Odigraj "Tarot DA/NE"

Kalendar događanja

Član franjok

Upisao:

franjok

OBJAVLJENO:

PROČITANO

634

PUTA

OD 14.01.2018.

Više nismo sami u svemiru?

Više nismo sami u svemiru?
Sudionici UNESCO-ove konferencije u Parizu ekskluzivno za Jutarnji list odgovarali su na pitanja koja zaokupljaju obične smrtnike te zaključili da ćemo uskoro otkriti novu Zemlju
 Piše: Ta­nja Ru­dež

PARIZ - "Sve­mir: na va­ma je da ga ot­kri­je­te”, mo­to je pod ko­jim se ove go­di­ne di­ljem svi­je­ta odr­ža­va­ju broj­ne ma­ni­fe­sta­ci­je či­ji je te­melj­ni cilj po­pu­la­ri­za­ci­ja astro­no­mi­je. Na­i­me, Me­đu­na­ro­dni astro­nom­ski sa­vez (IAU) i UNE­SCO pro­gla­si­li su 2009. go­di­nu Me­đu­na­ro­dnom go­di­nom astro­no­mi­je, obi­lje­ža­va­ju­ći ta­ko 400 go­di­na pr­vog astro­nom­skog pro­ma­tra­nja po­mo­ću te­le­sko­pa ko­je je pro­veo Ga­li­leo Ga­li­lei.

Besmrtni Galileo

Ga­li­le­i­je­va su pro­ma­tra­nja po­tvr­di­la he­li­o­cen­tri­čnu te­o­ri­ju sve­mi­ra polj­skog astro­no­ma Ni­ko­le Ko­per­ni­ka i uzdr­ma­la do­ta­dašnju bi­blij­sku sli­ku svi­je­ta pre­ma ko­joj je Ze­mlja cen­tar svi­je­ta. U obi­lje­ža­va­nje me­đu­na­ro­dne go­di­ne astro­no­mi­je uklju­če­no je 135 ze­ma­lja svi­je­ta (među nji­ma je i Hr­vat­ska), a ta je glo­bal­na ma­ni­fe­sta­ci­ja na sve­čan na­čin pro­glašena u če­tvr­tak u sre­dištu UNE­SCO-a u Pa­ri­zu, gdje su se oku­pi­le sto­ti­ne astro­no­ma iz ci­je­log svi­je­ta.

Dva nobelovca i lord

Me­đu nji­ma su bi­li i no­be­lov­ci Ba­ruch Blum­berg i Ro­bert Wilson, lord Mar­tin Re­es, pred­sje­dnik Royal Societyja, Cat­he­ri­ne Cesarsky, pred­sje­dni­ca Me­đu­na­ro­dnog astro­nom­skog sa­ve­za, i Jocelyn Bell Bur­nell, pr­va že­na na če­lu bri­tan­skog In­sti­tu­ta za fi­zi­ku.

U stan­ci pre­da­va­nja tih pet po­zna­tih znan­stve­ni­ka odgo­va­ra­lo je na pi­ta­nja no­vi­na­ra Ju­tar­njeg li­sta.


     

  
 Lord Mar­tin Re­es
Pro­fe­sor na Sve­u­či­litu Cam­bri­dge i pred­sje­dnik Royal Societyja, bri­tan­ske aka­de­mi­je zna­no­sti ko­ja slo­vi za je­dnu od naj­sta­ri­jih i  na­ju­gle­dni­jih znan­stve­nih in­sti­tu­ci­ja u svi­je­tu.
Ba­ruch Blum­breg
Do­bi­tnik No­be­lo­ve  na­gra­de za me­di­ci­nu 1976. go­di­ne za ot­kri­že vi­ru­sa he­pa­ti­ti­sa B. Bio je osni­va­čki di­re­ktor NA­SA-ina Astro­bi­o­loškog in­sti­tu­ta te sa­vje­tnik di­re­kto­ra NA­SA-e. 
 Tko je 
naj­veći astro­nom u po­vi­je­sti?
Teško je re­ći, Ga­li­leo i Ke­pler s je­dne stra­ne, te Ric­car­do Gi­ac­co­ni s dru­ge stra­ne.  Ove go­di­ne sla­vi­mo Ga­li­le­i­ja, no Her­shall je ta­kođer imao ista­knu­tu ulo­gu. Ka­sni­je, u mo­der­noj eri, istraži­va­nja Eda Hub­blea su bi­la ja­ko zna­čaj­na zbog no­vih spo­zna­ja o sve­mi­ru. Uz spo­me­nu­te, još je mno­go ve­li­kih astro­no­ma.
 Što sma­tra­te naj­većim
po­sti­gnućem ili ot­kri­ćem u astro­no­mi­ji?
 Spo­zna­ju da smo u sve­mi­ru ko­ji  ima svoj po­če­tak.
 Mo­žda pi­ta­te kri­vu oso­bu, jer ja sam stru­čnjak za me­di­ci­nu i astro­bi­o­lo­gi­ju. Mno­go je va­žnih ot­kri­ća, no mož?da je naj­va­žni­ja spo­zna­ja o to­me da je sve­mir na­stao Ve­li­kim pra­skom (Big Bang).
Što je naj­veće
pi­ta­nje ili
naj­veći mi­ste­rij mo­der­ne
astro­no­mi­je?
 Ra­zu­mje­ti što se do­gađa­lo na sa­mom poče­tku sve­mi­ra te ra­zu­mje­ti sve pro­ce­se ko­ji su se vo­di­li od po­če­tka do stva­ra­nja kom­plek­snog sve­mi­ra u ko­jem ži­vi­mo.  Je­dno od ve­li­kih pi­ta­nja je sva­ka­ko što je bi­lo pri­je Big Ban­ga, je li bi­lo ništa pri­je neče­ga. Lju­di če­sto pi­ta­ju i je­smo li sa­mi u sve­mi­ru.
Ka­da će­mo
ot­kri­ti pla­net sli­čan Ze­mlji?
 Mi­slim da će­mo do­kaz za nje­go­vo po­sto­ja­nje ima­ti već ti­je­kom idu­će tri ili če­ti­ri go­di­ne za­hva­lju­ju­ći sve­mir­skom sa­te­li­tu Ke­pler. Na­ra­vno, mo­ra­mo pri­ba­vi­ti i di­rek­tne snim­ke ko­je će to po­tvr­di­ti, a to će se do­go­di­ti u idu­ćih 10 ili 20 go­di­na.  Ta­kvi pla­ne­ti bit će ot­kri­ve­ni vr­lo br­zo, mo­žda smo već na tra­gu ne­ko­ga ko­ji bi ta­ko mo­gao bi­ti kla­si­fi­ci­ran. To će se si­gur­no do­go­di­ti idu­ćih go­di­na.
Ho­će li lju­di u ovom sto­lje­ću ko­lo­ni­zi­ra­ti dru­ge pla­ne­te?  Ne­će ih ko­lo­ni­zi­ra­ti, no mi­slim da će ne­ko­li­ci­na lju­di ko­ji sa­da ži­ve stu­pi­ti na tlo Mar­sa.  Mo­žda ne­će ko­lo­ni­zi­ra­ti, no cilj ne­ko­li­ko ze­ma­lja  jest ute­me­ljiti stal­nu sve­mir­sku po­sta­ju na Mje­se­cu. Me­đu­na­ro­dna sve­mir­ska po­sta­ja  pred­sta­vlja pr­vi ko­rak pre­ma ko­lo­ni­za­ci­ji sve­mi­ra. Ta­ko­đer, po­sto­ji plan za pr­vi čo­vje­kov let na Mars.
Što pred­sta­vlja veću opa­snost za ljud­sku
ci­vi­li­za­ci­ju: udar aste­ro­i­da ili kli­mat­ske pro­mje­ne?
 Kli­mat­ske pro­mje­ne. Udar aste­ro­i­da pred­sta­vlja ma­lu opa­snost, ali taj ri­zik je sa­da ve­ći ne­go pri­je 10.000 go­di­na.  Promjena klime je opa­snost uzrokovana našom aktivnošću. Plaše me  opa­sno­sti ko­je stva­ra  čo­vjek jer su one pri­ro­dne iste ti­je­kom ci­je­le ljud­ske po­vi­je­sti.  Vje­ro­ja­tno kli­mat­ske pro­mje­ne. Mi smo do­sad de­te­kti­ra­li ne­ko­li­ko potn­ci­jal­no opa­snih aste­ro­i­da na ra­zi­ni ne­ko­li­ko de­se­lje­ća. No, po­sto­je te­hni­ke po­mo­ću ko­jih bi­smo mo­gli in­ter­ve­ni­ra­ti i spri­je­či­ti udar: pri­mje­ri­ce, re­la­ti­vno je la­ko pro­mi­je­ni­ti pu­ta­nju aste­ro­i­da.


     

  
 Cat­he­ri­ne Cesarsky
Fran­cu­ska znan­stve­ni­ca bi­la je ge­ne­ral­na di­re­kto­ri­ca Eu­rop­skog ju­žnog opser­va­to­ri­ja. Sa­da je pred­sje­dni­ca Me­đu­na­ro­dnog astro­nom­skog sa­ve­za (IAU).
Ro­bert Wilson
Do­bi­tnik No­be­lo­ve na­gra­de za fi­zi­ku 1978. go­di­ne za ot­kri­će sve­mir­skog po­za­din­skog zra­če­nja, “eha Ve­li­kog pra­ska”. Sa­da ra­di u Smit­so­ni­an Astrophysical Observatory.
 Tko je 
naj­veći astro­nom u po­vi­je­sti?
Teško je re­ći, Ga­li­leo i Ke­pler s je­dne stra­ne, te Ric­car­do Gi­ac­co­ni s dru­ge stra­ne.  Ne znam. Ga­li­leo je pr­vi po­čeo pro­ma­tra­ti sve­mir po­mo­ću te­le­sko­pa, ali je na­kon nje­ga bi­lo mno­go izvr­snih astro­no­ma. Teško je re­ći tko je od njih do­veo do naj­ve­ćeg na­pre­tka; ne­mam ne­kog oso­bnog fa­vo­ri­ta.
 Što sma­tra­te naj­većim
po­sti­gnućem ili ot­kri­ćem u astro­no­mi­ji?
 Lakše bi bi­lo da mi da­te ne­ko­li­ko sa­ti ra­zmišlja­nja, ali ova­ko od pr­ve, to je Ko­per­ni­kov he­li­o­cen­tri­čni su­stav. Ko­per­nik je pr­vi za­klju­čio da Ze­mlja ni­je u sre­dištu sve­mi­ra što je bi­lo pre­kre­tni­ca.
 Ot­kri­će Eda Hub­blea - da se sve­mir širi - je­dno od naj­ve­ćih po­sti­gnu­ća. Spo­me­nuo bih i Ein­ste­i­no­vu opću te­o­ri­ju re­la­ti­vno­sti. Teško je re­ći je li ne­ko ot­kri­će va­žni­je od osta­lih, a mi­slim da bi ne­tko dru­gi došao do nje­ga ti­je­kom vre­me­na. 
Što je naj­veće
pi­ta­nje ili
naj­veći mi­ste­rij mo­der­ne
astro­no­mi­je?
 Vi­dlji­va ma­te­ri­ja či­ni sa­mo pet po­sto ma­se sve­mi­ra, a osta­tak je sa­sta­vljen od kom­po­nen­ti ko­je smo na­zva­li ta­mna tvar i ta­mna ener­gi­ja. Po­se­bno je ta­mna ener­gi­ja ne­po­zna­ni­ca, a na­zva­li smo je ta­ko jer ima su­pro­tan uči­nak od gra­vi­ta­ci­je.
 Mi­slim da je pi­ta­nje od če­ga je sa­sta­vljen sve­mir da­nas naj­ve­ća za­go­ne­tka u astro­no­mi­ji. Na­ma je, na­i­me, ne­po­zna­to što je  ta­mna ener­gi­ja.  Ta­ko­đer,  vla­da ve­li­ki in­te­res za osta­le pla­ne­te i pi­ta­mo se ho­će­mo li na­ći  one ko­ji su po­go­dni za ži­vot.
Ka­da će­mo
ot­kri­ti pla­net sli­čan Ze­mlji?
Apso­lu­tno sam si­gur­na da će se to do­go­di­ti ti­je­kom idu­ćih ne­ko­li­ko go­di­na.  Mi­slim da će se to do­go­di­ti u idu­ćih ne­ko­li­ko go­di­na.

Ho­će li lju­di u ovom sto­lje­ću ko­lo­ni­zi­ra­ti dru­ge pla­ne­te?  Ne,ne vje­ru­jem u to. Mo­žda će se je­dnog da­na proširi­ti na dru­ge pla­ne­te, ali uvje­re­na sam da se to ne­će do­go­di­ti ti­je­kom ovo­ga sto­lje­ća.   Tre­bat će nam mno­go nov­ca, ener­gi­je i vre­me­na ka­ko bi­smo otišli na dru­gi pla­net. Mo­žda će­mo ko­lo­ni­zi­ra­ti Mje­sec, a za Mars ni­sam si­gu­ran. Kad je ri­ječ pla­ne­tima izvan Sun­če­va su­sta­va,   iz ove perspektive  to ne mogu prognozirati.
Što pred­sta­vlja veću opa­snost za ljud­sku
ci­vi­li­za­ci­ju: udar aste­ro­i­da ili kli­mat­ske pro­mje­ne?
 Bez su­mnje, kli­mat­ske pro­mje­ne pred­sta­vlja­ju sa­da ve­ću opa­snost. Na­ra­vno, udar aste­ro­i­da mo­že ima­ti ka­ta­stro­fal­ne po­slje­di­ce, no šan­se da se ta­kvo što do­go­di su vr­lo ma­le.
 Kli­mat­ske pro­mje­ne. Opa­ža­nja po­ten­ci­jal­no opa­snih astro­i­da slu­že nam kao upo­zo­re­nje da nešto po­kušamo uči­ni­ti. Vr­lo je la­ko pro­mi­je­ni­ti pu­ta­nju aste­ro­i­da i ta­ko izbje­ći opa­snost. Mno­go me više plaše kli­mat­ske pro­mje­ne,  uđe­mo li  u no­vi kli­mat­ski re­žim, to bi mo­glo bi­ti ka­ta­stro­fi­čno.
www.jutarnji.hr
Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba
MAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinu

DUHOVNOST U STUDENOM...

STUDENI...

ASTROLOGIJA, NUMEROLOGIJA I OSTALO

BRZI CHAT

  • Član bglavacbglavac

    Danas je Međunarodni dan tolerancije, pa poradimo malo na tome. Lp

    16.11.2024. 03:29h
  • Član bglavacbglavac

    Danas je martinje povodom tog dana želimo sretan imendan svim Martinama I Martinima!

    11.11.2024. 08:14h
  • Član bglavacbglavac

    Vrijeme leti, sve je hladnije, želim vam ovu nedjelju toplu i radosnu. Lp

    10.11.2024. 09:09h
  • Član iridairida

    Edine, ti se tako rijetko pojaviš, pa ne zamjeri ako previdimo da si svratio, dobar ti dan!

    30.10.2024. 12:33h
  • Član edin.kecanovicedin.kecanovic

    Dobro veče.

    28.10.2024. 22:30h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi. Blagoslovljenu i sretnu nedjelju vam želim. Lp

    13.10.2024. 08:02h
  • Član iridairida

    Dobro nam došao listopad...:-)

    01.10.2024. 01:57h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karteLjubavne poruke

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info