa sa današnjim izveštajima o NLO-ima očevidaca iz celog sveta: iznenadno pojavljivanje i nestajanje, lebdenje, cik-cak kretanje, udvajanje objekta ili umnožavanje objekta u više objekata (iz objekta se pojavljuju novi objekti).

Vanzemaljci različitog porekla
Da bi se mogao razumeti fenomen vanzemaljskih civilizacija, potreban nam je širi pogled na svet. Materijalističko-empirijska slika o svetu nam ne može pomoći, jer ona može da opstane samo na osnovu potiskivanja i izostavljanja mnogih činjenica.

Vedska slika sveta na jednostavan način objašnjava da je egzistencija ljudskih bića različitih vrsta svakako moguća. Kada vedski spisi kažu da je većina planeta u Univerzumu naseljena, to ne znači da je svuda reč o bićima sa zemaljskim telom. Zemaljsko ljudsko telo je u najvećoj meri grubo-supstancijalno i sastoji se 90% od elementa „vode“. Logično se može pretpostaviti da postoje i bića, čija se tela sastoje pretežno od elementa „vatre“, „vazduha“ ili „etera“. Bića sa energetskim, eteričnim, astralnim ili fino-supstancijalnim telom nisu vidljiva našim očima, pošto mi možemo da vidimo samo grubo-supstancijalne, trodimenzionalne objekte. Druga bića opet imaju telo finijih svojstava, usled čega mogu da izvode misteriozne akcije, da lebde, prolaze kroz zidove, hipnotišu i teleportiraju ljude itd. Budući da su granice između dimenzija propusne, sasvim je moguće da se neka bića na višem nivou razvoja ili barem sa razvijenijom tehnologijom pojave na Zemlji. 

Više razvijen ipak ne znači automatski da to biće ima višu, odnosno božansku svest. Već i različiti oblici tela, koji se u vezi sa time spominju u 3. i 4. članku, ukazuju na to da ne potiču svi sa istog mesta ili iste dimenzije. U skladu sa time različit je i njihov mentalitet i motivacija.

Razlike se primećuju i kada se čuju poruke tih „vanzemaljaca“, koje se primaju telepatskim putem: proročanstva, filozofska izlaganja ili ezoterijske objave o poreklu ljudi. Kod tih poruka – bilo da su zemaljskog ili vanzemaljskog porekla – je često reč o poluistinama, ateističkoj pseudo-duhovnosti ili jednostavno falsifikatima, u kojima neki zemljanin iznosi svoje sopstveno mišljenje kao vanzemaljac. Na primer: 

„Istina je, ako volite svoju Zemlju, tada nemojte kupovati hamburger upakovan u stiropor. Kupovati hamburger upakovan u stiropor znači odvojiti se od realnosti. Biti jedno sa istinom znači, kupiti hamburger i uzeti ga u ruke. Pogledajte svoje ruke. One se mogu oprati. Ne morate ih nikada baciti … To je jedan mali primer, ali je primer za stanje, u kome nismo odvojeni od istine. To je primer za jedinstvo u svesti …
„… izvesna Barbara Marchinak, koja u svum ludilu radi i kao medijum u transu, a koja istinski nije ništa drugo do prepredeni lažov, prevarant i varalica i to u istom obimu kao i Fred Bell … Ona laže, obmanjuje i vara ljude sa Zemlje … Sve tvrdnje te lažljive prevarantkinje i varalice potiču iz njenih sopstvenih izmišljotina i fantazije i nemaju ni trunku istine u sebi, sa izuzetkom nekih detalja koji su ukradeni iz drugih tekstova, u kojima su u manjoj ili većoj meri preneti naši razgovori sa tobom (Billy Meier) – pri čemu su ti tekstvi  većinom objavljeni bez tvoje dozvole ….“

Kako sam spomenuo u svom članku u poslednjem „UFO-Kurier-u“, u Univerzumu prema vedskom opisu postoje dve osnovne vrste inteligentnih bića: božanska bića svetlosti (Suras) i ateistička bića (Asuras). U članku [može se naći na ovoj web-stranici pod naslovom  “Kosmologija u staro-indijskim spisima“] je naveden jedan citat Barbare Marciniak, odnosno njenih izvora, i on pokazuje da ona poseduje duboko teističko razumevanje. Billy Meierova polemika i kritika u ime navodnih vanzemaljaca (sa sumnjivo zemaljskim žargonom) je tipičan primer za to da su i Asure potpuno uverene u svoja stanovišta i da „druge“ vide kao negativne i „lažove“. 

Božanske poruke – nasuprot ateističkim – kažu da postoji vrhunski Tvorac, koji je ljudima dao slobodnu volju i da ljudi ponovo moraju da nauče da slobodnom voljom (=Ljubav) slede božanske zakone. „Bića svetlosti“ poštuju slobodnu volju ljudi i ne mešaju se zbog toga nikada manipulativno (nasuprot mračnim silama, koje to često čine).

Multidimenzionalni svetovi i bića
Ako pođemo od toga da u Univerzumu ne postoji samo zemaljski manifestovana dimenzija, već i više dimenzije, tada Univerzum odjednom moramo sagledati drugačijim očima.

Takav multidimenzionalni pogled nam pružaju vedski spisi. U pogledu strukture Univerzuma, oni opisuju četrnaest različitih dimenzija (na sanskritu nazvane Loka). Svih četrnaest dimenzija je naseljeno. Najviši je svet Brahmana, prvog i najvišeg poluboga unutar ovog Univerzuma. Mi ljudi se nalazimo na sedmoj Loki, dakle, u sredini. Spisi Purana na više mesta spominju da u Univerzumu postoji ukupno 400.000 humanoidnih životnih oblika: visoki polubogovi, anđeoska bića, „demoni“, bića iz mračnih svetova, astralna bića, elementali, zemaljski ljudi itd.

Ta bića su multidimenzionalna, što znači da se kreću u svetovima, u kojima prevladavaju druge, manje zgusnute materije. Element „zemlja“ je najgušći element i zbog toga bića, koja pripadaju jednom takvom „zemaljskom“ svetu, nemaju pristup višim dimenzijama. Mora se ponovo naglasiti, da nisu sva bića, koja pripadaju „višim dimenzijama“, božanska i pozitivna. Materijalni svet je svet polariteta, a u polaritet spada kako pozitivno (sanskr. sura, „božansko“), tako i negativno (sanskr. asura, ateisitčko).

Dimenzija Zemlje se nalazi u sredini i zbog toga na Zemlji nalazimo uticaje sa obe strane, sa mračne i sa božanske.

Obe polovine naseljenog Univerzuma iz zemaljske perspektive pripadaju višoj dimenziji. Isto tako i bića i tehnologija tih svetova pripadaju višim svetovima. Ona nisu u toj meri vezana za grubu materiju i mogu da se kreću uz mnogo manje ograničenja nego ljudi, zbog čega vedski spisi (često usput) spominju putovanja u svemir, međudimenzionalna pomeranja i materijalizacije. Drugim rečima, kretanje tih bića sa viših dimenzija nije ograničeno samo na svemirske brodove.  

Leteće kočije, hale i gradovi
Vedski spisi  takođe pružaju detaljne opise svemirskih brodova, koji se generalno mogu podeliti u četiri kategorije: Pura, Sabha, Vimana, Purva.

Purve su svemirski brodovi nalik raketama, koji se mogu uporediti sa svemirskim šatlovima. Iz opisa, koje sam do sada video, stekao sam utisak da se purve pokreću mehaničkim pogonom i nemaju pristup na više dimenzije.

Izraz Vimana bukvalno znači „Objekt, koji je veoma/u svakom pogledu [vi-] pokretljiv/koji prodire kroz prostor [-maana]“ i predstavlja najopštiji pojam za „leteći objekat“ na sanskritu. Najrazličitiji svemirski i interdimenzionalni brodovi su nazvani vimanama: npr. oni svemirski brodovi, koji su imali pristup višim dimenzijama, ali su lako mogli da pređu u materijalno stanje; svemirski brodovi bogova i demona i čak spiritualni transprostorni brodovi. Vimanama se često nazivaju i oni svemirski brodovi, koji su u poređenju sa dve naredne kategorije bili mali i saobraćali samo u blizini Zemlje.

U vezi sa vimanama se često pominju i sabhas. Bukvalno sabha znači „hala za okupljanje“. Već ovaj pojam ukazuje na veličinu tih objekata. Sabhe mogu biti stacionirane na planetama, ali neke sabhe su u stanju da se kreću i da lete. One ponekad nose mnogo vimana. 

Jedan primer za to nalazimo u Srimad-Bhagavatam (8.15.8a, 10–11,16,23a). Tamo je opisano, kako vojske sa nižih dimenzija napadaju peti planetarni sistem:

„Bali Maharaja, kralj Daitya i Asura, popeo se u svoje vozilo (Ratha) i sakupio svoju vojsku. Izgledalo je, kao da su progutali nebo i spržili sve nebeske pravce svojim pogledima. Svojom svemirskom flotom krenuo je Bali Mahārāja na put ka Indrapuri, glavnom gradu na Indrinoj planeti. Kada su uzleteli, činilo se da se tlo podiže zajedno sa njima ... U gradu kralja Indra bilo je nebrojeno mnogo zgrada, širokih ulica i sabha – hala za okupljanje i ne manje nego sto hiljada miliona vimana ... Bali, zapovednik nebrojenih vojnika, sakupio je svoje ljude izvan grada i napao Indrino carstvo iz svih pravaca.“

Kada bi se sabha – svemirski brodovi stacionirali u svemiru, danas bi verovatno bili nazvani matičnim brodovima. Ali sabha – svemirski brodovi i svemirske stanice još nisu najviša kategorija svemirskih brodova, koji su poznati na sanskritu. Najveće su pure, „leteći gradovi“.

Najčuveniji primer pura iz vedskih tekstova se odnosi na čitavu flotu pura – tri pure sinova moćnog asure Taraka. Ovaj događaj, vedski Star Wars, je spomenut u većini od osamnaest Purana i delimično čak detaljno opisan, pri čemu ponovo padaju u oči paralele sa modernim fenomenima:

Jednom su pobedili polubogovi, predvođeni Sivinim sinom po imenu Skanda, imperijalističkog Taraka, koji je svojim svemirskim brodovima već pokorio mnoge planete. Kada se to dogodilo, njegovi sinovi su do te mere bili zatečeni, da su puni osvetoljubivih osećaja počeli da izvode asketske, magijske rituale, da bi mobilisali veliku količinu energije. Snagom svoje askeze privoleli su Brahmana da im učini milost i tako su dospeli u posed svemirske flote, koja još nije viđena na Zemlji. 

Trojica braće Daitya [Tarakovi sinovi] su rekli Brahmanu: „Tvojom milošću će nam biti moguće da osvojimo Zemlju i da se uz pomoć tri leteće tvrđave (pure) krećemo nesmetano po svemiru. Jednom u hiljadu godina ćemo se susresti i tada će se te tri tvrđave sjediniti u jednu. Samo ako nas veliki vladar, Siva, napadne tačno u tom trenutku, kada su tri tvrđave sjedinjene, moći ćemo da budemo pobeđeni.“ Rečima „Neka bude tako.“ Brahman je nestao pred njihovim očima.

Tada je herojski hrabri Maya konstruisao putem koncentracije tri pure. Ove tvrđave asura su zauzele sledeće pozicije: zlatna je lebdela u nebeskim regionima, srebrna na nebeskom svodu, a željezna tvrđava se nalazila na Zemlji. Svaka od tih tvrđava je bila 1200 km dugačka i široka. Tarakaksa je preuzeo komandu nad zlatnom tvrđavom, Kamalaksa komandu nad srebrnom tvrđavom, a Vidyunmali je preuzeo komandu na zemaljskom tvrđavom od željeza.

U tim tvrđavama obožavali su demoni Daitya i Danava danavskog maga Mayu, koji je dao da mu se u sve tri tvrđave uredi jedna posebna soba za odavanje počasti i živeo je u njoj. Na taj način, o božanski posvećeniku, su nastale tri nesavladive tvrđave. Bile su opremljene kao planete. Datie sa ta tri sveta su se okupljali u tvrđavama i uz njihovu pomoć zadobili tri planetarna sistema... U tim tvrđavama je bilo bezbrojnih manjih letelica (viname), koje su nalikovale sunčevom disku i sa svake strane imale prozore.“  (Linga Purana 1.71.11–26)

Ove tvrđave su bile tako dobro građene, da niko nije mogao da prodre u njih, čak ni uz pomoć mentalne snage, jer Mayine magijske moći su bile nesavladive... Među njima je bilo i nemih bića koja se nisu samostalno kretala [bića nalik biorobotima]; oni su bili patuljci i imali se neprirodne proporcije tela; njihovo telo je imalo plavičaste tonove; njihova kosa je bila tamna i kudrava. (Linga Purana 1.71.31–35)

Vanzemaljski uticaji u Kali Yugi
Događaj o Tripurama sadrži mnoge važne aspekte. Ovde mogu da izdvojim samo jedan, koji ipak pokreće jednu važnu i osetljivu temu. Sile Tripure su želele da dobiju neosvojive svemirske brodove, jer su planirali da se stacioniraju na Zemlji i da ostvare potpuni uticaj, jer su bili uvereni da su istinski vlasnici planete.

Istovremeno su raspolagali ogromnom snagom, jer su praktikovali crno-magijske tehnike. Maya, Bog Davanasa, koji je stvorio brodove, napravio je u svakoj od tri tvrđave jedno posebno mesto za svoje obožavanje – i na Zemlji.

Pravi Bogovi ne traže da budu obožavani kao Bogovi, barem nikada ne monopoliziraju posvećenost svojih poštovalaca apsolutističkim zahtevima; ali ovde stičemo utisak da je najviši Danava, Maya, osnovao svoju sopstvenu religiju i fascinirao i zastrašivao svoje podređene velikim čudima. 

Ako mnoštvo vanzemaljskih bića i bića sa viših dimenzija bez razlike označimo kao božanske dobročinitelje i mislimo da fizički i tehnološki napredak ima isto značenje kao i duhovni napredak, tada je to suviše naivno verovanje. Veliki deo takozvanih vanzemaljaca bez sumnje prenosi božanske impulse i igra važnu ulogu u duhovnoj evoluciji čoveka; ali ne smemo zaboraviti da već pet hiljada godina živimo u Kali Yugi, u mračnom dobu, koje silama mraka pruža mogućnost da ojačaju svoj uticaj na Zemlji, uticaj, koji traje već hiljadama godina. Ranije citirana kanalisana poruka Karla Andersona govori o sedam hiljada godina. Kali Yuga je počela pre pet hiljada godina, ali prelazno doba je trajalo već hiljadama godina pre toga.

Sa talasnom dužinom takozvanih sila mraka se na primer poklapaju i takozvane mutilacije životinja. Ako je zaista reč o vanzemaljskim uticajima, onda je sigurno: pravi „Bogovi“, božanska bića svetlosti, nikada ne bi kasapila krave, konje i druga bića, isisavajući iz njih i poslednju kap krvi, kao što je to bio slučaj u hiljadama do sada poznatih slučajeva. Ova mračna brojka bi morala da bude razmotrena, jer su ti slučajevi očigledno postali poznati zbog toga, što su oni, koji su za to bili odgovorni, želeli da mi na to obratimo pažnju. Istovremeno, oni dokazuju da su sposobni da sve to izvedu bez traga i ne budu otkriveni. Ali iz nekog razloga im se dopada, da šokiranim seljacima pod nos stave iskasapljene životinje, iz kojih je isisana sva krv, bez ikakvog daljeg traga.  

Ovaj i drugi fenomeni interakcije sa vanzemaljskim uticajima mračne vrste se zapanjujuće poklapaju sa navodima teksta na sanskritu starog hiljadama godina, Padma Purana (1.76.118–119, 123):

„U Satya-Yugi žive samo božanska bića. Ne postoje niti Asure, niti drugi ljudski oblici. U Tetra-Yugi njih je četvrtina, a u Dvapara-Yugi polovina. U prelaznom dobu sa Dvapara-Yuge na Kali-Yugu se mešaju (pojavljuju se u istoj dinastiji). U toj fazi odvijala se velika bitka na Kuruksetri ... U Kali-Yugi se na Zemlji pojavljuju božanska i demonska bića, a ostatak čine ljudi. U tom vremenu na Zemlji se javljaju i nasilna bića (Raaksase), koja se hrane životinjama i ljudima.“ 

Kao što sam u ovom članku već naglasio, nije reč o tome, da proklinjemo negativna, ateistička bića i obožavamo pozitivna, božanska. Oba spadaju u polaritet materijalnog sveta i čovek bi trebalo da nauči kako da se odnosi prema tom polaritetu i kako da ga transcendira. 

Čovečanstvo je danas, uopšteno gledajući, zapalo u krajnost negativnosti i destruktivnosti. Zbog toga nije iznenađujuće da se ljudima u tom ekstremnom egoizmu pred oči u vidu ogledala iznosi druga krajnost: takozvani Sivi. Dok današnje čovečanstvo otelotvoruje ekstrem individualizma (bezobzirni egoizam naspram prirode, životinja i drugih ljudi), ti „Sivi“ otelotvoruju drugu krajnost, bezlični, neemocionalni kolektivizam. Kada ljudi ne bi dopuštali da ih odvrate utopije o budućnosti ili slike neprijateljstva, i ova konfrontacija bi mogla da donese mnogo toga pozitivnog.

U ovoj diskusiji bi ipak trebalo izbeći grešku da se NLO-fenomen svede samo na otmice, viđenja i neprirodne alijanse. U ovaj fenomen spada mnogo više, pre svega delovanje božanskih bića, koja u vezi sa predstojećim kvantnim skokom zemaljske svesti kod mnogih ljudi nenametljivo podstiču praktično proširenje horizonta. 

Takođe se mora krenuti od toga, da ne dolaze sva bića i leteći objekti, koji deluju u blizini Zemlje, sa drugih planeta. Neki mogu poticati i sa Zemlje, ili mogu doći iz prošlosti. Nije prošlo tako mnogo vremena od onda, kada su na Zemlji živele izvesne grupe sa visokom tehnologijom i iz nekog razloga morale da odu. Danas bi mogle da se vrate, jer Zemlju i dalje posmatraju kao svoj posed. 

Vanzemaljci u zapadnim religijama
Vedski tekstovi predskazuju da su u mračno doba (Kali-Yuga), koje je počelo pre 5000 godina, različita bića počela da nastupaju kao Bogovi ili čak kao Bog. U tom svetlu legende starih kultura odjednom dobijaju smisao. Jedan od najstarijih epova na svetu, sumerski „Ep o Gilgamešu“, opširno izveštava o aktivnostima „Bogova“, koje autor epa naziva Anunaki. Ovaj izraz podseća na pojmove Anakim i Nefili u prvoj knjizi Mojsija (Postanje). Nefil na hebrejskom znači isto što i Anunaki na sumerskom, naime, „oni, koji su sa neba došli na Zemlju“. „Ep o Gilgamešu“ takođe opisuje potop i paralele sa biblijskim izveštajem o potopu su očigledne, samo uz jednu veliku razliku.

Jedan Sumerolog je na sledeći način predstavio odgovarajuća mesta u „Epu o Gilgamešu“: „Malo poštovanje pesnika prema bogovima je posebno uočljivo u priči o potopu, gde su bogovi pokazali veliku žudnju da osete miris dugo uskraćenih žrtvi paljenica. Što se boginje Ištar tiče, ona se ponašala  kao neka stara žena i bez milosti je posmatrala nesreću, koja je otklonjena zahvaljujući Eaovoj lukavosti. Bogovi su bili podeljeni u dve frakcije, između kojih je bog Enlil igrao posredničku ulogu. Jedini bog, za koga je pesnik pokazao poštovanje, je bog sunca, koji je vodio Gilgameša.“

Da li je „Bog“ Bog?
Scena, koja je prethodila potopu i (prema Postanju) vodila do te kazne, je opisana na sledeći način: „Kada su ljudi počeli da se množe na Zemlji i kada su im se rodile kćeri, videše Božiji sinovi da su kćeri ljudi lepe i uzeše koju samo poželeše.“ (Postanje 6.1–3, „Zwingli-Bibel“ – Ciriška biblija, prevod na nemački, izdat od strane Evangelističko-reformatorske crkve kantona Cirih.prim.prev).

U hebrejskom originalnom tekstu reč prevedena sa „Božiji sinovi“ glasi bene elohim, bukvalno: „Sinovi Elohima“, „Sinovi Boga“. Pitanje je kakvi su to sinovi bili? I ko su bili očevi, koji su imali takve sinove? Elohim je uvek prevođen kao „Bog, Gospod“.

Taj Bog je ljudima pričinio mnogo muke. Mnogi su zabranjivali postavljanje pitanja i zahtevali verovanje bez razmišljanja u „Božije reči“ i bili gotovo spremni da posegnu za silom, da bi ućutkali one, koji postavljaju pitanja.

Posle potopa, pošto je Noje umirio Elohima žrtvom životinje, ljudi su ponovo postali oholi. Želeli su da u Babilonu izgrade kulu, koja će „dosezati do neba“ i koja će graditelje „proslaviti u čitavom svetu“.

„Bag“ je alarmiran: „Kuda to vodi? Oni su jedan narod i govore isti jezik. Ako završe tu građevinu, onda im ništa neće biti nemoguće. Izvešće sve što im dođe na um. Na posao! Sići ćemo i pomešati njihove jezike, da niko nikoga više ne može da razume.“ (Postanje 11.6–7)

Ko je „mi? Ko ovde govori? Neki autori su se već usudili da daje neskriven odgovor, npr. Zaharia Sinčin, Peret Krasa i Erih fon Deniken.

Erih fon Deniken je to izrazio sasvim otvoreno i pri tome se čak pozvao na sanskritske tekstove: „Stari Zavet prenosi predanje o Bogu Izraela kao o ljubomornom gospodaru. Taj Bog je za sebe „izabrao“ jedan narod, iako je znao da na „Zemlji žive i drugi narodi“. (2. Mojsije, 33.16). Bog dopušta da se sa njime cenjka i čak žali zbog svojih mera: „Tu se Gospod pokajao zbog nevolje, kojom je pretio svom narodu.“ (2. Mojsije, 32.14). Ako uz to pogledamo sanskritske tekstove, može se naslutiti zašto je Bog u Starom Zavetu postupao, tako kako je postupao. Bog i bogovi su bili vanzemaljci…(!)“

To je veliki šok, koji NLO-fenomen predstavlja za mnoge religije. Ko može verovati u nekog neverodostojnog Boga? Ali kako Bog – ukoliko postoji – može biti neverodostojan? Vede pružaju sliku o jednom Bogu, koji nije ljubomoran, koji je sveobuhvatan, koji ne propoveda protiv Bogova.  Posle pet hiljada godina Kali-Yuge mi danas stojimo na jednom odlučujućem pragu. Moramo da naučimo mnogo toga, pre svega da razlikujemo.

- nastavlja se -