Svaki napor i namera duhovnog rasta, kao i -
napor, namera dubljeg shvatanja svega, što
postoji i Postoji, čime smo okruženi, što
mi sami smo, drugi oko nas; kako smo -
nastali, dospeli ovde, otkuda ovde, baš,
i sve ostalo - dobri su i pozitivni, sasvim...
Ipak, kako duhovno rastemo, kako vidnije
svest nam postaje moćnija i u shvatanjima,
sveobuhvatnija, tako nam predstoji da -
preispitujemo, suočavamo se sa mnogim
predstavam svojim, jer ih polako prerastemo,
preraste ih naša narasla svest, a njoj više
nikako ne pašu stare predstave, duhovne,
i sve ostale, kao što ni detetu, koje raste,
ne može više odgovarati stara odeća.
Tako i sve, vezano za naše predstave,
o Bogu, o našem odnosu prema Bogu...
Na izvoru, električna energija je znatno
većeg napona, od onog koji imamo u kući.
Da bi mogla da nam osvetli kućnu sijalicu,
ta struja se mora transformisati, dok -
ne dospe do nivoa, na kojem odgovara
našoj kućnoj sijalici, mora da se transformiše,
od hiljada na dve stotine vati, i tek tim
sniženjem moći, realno može da služi sijalici.
Isto je sa nivoima, dimenzijama ili gustoćama
Postojanja, i sa našim odnosom prema njima,
odnosno, sa njihovim odnosnom prema nama.
Biće na vrlo visokom nivou Postojanja ne može
da nam se pokaže, da nam se približi, da nam -
prenosi informacije, u svoj svojoj punoći i snazi,
kao što ni struja napona hiljade i više volti
ne može da "priđe" nam i osvetli kućnu sijalicu,
već su nužne transformacije i snižavanja snage.
Odnosno, može li Sunce da nam priđe blizu,
da nam se približi, tako da izbliza, direktno
komuniciramo sa njim? Ista priča, kao gore...
Da uzmemo, onda, stvaralačke odnose, u ovome:
može li, dakle, Neko sa milion vati da dođe nam,
i stvara strujno kolo sa sijalicom, ili: može li
Sunce da priđe, i da direktno stvara sve na Zemlji?
Ako je, samo ono, kao jedno od slabijih u kosmosu,
nama neizdrživo moćno i sagorevajuće, po nas?
Odnosno, ako Bića sa raznih viših dimenzija
ne mogu da nam priđu, a da mi to izdržimo,
kao što ne možemo da izdržimo prisustvo Sunca,
mogu li onda ta Bića da nas stvaraju, Bića, ili Biće,
direktno da nas stvaraju, ako svojom snagom,
prisutna uz nas - samo mogu da nas sagore?
Ili je logično da deluje isti princip transformacije,
kao i u prethodnim slučajevima, kada nezamisliva -
Snaga, Moć, moraju da se transformišu, snižavaju,
da bi nam postali podnošljivi, za naš nivo Postojanja?
Da li će se, dakle, Bog-Izvor nespoznatljivo velike Moći,
baviti direktno kreiranjem ljudskog bića, ako ih
Prisustvo njegovo samo po sebi odmah sagori?
Ili principom transformacije Početne Moći,
Bog-Izvor kreira Bića nižih vibracija ili snage,
pa ta Bića kreiraju od sebe niža Bića, niže snage,
dok se ne dođe do Bića koje nas može da stvori,
po liniji transformisanja ogromne Moći Boga-Izvora.
Nas jeste DIREKTNO stvorio neko od Bogova,
ili neki od Bogova, na toj silaznoj skali
transformisanja ogromne Moći Boga-Izvora,
drugo je pitanje što mi u Bogu-NAŠEM Tvorcu,
DIREKTNOM, vidimo Boga Sveprisutnog ili -
Boga koji je Izvor svega što Postoji, kao Jednota.
U vezi sa tim, eto, možemo da se zapitamo:
zašto bi Bog-Izvor, Bog-Sveprisutnost, hteo,
da nam naređuje: nemoj imati drugih Bogova,
osim mene? Zašto, ako je sve što Postoji,
jedan jedini, jedan isti, sveprisutni Bog, Apsolut?
Ako nam naše verovanje u bilo šta drugo -
takođe verovanje u delove Sveprisutnoga?
Očigledno, to ne može biti ništa drugo do -
zahtev Boga-NAŠEG Kreatora, a zašto nam je on,
uputio takav zahtev, drugo je, posebno pitanje.
Dakle, kada neko, bilo koji Zemljanin, ovde,
kaže, kako komunicira sa Bogom, kako se Bog
budi u njemu, jedino što može biti, po svemu, je -
da se radi o Bogu našem direktnom Stvaraocu,
koji je jedan od mnoštva Bogova-Stvaralaca, diljem
Postojanja, na raznim nivoima i dimenzijama.
Kao što rečeno je: bila ovakva ili onakva,
svaka nam koncepija o Bogu dobra je, kao:
pomoćna konstrukcija u našem duhovnom rastu,
ipak, u jednom trenutku, moramo biti spremni,
da skidamo ovoje iluzija i sa naših predstava,
između ostalog, i o Bogu ili o Bogovima, o:
Bogu našem Stvaraocu, Bogu-Izvoru, Apsolutu...