Naiđem na video koji me oduševi. (U meri u kojoj mogu da se oduševim, jer sam tu sposobnost u priličnoj meri izgubio. Ko se slabije oduševljava - slabije se i razočarava.)

Na ovakvu saglasnost sa svojim shvatanjem Boga i našeg odnosa prema Bogu - nisam nigde do sada naišao.

Radi se o razgovoru Edkarta Tola i Nila Donalda Volša, povodom Nilove knjige "Razgovori s Bogom". (Odmah posle videa skinuo sam prve dve knjige, pa - videću kako će mi delovati ideje iz same knjige. Onome, ko je čitao ove knjige - ove ideje nisu novina.)

 

1) Najpre, izuzetno mi je zanimljiva ličnost Nila Donalda Volša.

Njegov šaljivi pristup svemu, pa i temama pred kojima se u religioznim krugovima ničice pada, gde je patetična ozbiljnost uslov da se uopšte otvore usta, da bi se o takvim temama govorilo; stav koji bi u takvim krugovima bio jeretički. (Duhovito poigravanje koje mi je tako blisko...!)

Na jednom mestu on kaže Bogu: " Daj, ne masiraj me...!"

2) Prvi Nilov stav koji me je oduševio:
"I od tog momenta sam znao da sam povezan sa nekim mestom Visoke Svesnosti; to, što sam nazvao Bogom, čisto zbog kratkoće i ugodnosti te reči."

Dakle, u suštini - to su razgovori sa poljem Visoke Svesnoti. Ne bukvalno-pretenciozno: sa Bogom, DIREKTNO.

Pa onda, objašnjenje, takođe bez religiozne mistike: to mesto Visoke Svesnosti svako od nas ima u sebi; dakle, ne radi se o nekom izabraniku koji komunicira direktno sa Bogom:
"Ali to mesto proširene svesti obitava u svima nama. I želim reći, i usuđujem se to reći: ne samo da obitava u nama, već je to sam identitet svih nas, svi mi predstavljamo TO. Sedeo sam tamo i mislio: 'O, Bože, ne samo da čujem to, JA JESAM TO!' To je ono što jesam, a sve ostalo je... izmišljeno, sve ostalo je izmišljeno."

3) Deo o našem odnosu prema Bogu, u smislu u kojem sam već pisao o tome, TAKO JE ZANIMLJIVO I DUHOVITO DAT, A TAKO SAVRŠENO OBJAŠNJAVA SUŠTINU - da se sluša bez daha.

"Ako ja nisam ovo telo, inače je to bila prva moja rečenica u razgovoru sa Bogom: "Ti nisi telo"... Tvoje telo je nešto što imaš, a ne nešto što jesi. Sada je ovo već poznato, ali je pre petnaest godina to bilo totalno novo za mene.

- O'kej, ja nisam moje telo.

A zatim je Bog rekao:

- Ti nisi tvoj Um.

- O'kej nisam Um, niti telo.

A onda je Bog rekao:

- Ti čak nisi ni ono što misliš o duši.To je samo još jedna ideja o njoj.

- O'kej, super, odgovorio sam, ali ko sam onda ja?

I Bog reče:

- Pa, vidiš, to je interesantno pitanje. Zašto mi ti ne bi rekao?

Ja sam uzvratio, kao:

- Ne, ne, ti znaš odgovor!

Međutim, Bog meni reče isto:

- Ne, TI znaš odgovor!

Pa sam uzvratio:

- Daj, ne masiraj me, baš sam se molio tebi da mi kažeš.

A Bog reče:

- NE, JA SAM DOŠAO DA BIH ČUO ODGOVOR OD TEBE!

On je zatim je dodao:

- Ovde imamo poteškoća, Nile, JER TI SI UBEĐEN DA SMO TI I JA RAZDVOJENI, I DA SI TI NEŠTO RAZDVOJENO OD MENE, ALI JEDINO JE JASNO DA SI NIŠTA DRUGO DO JA. Da li razumeš? Ja nemam odgovor, jer ga ti nosiš. Možeš biti šta god želiš, i možeš imati bilo šta, možeš raditi šta ti je volja, i to je, u stvari, slava života. Da ti možeš stvoriti sve to po sopstvenoj želji.

Pomislih:

- Wow, ali zašto?

To je pitanje koje sam postavio. Ako ja nisam ništa od pomenutog, i ako se sve te stvari dešavaju meni, i taj spoljašnji svet, događaji i tragedije u životu, životu generalno, kao i mom životu, zašto onda, zašto mora biti tako teško? Zašto mora biti tako naporno? Šta ja radim ovde?

A BOG ZATIM REČE:

- BIVAŠ JA!

Za mene taj odgovor koji sam dobio, bio je odgovor na večno pitanje. "Zašto?", i glasio je:

- TI POSTOJIŠ U TRENUTNOM OBLIČJU DA BIH JA MOGAO SPOZNATI SEBE! Kroz tebe i kroz čitav život.

Time sam dobio priliku da ispustim sve moje prethodne misli o tome ko sam ja, zašto sam ovde, i da izmislim, tj. odlučim hoću li zaista biti moja konceptualizacija Božanskog, i kako bi to izgledalo."