Spavač sebe kroz iluzije traži, a budan je svestan svog Sinovstva.Davno, veoma davno, Otac je Sinove svoje poslao nizvodno, ka obodu postojanja, u svetove koji čekaju da otpočnu svoj život.Uz mnoge darove, dobiše i uputstva da se nazad moraju vratiti kada se istroši vreme trajanja oblika, a da će ih Anđeli trubama obavestiti, o ovom času.

Na polasku, Otac ih je ispratio rečima: Sada šaljem vas u nepoznato, da bi se naučili i ojačali; želim da Mi se svi srećni vratite i čekaću vas, do poslednjeg, iako znam da će neki stići pre ostalih; za njih je već spremno mesto sa Moje desne strane, ali ste mi svi potrebni.
Dajem vam i deo svoje volje – neka to bude vaša slobodna volja. Valjano je koristite. Čuvajte i ostale darove kojima ćete dokazati sinovstvo svoje kada se budete vratili.
Isto tako, upamtite, da ste moja deca i da je vaše jedino ime Sinovi, Moji sinovi, odaslati u daljine, i drugih imena ne uzimajte. Traženje svoje ciljem ne nazivajte! Traženjem, samo sredstvo, put i način odaberite, a cilj vaš je – stizanje i nalaženje.
Sada pođite i blagosloveni da ste.

Sinovi krenuše nizvodno, ostavljajući očev dom na severu.
Do oboda postojanja ne stigoše svi. Neki su usput zalutali.
Drugi su opet ostali na određenim bezbednim tačkama, odakle se u daljini među planinskim vrhovima nazirao očev dom, da bi onima, koji su nastavili dalje, davali signale.Kada se najhrabriji i najuporniji približiše kraju puta, videše kapiju sa čuvarima. Iza kapije se naziralo nešto veoma čudno – svet prepun boja i oblika.
Oni koji su stigli do ove tačke, dvoumili su se dali da nastave ili da na ovom mestu sačekaju zvuke truba.

Svet oblika je bio nešto sasvim novo i u svojoj igri ih je mamio. Uostalom, Otac je verovatno i mislio da treba tamo da stignu, jer je upravo to bio obod postojanja.
Sa čuvarima se nagodiše ovako: ulaz će platiti sećanjem, a oblik dvojstvom. A da bi pri povratku, kroz kapije ponovo mogli proći, dokaz da su to baš oni, Sinovi, biće to što će u povratku do kapije morati da stignu budni.
Kroz vratnice u svet oblika i boja, zakoračiše Sinovi, samo su to sada bili sinovi i kćeri.

Elendil Wakan Tanka