- Jedan od retkih, maltene usamljenik u spajanju naučnog i duhovnog mišljenja. Što je činio u okviru svoje poznate - antropozofije.
- Krajnosti su donekle naznačene u prethodna dva teksta ovog serijala.
- Imamo naučnike, nauku i naučnost, koji se nisu izigli u svesti iznad sveta iluzija, koji ne nastoje da sebi i onome čemu se bave daju (dublju) duhovnu osnovu i dimenziju.
- I imamo, njima nasuprot, religiozno i duhovno bavljenje i interesovanja, koji se u osnovi temelje na mističnim i neodređenim predstavama. Dakle, kojima manjka iskustvo NAUČNOSTI u mišljenju.
- Da budem iskren, a izvinjavam se onima koji su takvog usmerenja, oduvek su mi delovale kao maglovite fantazije brojne takve koncepcije koje možemo naći na sve strane sveta.
- O tome kako se duhovni problemi rešavaju tako što se otvorimo za ljubav i Ljubav, da se naš duhovni rast dešava tako što dozvolimo u sebi Bogu da nas vodi, o tome kako treba drugima da darujemo ljubav (Ljubav), i sve će biti u redu...
- Ne kažem da su to loše koncepcije, da su štetne. U određenoj fazi bavljenja duhovnošću one su svakako korisne pomoćne konstrukcije.
- Ali, ako se na njima zadržimo celog života, onda tu mora nešto da škripi.
- Da su to u suštini maglovite duhovne fantazije, može svako da proveri: neka zamoli nekoga sa takvim idejama da mu da malo detaljnije, konkretnije tumačenje tih ideja, ali ne pomoću sličnih takvih maglovitih pojmova. Nego u smislu naučne duhovnosti, koju možemo naći kod Štajnera...
- Ili, neka neko sa takvim koncepcijama pokuša da iole ubedljivije nešto od toga objasni intelektualno orijentisanom čoveku današnjice.
- Pozivanje na buđenje, osećanje, širenje ljubavi i Ljubavi, može da bude dobro kao polaznica u duhovnom stremljenju ili delovanju. Ali, ne može se "beskonačno" ostati sa tom, takvom koncepcijom, mora se ZALAZITI U NJENU DUBINU, mora se dolaziti do unutrašnjih mehanizama, moraju se te ideje razrađivati, kroz ono što sam nazvao meditativnom zapitanošću, kroz ono što već postaje neka vrsta naučnog mišljenja. Ako to ne učinimo, svest nam ostaje zarobljena u magli poznatih fraza: buđenje, osećanje, širenje ljubavi i Ljubavi.
- Pozivanje na slepo verovanje nije argument. U IME SLEPOG POVERENJA ILI SLEPE VERE ČOVEKU SE MOŽE POTURITI BILO ŠTA. Samo mu kaži: "Tu se ništa ne može dokazivati, tu razum i intelekt moraju da budu isključeni, to moraš prihvatiti takvo kakvo je, bez sumnjanja i preispitivanja!". Navedeš čoveka da isključi svoje rezonovanje, da slepo, U IME VERE, prihvati neke duhovne ili religiozne koncepcije, i onda ga imaš u svojim rukama... Ti, koji ga imaju u svojim rukama, mogu biti predstavnici zvaničnih religija, razni duhovni učitelji, ali i Bića koja nam u ovoj fazi, tačnije - na našem nivou Postojanja, nisu dobronamerna, a koja su u dimenziji iznad nas.
- E, sada, jeste prividni paradoks: promišljati duhovnost i baviti se duhovnošću kroz naučno mišljenje. Kako u duhovnosti izvoditi eksperimente, itd.?
- I nauka je u mnogočemu zašla u ćorsokake. Treba posmatrati ono što su nesporna naučna dostignuća. Što su pozitivna naučna iskustva.
- Uostalom, kako taj spoj izgleda, može se pratiti kod Štajnera.
- I, još jedna napomena u vezi sa predstavljanjem nekih njegovih ideja.
- NIJE SUŠTINA U DOSLOVNOM PRIHVATANJU NJEGOVIH IDEJA. Uostalom, kao i u vezi sa bilo kojim drugim autorom, koji nam je blizak. Neke ili mnoge njegove ideje nam mogu biti daleke ili neprihvatljive.
- Ali nam zato mogu biti inspirativni LOGIKA I DUH njegovih ideja i njegovog učenja.