Jedan metafizičar proširenje svesti objašnjava na sledeći način (navodim po sećanju): „Imate širinu svesti kao golf-lopticu. Kada ustanete, vi vidite i shvatate svet iz ugla svesti-golf-loptice. Kada uzmete da čitate knjigu, vi je takođe čitate-shvatate iz ugla svesti-golf-loptice. I sve što vidite, radite, ima taj volumen percepcije i shvatanja. Kada imate prošireniju svest, onda je sve što vidite, radite - iz ugla tog šireg volumena svesti.“

 Po analogiji možemo pratiti kako dolazi do priširenja svesti u nauci. Volumen svesti veličine golf-loptice može biti poređenje za pojavu prvih naučnih ideja o, na primer, atomima i ćelijama. Tumačenje građe svega što postoji, sa stanovišta tih znanja-volumena svesti, bilo je savršeno jednostavno: sve se sastoji od atoma, kao najsitnijih čestica, sav živi svet se sastoji od ćelija, kao najsitnijih delova, i - tačka. Kako nam se svest o ovome proširivala, tako su nam se otkivali sve složeniji i složeniji detalji, nivoi, odnosi...

 Po analogiji sa tim - možemo govoriti i o statusu pojma „Bog“ u našoj svesti.

 Iz zapovesti - „Nemoj imati drugih bogova osim mene“ dedukujemo vrlo jednostva objašnjenja o nastanku i funkcionisanju svega postojećeg: jedan je Bog, on je stvorio sve što postoji, Lucifer se otpadio od Boga,  naše je da se otrgnemo od uticaja Lucifera i da se vratimo u okrilje Boga.

 Da li je ovo tačno ili nije, ne možemo iz ugla naše sadašnje svesti da određujemo, ali - da je to svakako pojednostavljena koncepcija shvatanja Boga, izvesno je. Kao što su i prvobitne koncepcije po kojima su atomi i ćelije viđeni samo kao najsitnije čestice - bile i tačne, uglavnom, ali i - nedovoljne, suviše pojednostavljene.

 Svakako je Bog-Izvor stvorio sve što postoji. Ali sigurno ne onako direktno i pojednostavljeno, kao što se to implicira u religijama. Ako smo mi na nekakvom trećem tzv. denzitetu ili gustoći Postojanja, a po duhovnim izvorima Bog-Izvor je na 24 denzitetu (čini mi se, sam broj nije bitan), onda se podrazumeva da Bog-Izvor nikako nije mogao direktno da stvara baš nas i naš svet.  On bi svakako već na polovini Postojanja, naniže, kroz denzitete - STOPIO, OTOPIO (ne u smislu uništavanja) sve što postoji, jer ti nivoi ne mogu izdržati Njegovu visinu vibracija.

 Grananje Postojanja naniže, kroz niže, gušće nivoe, svakako da je moguće samo kroz, kao što se u jednoj objavi kaže: sub-kreatore, kroz bogove-stvaraoce na nižim nivoima Postojanja (bogove - kreatore galaksija, bogove - kreatore zvezdanih sistema, itd.).

 Sve stvoreno je: Telo Boga-Apsoluta. I mi, svako od nas je - jedna ćelijica u Telu Boga-Apsoluta. U tom smislu se u nekim objavama kaže da smo i mi: Bog, deo Boga.

 Ideja o Satani, kao otpadniku od Boga...

 I LUCIFER MORA BITI DEO TELA BOGA-APSOLUTA. Jer, kako, po logici stvari, uopšte nešto može postojati van Apsoluta?! Podrazumeva se da Apsolut obuhvata sve što postoji. Dakle, Satana bi takođe morao da bude deo Boga-Apsoluta, činilac kojeg je, preko nižih nivoa Postojanja, Bog-Izvor ubacio, izdiferencirao sa određenim ciljem.

 U tom smislu deluje kao zanimljivo i moguće objašnjenje iz jedne objave...

 Bog Jahve je naš direktni kreator, kao jedan od sub-kreatora (tj. samo ime ovde i nije bitno, možda se ne radi o Jahveu, bitno je obratiti pažnju na suštinu objašnjenja). I ON JE ČOVEČANSTVO DRŽAO U BENIGNOJ DIKTATURI. TA BENIGNA DIKTATURA JE BILA - STANJE RAJA. Bili smo savršeni, imali smo sve što nam je bilo potrebno... Zapovest - „Nemoj imati drugih bogova osim mene“, upravo može poticati od boga Jahvea, u smislu: „Držim vas u rajskom zatočeništvu, ali - što bi vam više od toga i trebalo?! Savršeni ste, dugovečni, imate sve što poželite...!“ SVAKO NAŠE EVENTUALNO „VRLUDANJE“ VAN TOG RAJSKOG SVETA SVAKAKO DA JE NOSILO I RIZIK UPOZNAVANJA SA DRUGIM SVETOVIMA I VREDNOSTIMA. Zato smo bili ZATOČENICI RAJSKOG STANJA.

 MEĐUTIM, U RAJSKOM STANJU NEMA MOTIVA ZA NAPREDOVANJE. A TO ZNAČI - ZA RAST U VIŠE DIMENZIJE POSTOJANJA, KOJE ZNAČI - POVRATAK DOMU, Bogu-Izvoru. U rajskom stanju mogu eoni prolaziti, a da bića u njemu nemaju PODSTICAJE za rast i izdizanje u više niove Postojanja. KO BI ŽELEO DA NAPUSTI RAJSKO STANJE, KO BI PREUZEO RIZIK GUBLJENJA RAJSKOG STANJA?!

 Onda je Bog-Izvor, odnosno - sub-kreatori na višem nivou od boga Jahvea, ubacili aspekt Lucifera, kao KATALIZATORA, izazivača i „ubrzivača“ promena. I onda kreće poznata nam zemaljska istorija, na čijem smo nekakvom kraju (poznate istorije, ne postojanja).

 Dakle, rečenica „Nemoj imati drugih bogova osim mene“, sasvim je istinita sa stanovišta verovanja u Boga-Apsoluta, koji jedino i može biti samo jedan, i Boga-Izvora, koji takođe može biti samo jedan.

 ALI, AKO UZMEMO DA SMO SVI MI ĆELIJE BOGA-APSOLUTA, ŠTO BI BOGU-IZVORU BILO UOPŠTE POTREBNO DA NAM NAGLAŠAVA DA VERUJEMO SAMO U JEDNOG JEDINOG BOGA, AKO JE TO NEŠTO ŠTO SE PODRAZUMEVA. Kao kada bismo mi upozoravali ćelije svog nožnog palca - da služe samo nama i nikome drugom. Kao da one mogu svojom voljom da izađu van nas i da služe nekome drugom!

 Sa ovog stanovišta - rečenica „Nemoj imati drugih bogova osim mene“, svakako da potiče od Jahvea ili boga sub-kreatora sa nekim drugim imenom, koji je nas direktno stvorio i želeo da nas drži u benignoj diktaturi.

 Ako u svom rastu želimo da napredujemo kroz nivoe Postojanja, do Boga-Izvora, onda mi moramo u svojoj svesti da prevaziđemo lojalnost bogu koji je naš sub-kreator.

 KAKO IZ UGLA NAŠE SVESTI JOŠ NE MOŽEMO JASNO DA RAZMRSIMO SVE OVE ODNOSE, NAJSIGURNIJE JE DA BUDEMO POSVEĆENI STALNOJ EVOLUCIJI, STALNOM NAPREDOVANJU I RASTU SVESTI, DAKLE, POSVEĆENI SVEMU ŠTO JE DOBRO I POZITIVNO, JER NAM JE, IZ OVE PERSPEKTIVE, TO NAJSIGURNIJI PUT... Zaklinjanje, obraćanje, upućivanje molitvi  bilo kojem bogu, ili - Bogu u bilo kojem našem značenju, ništa nam ne znači, UKOLIKO MI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU NE PRIMENJUJEMO POZITIVNA NAČELA, načela Dobra, Pravde, Mudrosti, Saosećajnosti...

 Sličan tip objašnjenja daje se i u jednom Svedenborgovom delu: anđeli, tj. bića razvijenija od nas, nemaju svoju predstavu o Bogu, već - SVOJ ODNOS PREMA BOGU ZASNIVAJU NA POŠTOVANJU DOBRA, MUDROSTI, PRAVDE, KAO NA NJIMA DOSTUPNIM ASPEKTIMA BOGA.

 Ovo je moja koncepcija VERE U BOGA. Naravno, ne mislim da je najispravnija.

 Ali, činjenica je da naš stalni rast znači naše stalno preispitivanje svega sa čime se suočavamo u svom životu, pa i duhovnih ili religioznih koncepcija. Držanje u svesti nekih okoštalih predstava, pa i onih koje se odnose na naše shvatanje Boga, svakako da nije u skladu sa našim rastom. Ono što je vrlo jednostvna naša predstava o Bogu, u jednoj fazi našeg duhovnog rasta, nikako ne može biti ista predstava i u nekoj sledećoj fazi rasta. Što je logično. Ukoliko zaista duhovno napredujemo.

 Na primer... U jednoj fazi mi možemo imati pojednostavljenu predstavu o Luciferu koji se odmetnuo od Boga. U drugoj fazi - moramo bar naslutiti koncepciju po kojoj Lucifer ne može postojati u „nečemu“, „negde“, van Boga-Apsoluta, jer se i u svetim knjigama kaže da je Bog stvorio sve što postoji, vidljivo i nevidljivo.  Ako je Bog stvorio sve što postoji, kako je onda Lucifer mogao da se odvoji od svega što postoji...? SLUTNJA TE KONCEPCIJE - POVLAČI ZA SOBOM I DRUGA POMERANJA U NAŠEM SISTEMU VEROVANJA. Itd.

 Dakle, naše proširenje svesti u ovom smislu znači drugačije sagledavanje uloge Lucifera u Postojanju. (Što, naravno, nema nikakve veze sa priklanjanjem Luciferu.) Pa i drugačije shvatanje citirane zapovesti...