LUD SAM OD LJUBAVI ZA DUŠAMA

 

 

Dušo, ja sam tvoj Bog. Ja sam tvoj Ljubljeni. Ja sam tvoj Jedini. Radi sa mnom! Pokloni mi svoje povjerenje! Budi na mojoj strani. Prikloni Mi se potpuno tako da neprijatelju onemogućiš svaki pokušaj napada. Daj Mi svoje srce da u njemu prebivam, da se u njemu nastanim. Da odmorim Svoje umorno Tijelo (od nošenja križa) u tvom srcu. Daj Mi to srce, ljubljena dušo!

 

Neka ti nijedan trud za postizanje Mojih ciljeva i Mojih probitaka ne bude pretežak. Imaj, ljubljena dušo, strpljivosti i ljubavi za prikupljanje duša za Mene i Moje Kraljevstvo. (Gospodin prvo misli na dušu moga muža.) Taj trud, dušo, isplatit će ti se stostruko i više od toga.

 

Ljubim sve duše. Neopisivo ih ljubim i trebam ih. Lud sam od ljubavi za dušama. O, kad bi samo znala tu ludost svojega Boga, život svoj bi u potpunosti posvetila da Mi prikupljaš duše. Kako?! Životom svojim, nadasve ljubavlju. Ljubi sve bez pristranosti. I najveće protivnike ljubi! Jer baš u Njima sam Ja, ali se privremeno nastanio đavao, a on, dušo ljubljena, on je nemoćan na ljubav. Kapitulira kad osjeti ljubav.

 

Zatim strpljivošću, što je opet ljubav. Rekao sam ti da je žrtva dragocjenija od molitve. I tako jeste. Dakle, prikazuj Mi sve u poniznosti, ljubavi i šutnji. Ne pričaj puno! Brbljavost nije do­bra za duše koje žele Mene nasljedovati. Moja ljubljena Majka neka ti bude uzor!

 

 

- Gospodine Isuse, ono što sam jutros čitala u novinama u vezi genetskog istraživanja, mislim da nikako nije s tvojim bla­goslovom. (Večernji list, 20. i 21.10.1997.)

 

 

Ne samo da nije s Mojim blagoslovom, nego se oštro kosi s Mojim zapovijedima. Zar da čovjek, kojega sam s neizrecivom ljubavlju stvorio i oblikovao - prisvaja sebi pravo koje imam samo Ja, Bog jedan i Trojedini!

 

Ovo je, dušo, vrhunac ljudskih opačina. A prorečeno je, kad čovječanstvo kulminira u svojim opačinama i zlodjelima, tada će se Moja ruka spustiti.

O, što su grijesi Sodome i Gomore u odnosu na vas, narode! Kao blijeda slika. Ja sam već rekao svoj DOSTA, i samo je pita­nje trenutka Mog udarca. Zar da ovo podnosim?!! Sebe ste okrunili u bogove. Klanjate se sami sebi u odrazu slike na zrcalu.

I to vam nije dosta. Zlorabite znanost koja je postala sama sebi svrhom. (Gospodin misli na genetiku), a ne poradi čovjekove dobrobiti. Izopačujete sve što se dade izopačiti. A kad to nikako ne možete, sotonske legije u svom posmrtnom maršu smišljaju načine na koje se sve što je dobro može okrenuti da postane opako i zlo.

 

Smučilo Mi se na vas, nepokorna stvorenja. Zar nimalo Moga Duha nemate?!!

- Nemate, jer ne ištete. Dao sam ga obilato, izlio poput gorskih vodopada, a vi odbijate, nećete, borite se svim sredstvima da ga ne primite. Prezirete Duha Moga Svetoga. A rekao sam, sinci: Hula protiv Oca i Sina oprostit će se, ali hula protiv Duha Svetoga NIKADA. Veće hule od ove, narode moj, NEMA!

 

Zar da ovo dalje gledam? Zar da ovo dalje trpim? Pa kad bih ponovio Svoj križni put, ništa vam pomoglo ne bi! Jer vaše bludničenje sa sotonom doseglo je svoj vrhunac.

 

Dušo, dosta za sada. Pođi dužnostima.

 

Ljubim te.

 

 

 22.10.1997.