BOGA ŽELITE PODJARMITI

 

 

 

 

 

 

Gospodine Isuse, ljubim Te i molim Te oprosti mi na mojoj nevjeri, na mojoj sumnji, na ovom nemiru što je čini mi se s patra prešao na mene, a prešao je jer sam ja to dopustila.

 

Bože Jedan a Trojedini molim Te za tvoj SVETI MIR, molim Te za tvoju SVETU RADOST jer bez toga dvoga ja ne mogu dalje.

 

Ovo je užas, ovo stanje neizvjesnosti. Bože moj što mi je činiti? Tako bih žarko željela da me se sve ovo ne tiče, da sve ovo ide mimo moga srca, a i mimo moje pameti. Pomogni mi da se ne dotičem ničega od svega ovoga. Pomogni mi da ostanem apsolutno potpuno tvoja Božja.

Ako Ti Gospodine želiš šutjeti i ne reći ni jednu riječ - ja prihvaćam tvoju volju u potpunoj poniznosti. Samo bih ipak željela znati ako sam negdje pogriješila da me tvoja milost preko Duha spoznanja opomene ako još ima šanse.

 

Ja teško vučem ovaj križ progonstva i nerazumijevanja. Ti Svevišnji Bog želiš još toliko toga otkriti ovome naraštaju, a mi smo kruti, tvrdi, gluhi, slijepi, uobraženi i ne želimo se mijenjati.

 

O Bože moj, kako da svoje srce posve prepustimo tvojoj SVETOJ VOLJI ? Kako da se posve otvorimo tvome SVETOME PLANU ?

Ja Te molim ljubljeni Oče reci svoju RIJEČ, pomogni, pouči nas i daj nam svoje SLOVO utjehe i ohrabrenja.

 

 

 

 

 

 

-         Mir tebi dušo, dajem ti svoj sveti MIR i svoju SVETU LJUBAV Boga.

      

       Dopusti dijete da se moj Božanski MIR usadi u tvoje srce.

Tek kad tvoje srce postane mirno i spokojno onda može moju RIJEČ valjano čuti, doživjeti i zapisati.

 

       Nisam li Ja Bog SVEMOGUĆI, SVEPRISUTNI, SVETI I PRESVETI ?

Nisam li Ja Bog Otac vaš, Stvoritelj MIRA i RADOSTI, stvoritelj i darovatelj najdragocjenijeg blaga MIRA - pravoga Božanskoga MIRA.

 

       Kada je tvoje srce zadojeno i ispunjeno MIROM onda za tvoju dušu nema bojazni ni opasnosti da duh svijeta koji jeste duh nemira uđe u tvoju nutrinu.

 

       Dušo ljubljena ne rekoh li ti da je nemir kao požar koji se širi i razara, pali i izgara svojim otrovnim ognjem.

 

       Duh spokojan i miran, duh blažen i radostan, duh je koji počiva u tvome Bogu.

 

       Kada otkriješ u svojoj nutrini moje Kraljevstvo LJUBAVI, moje Kraljevstvo RADOSTI onda tek po malo počinješ spoznavati i uviđati koliko je tvoje srce do tada bilo otvoreno nemiru i koliko je tvoje srce bilo protiv mene Boga.

 

       Tvoj "ja" se žestoko opire svome Ocu, svome SVE PRISUTNOME Bogu koji jeste SVE i u kojemu je SVE - dok god tvoje srce ne prihvati apsolutni MIR LJUBAVI, Mir jednostavnosti, MIR dobrote, MIR radosti, MIR jedinstva i MIR jednakosti.

 

       Dijete ljubljeno ovaj tvoj teret na duši dio je zadovoljštine za ovo neprihvaćanje mojega zakona, za neprihvaćanje mojega - JA JESAM -

 

       Vaši umovi izgradiše i stvoriše Boga po svojoj zamisli. Nauka i naobrazba omeđila je vaša i onako kruta srca i ograničila umove te ne možete, a i nećete priznati da Ja koji JESAM SVEMOGUĆI uistinu mogu i činim APSOLUTNO I POTPUNO SVE.

 

       Ja Bog trebao bih stati u okvire vaše Crkve, moje ljubljene Zaručnice, koju sam rodio u svojoj presvetoj Krvi, ali ste ju vi naraštaji kroz minula stoljeća oskvrnuli, unakazili, naružili i u mnogim svojim zakonima stavili u obruč, u jaram vašega ljudskoga JA.

 

       To znači samo jedno - JA SVEMOGUĆI, SVEPRISUTNI Svevladar, Ja koji JESAM SVUGDJE I U SVEMU moram biti i ostati u tim i takvim granicama moje, a u stvari sada vaše Crkve koju ste vi otevši mi ju preoblikovali i preuredili u nešto što je po vašim ljudskim mjerilima i ciljevima prikladno, vašim umovima prihvatljivo, a vašim srcima razumljivo i shvatljivo.

 

       O narode, o generacijo, o naraštaju niste mi još ni IME naučili valjano izgovarati, a krojili bi i preuredili bi ono što već POSTOJI, što već JESTE od iskona, od postanka.

 

       Djeco moja, narode ljubljeni ta zar su vam umovi toliko pomračeni, zgusnuti i stisnuti te i Boga uzimate pod SVOJE. Ta zar i Boga svoga želite podjarmiti i zaulariti ne bi li i ON Vječni postao, bio i služio za postizanje vaših probitaka.

 

       Uistinu, UISTINU dijete pohlepi i proždrljivosti ljudskoj nema premca.

      

       Budi u miru, Ja te ljubim i blagoslivljam.

       Radi sa mnom!

 

 

 

 

08.5.1998.