- Tri različita stanja svesti u kojima može da se nalazi ljudska duša.

- Mi danas razlikujemo samo dva: bdenje (budno stanje)  i spavanje.

- Što je povezano sa prisustvom sunca. I što je bilo mnogo očiglednije u ranija vremena: čovek je bio budan i aktivan od izlaska do zalaska sunca, spavanje je uglavnom trajalo onda kada nema sunca.

- Znamo da je taj redosled pogotovu u današnje vreme poremećen (da ne navodim u kojim sve vidovima).

- Dan, budno stanje i sunce (svetlost dana) vezani su za čulno opažanje.

- "Čulna opažanja (čovek) smatra najvažnijom stvarnošću. I kada od čulnih opažanja prelazi ka mislima, misli smatra nečim zamišljenim, što nije tako stvarno, kao što su stvarna čulna opažanja."

- "Čovek danas smatra stolicu za nešto stvarno. Može stolicom da udari po zemlji. To i čuje. Smatra to nečim sasvim stvarnim. Zna i da na stolicu može da sedne. Ali misao o stolici ne smatra čovek nečim stvarnim. Kada udari misao, za koju veruje da je u njegovoj glavi, onda to ne čuje. I čovek takođe ne veruje  (za današnju konstituciju, naravno, s pravom)  da može da sedne na misao o stolici."

- To je doživljavanje samosvesti koja se upravlja prema suncu.

- Nekada, u vreme Haldejaca... oni nisu predmete doživljavali kao mi danas, sa oštirm konturama: "U ono vreme, čovek ni danju ni noću nije video spoljašnju prirodu u oštrim konturama, nego duhovno-aurično. Danas čovek vidi danju sve, noću ništa."

- Kod starih Haldejaca bila je jaka razlika u svesti između pojedinih doba čovekovog života.

- Period života do 21. ili 22. godine smatrali su periodom spavanja, ili stanjem svesti kao u spavanju. Od 21-22. godine do 50. imali su stanje svesti koje je bilo budnost. Tek posle toga zalazili su u mnogo jasniji, svesniji život. Zato su starce smatrali mudracima, koji su svešću u pedesetim ulazili u svet spavanja bez snova i postajali vanredno vidoviti.

- Tj. do dvadesete godine doživljavali su stanje svesti kao prigušeno, kao u spavanju. Zatim, do pedesete godine - kao da su se probudili. A onda, posle pedesete, stanje u kojem su u svoju zemaljsku svest unosili duhovni svet. U tom stanju su znali više nego drugi. Zato se na starce gledalo kao na mudrace. "Danas se to ne čini. Danas ih smatraju starim glupacima koji su postali slaboumni. To je upravo velika razlika, koja ide do u najdublju konstituciju čovekovog života."

- Svi su opažali svet oko sebe sa auričnim energijama, a stari su prodirali još dublje u ljude, do u samu dušu: "To je bilo treće stanje svesti, koje je danas ugašeno, jer je to stanje svesti kada spavamo bez snova, s njim se može uporediti".

- "Tome, što čovek doživljava kada spava bez snova, ne pridaje se nikakav značaj, jer o tome on obično ne ume da priča mnogo." Danas retko ko može da ispriča šta doživljava u spavanju bez snova.

- Na decu su gledali kao da se još uvek pomalo nalaze u predzemaljskom životu. Pazilo se na to šta deca govore, jer su ponešto prenosila čoveku nešto od onoga što pripada duhovnom svetu.

- A stanje svesti staraca: "Kada je čovek njih slušao, bilo mu je jasno: ovde doznajem nešto o duhovnom svetu; tu mi se objavljuje šta se dešava u duhovnom svetu.

- A dodatno su među njima napredovali oni koji su bili u školama misterija.