Suočavam se sa nečim u čemu se još ne snalazim.

I tek mi predstoji da se potrudim...

Znamo da je naš jezik, kojim uobličavamo svoje misli i prenosimo jedni drugima informacije - jedno, a da su „JEZIK“ i informacije iz viših svetova ili viših dimenzija - nešto sasvim drugo.

Takođe se iz raznih duhovnih tumačenja zna kako uopšteno izgleda taj proces pristizanja informacija iz viših svetova. Najpre, poznato je da su one sveobuhvatnije i nabijenije značenjem od svega što mi možemo zemaljskim jezicima možemo da iskažemo. Za nas, na Zemlji, jezik jeste najsavršenije sredstvo komunikacije, ali on je za informacije iz viših svetova i suviše skroman, nedovoljan.

Suptilne i složene informacije iz viših svetova, dakle - IZ SVETOVA VIŠIH VIBRACIJA, kako se približavaju našoj sferi postojanja, SVETU VRLO NISKIH VIBRACIJA, doživljavaju svoju kondenzaciju, to je kao kada vodena para menja agregatno stanje, da bi se, te informacije, na kraju  uobličile u misao, dakle, u nešto što se jezikom može iskazati. Pritom je neminovno i njihovo izvitoperivanje, gubljenje u sveobuhvatnosti, preciznosti...

Zato se s pravom uvek postavljalo pitanje vrednosti informacija koje tzv. kanali dobijaju iz viših dimenzija: jer je pitanje KAKVU METAMORFOZU U SVESTI PRIMAOCA DOŽIVLJAVAJU TE SUPTILNE I SVEOBUHVATNE INFORMACIJE IZ VIŠIH DIMENZIJA, DA BI SE PROMETNULE U MISAO I U OVOZEMALJSKI JEZIK.

U nekim duhovnim delima se takođe kaže da je jezik viših dimenzija - jezik slika i simbola.

Ili, da informacije, koje nam iz viših dimenzija dopru u vidu slika i simbola, nekako mnogo potpunije odražavaju te informacije nego naš „običan“ jezik. Da je informacija koju smo primili u vidu slika i simbola - mnogo vernija pravoj informaciji iz viših dimenzija, nego jezik apstraktnog objašnjenja.

Na moguće takvo stanje stvari upućuju nas neki momenti.

1) Najpre jezik umetnosti... Što idemo bliže našem vremenu (računajući da je pritom naša kolektivna svest, tačnije, deo kolektivne svesti onih koji su okrenuti umetnosti, sazrevala za višu komunikaciju) sve se više slama, razlama, „UVRĆE“, strogi racionalizam i uobičajena ili svakodnevna logika. To može da se prati posebno počevši od moderne umetnosti. Dijana je ovde spominjala kubizam, on je jedan od odličnih primera. Put od stroge racionalnosti realizma do kubizma je - put slamanja svakodnevne logike. U današnjem postmodernizmu možda u tome imamo nekakav vrhunac. Za mene su najbolji primer tog uvrtanja svakodnevne logike neka dela Svetislava Basare (na primer - „Napuklo ogledalo“). Odnosno - filmovi Emira Kusturice. Od moderne umetnosti kreće taj proces “masovnije“, što ne znači da nije u svim umetničkim epohama bilo umetnika koji su imali „čudne vizije“ i uobličavali ih u umetnička dela. Takođe, ako pogledamo jezik mnogih proroka, takođe dolazimo do JEZIKA SLIKA I SIMBOLA (i Otkrovenje Jovanovo, i Nostradamusova proročanstva...).

2) NAJJAČI POKAZATELJ SU NAM - SNOVI. Snovidna logika je poznata svakome. I, ako uporedimo navedena dela u prethodnom objašnjenju i snove - sličnost je očigledna, odnosno, logika im se podudara.

U mnogim pesmama i zapisima koje pišemo ovde na „Magikusu“, mi takođe zalazimo u jezik slika i simbola. No, većina onih koji to spontano čine, ne zamaraju se možda i NEPOTREBNO, kao ja, da svemu daju neko pomalo racionalno objašnjenje, već jednostavno zapisuju slike i simbole koji im izviru iz njihove unutrašnjosti. MI, U VEZI SA POEZIJOM, OBIČNO IMAMO U PRVOM PLANU U VIDU NJENU SUPTILNU EMOCIONALNU OSNOVU, njene mogućnosti za iskazivanje i prenošenje suptilnih osećanja. Treba da obratimo pažnju i na ovu drugu funkciju, na eventualni prijem informacija iz viših dimenzija. Tj. da imamo u vidu da preko „uvrnutih“ slika koje nam se javljaju u svesti - dobijamo neke informacije iz nekih suptilnijih sfera, možda od nekog našeg paralelnog „višeg ja“.

 

IZAZOV KOJI STOJI PRED SVIMA NAMA JE - DA UPOZNAMO NAČIN DEKODIRANJA TIH INFORMACIJA, TJ. NAČIN NJIHOVOG ŠTO PRIBLIŽNIJEG PREVOĐENJA U JEZIK NAŠE SVAKODNEVNE KOMUNIKACIJE, u meri u kojoj je to moguće, a da te informacije ne izgube u svojoj suštini.

ODNOSNO, DA SE NAUČIMO DA SE OPUŠTENO PREPUŠTAMO TIM SLIKAMA, DA URANJAMO U NJIH (BEZUSLOVNA POZITIVIZACIJA!), JER ĆE PREKO NEKAKVE NAŠE NADSVESTI ONE SVAKAKO NAĆI SVOJE KANALE DA NAM SE PRIKAŽU U NEKOM RACIONALNIJEM OBLIKU, ILI U OBLIKU KOJI NAM JE KORISTAN ZA SVAKODNEVNI ŽIVOT.

Možda nam jedna od orijentacija bude ono što je Rudolf Štajner preporučivao za snove: DA U NJIMA TREBA DA NASTOJIMO DA UOČIMO DRAMSKU FABULU, u tom smislu da izvlačimo nekakvu suštinu koja se krije iza mnoštva detalja. To bi bilo kao kada proučimo  detalje neke slike, pa se onda malo izmaknemo i iz daljine je posmatramo. Detalji se gube, a neka opšta poruka postaje jasnija.

TO JE U SLUČAJU DA ŽELIMO DA DOPREMO DO NEKAKVOG RACIONALNOG TUMAČENJA. ALI, KAO ŠTO JE REČENO, TO NAM I NIJE NEOPHODNO - MOŽEMO URANJATI U TE SVOJE SLIKE, PREPUŠTATI IM SE, I- ONE ĆE NA NAS DELOVATI ONAKO KAKO JE TO POTREBNO, I BEZ NAŠEG RACIONALNOG NAPORA. OPET - MOMENAT BEZUSLOVNOSTI (činimo to, ne zato da bismo imali neku vidljivu korist u fizičkoj ravni, već - radi neke suptilne koristi za našu svest.)

 

U delu u kojem se trudimo da svemu damo racionalno tumačenje, JER JOŠ UVEK ŽIVIMO U KOLEKTIVNOJ SVESTI KOJA IMA TAKVE „NAVIKE“ ILI TEŽNJE, I U OKVIRU TOGA I MI FUNKCIONIŠEMO, kao što rekoh, mislim da nam je ovo još veoma klizav teren, i tek treba svi na njemu da se snalazimo... U racionalnosti i tzv. zdravorazumskoj logici smo „maheri“, ali - u jezik slika i simbola tek treba da zalazimo i da njime ovladavamo. (Odnosno, kako ko, na mene se ovo svakako odnosi...)