Onaj koji nikada nije bio zainteresovan da dublje ispituje doktrinarne osnove večite Gnoze može lako pasti u iskušenju i da stvori brzu ideju o onome što povlači za sobom ova spoznaja otkrovenja i, kao posledica, manje objektivnu i realnu.

Na primer, gnosticizam jeste optužen kako je telesna i senzualna doktrina, ali oni koji su tako postupili, ignorisali su gnostičke postulate o ulozi sadašnjeg čoveka u okviru Kreacije. Neosporivo, čovečanstvo je degenerisalo tokom vekova i da bi ovo dokazali, dovoljno je da pogledamo na stranicama crne istorije i biće nam jasno, da umesto da postajemo bolji, postali smo u svim pogledima gori.

Gnosticizam nije nikada prihvatio i neće ni prihvatiti ideju spasenja duše samo jednostavnim aktom verovanja, jer bi tako prihvatio da nas evolutivna mehanika vremena, na kraju, sve nas vodi ka savršenstvu. To bi značilo da su sve one patnje koje su pretrpeli svi ti martiri, vesnici, osvećeni ili profeti u njihovim pokušajima, da pokažu čoveku put za regenerisanje i spasenje, bile uzaludne.

Ovo je bio motiv zbog koga su neke antičke gnostičke grupe kazivale: „Ja patim u mojoj telesnoj kori u kojoj su me oni (psihološki Ja-ovi) doveli, i bacili me (iz neba večnosti) u ovoj dolini (egzistenciji)“.

GNOZA nije doktrina koja mrzi telo, već ideologija koja razume da je čovek zatočenik prirode i velikog broja zakona koji u njoj vladaju, pa iz ovog razloga druge gnostičke grupe kao Benaresova antička kongregacija, uzvikuje:

Rađanje je patnja (zato što se rađamo uspavane Savesti), starenje je patnja (iz istog motiva), smrt je patnja, biti zajedno sa onim što ne volimo je patnja, ne imati ono što želimo je patnja. Ono što čini povratak Duša je stalna potreba želje, praćena strastvenim darovanjem, privlačnošću prema životu, u bilo kom obliku, ili radi senzualnog zadovoljstva

Ponekad se optužuje gnosticizam, kako je neki mističko-filzofski sistem koji želi da objasni ljudskoj vrsti razlog njezine patnje.

Gnostička misao ponovo osavremenjuje temu postojanja PSIHIČKIH AGREGATA (veoma poznata u Tibetu) u unutrašnjosti psihičke anatomije zemaljskog čoveka, budući da je ova teorija podržavana tokom mnogo vekova i od drugih prehrišćanskih, hrišćanskih i posthrišćanskih civilizacija.

Ne treba da zaboravimo na SETH-ove CRVENE DEMONE, protiv kojh se borio egipatski duhovni čovek; niti BLEDA LICA i KALIYENE koji su opkolili hinduskog heroja ARJUNU, na svom putu za traganjem unutrašnjeg Oslobođenja. Isto tako trebamo napomenuti onih 40 JUŽNJAKA koji su pod rukovodstvom COYOLXAUHQUI-a želeli da anihiliraju HUITZILOPOCHTLI-a (najvažnijeg diviniteta starih asteka). Isto tako da mislimo na FILISTEJI i GOLIJATA koji su pretili „izrajelskom” narodu, onom koji teži mističkom spasenju.

Čak je i Isus trebao da najuri iz svog hrama (unutrašnjeg) grube trgovce (nepoželjne psihološke entitete) koji su želeli da mu profaniraju božanstvenu unutrašnjost. Isus ih je izgonio koristeći se bičem (volja). I antički grci su koristili ovakvu simboliku prikazavši pokolenju borbu između PERSEJA i odvratne MEDUZE, ili drugi slučaj, krićani su prikazali borbu koju je vodio TEZEU sa MINOTAUROM. U persijskom svetu ova borba se vodi u teološkom planu između AHURAMAZDE i AHRIMANA, kao pravog neprijatelja.

Sve ove sličnosti, gornje prikazane, nalaze se u učenjima raznih gnostičkih eksponenata tokom stoleća i koje su ljuto osuđivane od strane raznih interesa klera, dokazujući tako duboko nepoznavanje doktrine. Ovaj je Valentinov slučaj koji nije bio dobro shvaćen kada je nekad rekao sledeće:

Sa srcem se dešava nešto slično kao i sa skloništem u kojemu stanuju grube osobe...Ove ne vode brigu o mestu u kome se nalaze, zato što nije njihovo. Isto se dešava kada ne brinemo o srcu (mesto čistih osećanja). Ostaće nečisto i biva stan za mnoštvo demona (psiholoških Ja-ova).

Uloga gnosticizma je da prikaže stvaran duhovni identitet ljudskog stvorenja; zato što je ovaj, ako ga duboko analiziramo, ništa drugo nego svežalj kapricioznih energetskih entiteta koji se konstantno međusobno bore i koji nemaju nikakvu objektivnost. Koristeći reči DR SAMAEL AUN WEOR-a, tvrdimo:

U ime Istine, svečano izjavljujem da je Biće jedino Realno Postojanje, u čijoj neizrečivoj i strašno božanskoj svetlosti, ovi koje ih nazivamo Ja, Ego, svoje ja, sam sebe, nisu ništa drugo nego spoljne tmine, plač i škripanje zubiju.

 

Ja, Ego, je sastavljen od zbirova i razlika subjektivnih elemenata, nehumanih, životinjskih koji nesumnjivo imaju jedan početak i jedan kraj.

Da bi asimilisali (primiti unutar savesti) prirodu Bića potrebno je, za onoga koji to želi, samosuzbivati svoga Ja, kao prethodan rad.

U ovom iskrenom i dobrovoljnom radu, devota (početnik na putu) prima pomoć od svoje Pneume (Duh), zato što izgradnja Duše je rezultat jedne centripetne sile (stroga disciplina aspiranta i privrženost doktrini) i jedne cenrifugalne sile (otkrovljena dinamičnost BIĆA koje traži da razvije AUTOGNOZU posredstvom ljudskog iskustva).

Instrument koji trpi ovaj eksperiment nazvan je, u ovim studijima, «SAVEST». Nesrećno, ova, iako još čuva u svom dnu prvobitno blago ultrabožanske Spoznaje, jeste u ovim momentima zatočenik raznih psiholoških elemenata koji primaju naziv «NEPOTREBNI PSIHOLOŠKI AGREGATI», kako ih nazivaju i u mnogim orijentalnim doktrinama.

Otapajući Ego, Esencija - Savest - se budi, osvetljava se, oslobađa se, i onda, kao posledica ili korolar, pojavljuje se SAMOSPOZNAJA, SAMOGNOZA.

Jasno je, da ovo izvanredno otkriće nas poziva da umremo u nama samim kako bi unutar nas delovalo Biće.

BIĆE, kao slobodna sila, noseći u svojoj prirodi SVEZNANJE, sposobno je da uspostavi kontrolu nad kreacijom, nad prirodom i komponentnim elementima, i tako nad celim kosmosom; u isto vreme ono poznaje ključnu tajnu (pravi motiv) egzistencije i različite mutacije koje su se događale u scenariju Kosmogeneze i Antropogeneze.

Tako da, kada posedujemo BIĆE, posedujemo još i njegove atribute i ovo je to što smo videli više puta kod autentičnih magova kao Mojsije, Isus, Zoroastru, Hermes Trismegistus, Quetzalcoatl, itd.

Ovo su bile ličnosti kod kojih je delovala, uvek kada je bilo potrebno, nadčovečanska volja, sposebna da pokrene neočekivane metafizičke ili paranormalne pojave.

Nema sumnje, samo posredstvom duboke «želje za biti», možemo dobiti ovu tajanstvenu moć koja postoji u latentnom stanju, duboko skrivena u našoj intimnosti i koju je GNOZA definiše: REALNO (ISTINITO, STVARNO) BIĆE.

Takođe je za žaljenje, da su neki autori, neinformisani, povezali GNOSTICISAM sa eretičkim i antihrišćanskim težnjama. Ova stvar je besmislena, imajući u vidu da su prvi Sveštenici Crkve priznali da je za njih najveći oslonac bila Gnoza. Podsetimo se da je sam Isus imao veze sa kastom Esena, čije su gnostičke manifestacije sveopšte poznate. Veliki mističar Sv. Augustin se deklarisao, sa teološke tačke gledišta, kao gnostičar.

Nesumljivo, dobro je da razjasnimo da su mnogo društava (tokom istorije), pod zaklonom reči GNOZĂ, pokazivale doktrine koje su u stvari vrlo daleko od onoga što predstavlja stvarni GNOSTICIZAM. Ali, sa druge strane, sam Serge Hutin afirmiše: «Bilo je optužbi da su se Katari i Templijieri predali sodomiji; ove su optužbe netačne, ali su takvi običaji bili praktikovani od crnjih sekti».

Mističko-filozofski koncepti gnostičara što se tiče Boga i Kreacije (Postanja), uopšteno, vrlo kritikovani od religijskih dogmatskih organizacija, imaju ontološke transcendentalne korenove koji prikladnije pokazuju prirodu božanstva.

Što se ovoga tiče dobro je da naznačimo sledeće:

Svaka nacija ima svog prvog Boga ili Bogove kao androgine; neće moći drugčije, zato što su smatrali svoje daleke primitivne roditelje, njihove pretke sa dvostrukim polom (seks), kao božanska bića i svete Bogove, tačno kako sada čine kinezi.

U stvari, veštačko svatanje Jehove antropomorfnog, eksclusivnog, nezavisnog od samog svog dela, postavljenog tamo gore na tronu despotizma i tiranije, lansirajući gromove i grmljavinu protiv ovog ljudskog mravinjaka, jeste rezultat ignorancije, jednostavno intelektualna idolatrija.

Ono što su sve vreme gnostičari odbijali nije nepoznati Bog, Jedini i uvek prisutni u Prirodi, ili „Natura In Abscondito”, već Boga ortodoksne (ne shvaćajte kao pravoslavne) dogme, zastrašujuće Božanstvo osvetničkog Zakona Taliona (oko za oko i zub za zub).

U reči „Elojim“ (Elohim) nailazimo na transcendentalni ključ koji nas navodi na razmišljanje. Stvarno, Elojim, sa J, prevodi se kao Bog u raznim odobrenim i pregledanim verzijama Biblije.

Neoboriva je činjenica, ne samo sa ezoteričke tačke gledišta, već i sa lingvističke, da izraz „Elohim“ je žensko ime sa terminacijom za muški rod množine. Doslovno, prevod bi bio Bogovi i Boginje.

Apokrifne Geneze mnogih religija, neobjavljene zbog nekih mračnih interesa koji ne žele da ih otkriju, kako se ne bi skandliziralo mnoštvo „slepih”, počinju govoreći: «I Duh muških i ženskih principa prostrao se na bezobličnoj površini, i postanje se ostvarilo».

Sa ovim želimo da podvučemo sledeće:

Neoborivo, religija bez Boginja je upola ateistička.

Ako istinito želimo savršenu ravnotežu našeg duhovnog života, treba da se slavi Elohim (Bogovi i Boginje iz starih vremena), a ne Jehova- antropomorfni, odbijen od strane Velikog Kabira Isusa.

Kult idolatrije Jehove- antropomorfnog umesto Elohima, jeste zaistinu snažna prepreka za dobijanje nadnormalnih stanja savesti.

Gnostički antropolozi, umesto da se skeptički smeju- kao profanski antropolozi- ispred predstavljenja Bogova i Boginja u raznim panteonima asteka, majaša, olmeka, tolteka, inkaša, druida, egipćana, hindusa, kaldejaca, feničana, mesopotamaca, persijanaca, rimljana, tibetanaca, itd., itd., oni se duboko klanjaju ovim Božanstvima. Zato što u ovima prepoznajemo Elohima Tvorca Univerzuma. „Onaj koji se smeje od nečega što ne poznaje, jeste na putu da postane idiot“.

Neopozivo, sposobnosti čovečije spoznaje nikada neće moći da pređu sa one strane kosmičkog carstva- Logosa muškarac-žena, Tvorca Demiurga, Armade Glasa (Verbum).

JAH-HOVAH, OTAC-MAJKA tajna svakog od nas, jeste autentičan JEHOVA.

JOD, kao hebrejsko slovo, predstavlja MEMBRUM VIRILE (Muški Princip). EVE, HEVA (EVA), isto kao i HEBE, grčka Boginja Mladosti i olimpijska verenica Heraklesa, jeste YONI, Božanski Pehar, Eternalno Žensko.

Božanstveni Rabi iz Galileje, umesto da se klanja kultu antropomorfnog Jehove- jevrejskog, on obožava svog unutrašnjeg božanskog Muškarac-Žena (Jah-Hovah), Otac-Mati.

Blagosloveni raspećeni na Bregu Golgote vikao je silnim glasom ove reči: „Oče moj, u tvojim rukama ostavljam svoj duh“. RAM-IO, ISIS, njegova Majka Božanska Kundalini, pratila ga je na Krstnom Putu (Via crucis).

Zaključujemo ovaj teološki aspekat sa rečima:

Zaobilaženje Demiurga Tvorca jeste antiteza, fatalnost, pristupanje egoizmu-realno poreklo svih gorčina.

Neoborivo, egoistička savest se identifikuje sa Jahve koji je, po Saturnilu iz Antiohije, propao Angeo, Genije Zla.

www.ageac.org