pisci@googlegroups.com

Pedja/Dragan Radovancevic

Moj život je potpuno uništen i razoren. Ovde, ako nemaš debelu zaleđinu, ovo je rodovska zajednica - nema opstanka. Ja nemam nikog. Ni u Čačku, ni ovde. I ne brine to mene. Uopšte, život mi se smučio kao pojava. šta mene fascinira? Moja baba kaže: "Ko ne digne dve kuće za života k'o da nije živeo." Moj ideal je bila familija, ne karijera.

Ta karijera je došla sa tim j... podrumom u koji nas je uvela Borka Pavićević, da bi mi četiri godine kasnije, posle krvavog rada, i tri predstave, rekla: "Pivara kreće drugim putem". Tako da su svi nestali, a oni koji nisu pričaju neke gluposti koje nisu postojale. Tako saznajem da sam "bila ljubav nečijeg života", a taj neko živi sa nekim drugim. Ili da sam ja "sveta žena". "žena koja seče vene" zbog nekog trećeg čoveka. Što sam starija, sve manje razumem.

Volim što sam ih isprovocirala filmom "Šarlo te gleda", mulmedijalnim dokumentarno-igranim ostvarenjem, posvećenom nezapisanim, a najinspirativnijim mladim umetnicima eks-JU, vaninstitucionalcima. On je samo jednom prikazan, ali su ga svi novinari gledali, četiri dana pre ubistva Đinđića. Išla sam na Likovnu akademiju, i igrala fudbal sa tim momcima. Nisam imala pojma da su oni muzičari (Goran Čavajda, bubnjar "Elorga", Milan Mladenović, tada pevač "Šarlo akrobate" potom "Ekaterine", i Dušan Gerzić - Gera, slikar). Izjutra u pola četiri, "Ko će da bude golman?", "Ja ću da budem golman". Nemaju golmana.

Znači, niko od nas nema pojma ko je ko. I počnemo da se javljamo po ulici. Da li smo nešto propustili? Izbaciti sve te grčeve iz tela znači osvestiti sve to što te je bolelo. Ne stidim se suza. One često naviru zato što je to taj, verovatno, prelazni period, kada se polako pretvaraš u tu stenu, u tog Petra/stenu... Znaš onog klinca što je došao u manastir i vikao: "Oče, ja volim ljude! Ja volim ljude!"? A ja sam zaista toliko volela ljude. Bože, koliko sam ih volela...

O prijateljima:
Družila sam se sa ljudima sa Neimara koje niko živi ne zna. Boru Longu možda znaju kao sina Longinog, Srđan Miodragović nestao je u vidu vetra. Vlajko Lalić se samostalno razvijao sa Margitom iz Ekaterine. Iako sam sinonim za Ekaterinu, nisam se sa njom družila. To imaš sve u "Šarlo te gleda", Margita i Vlajko, i ovaj, što je uspeo u svetu, Pogorelić. Pogorelić je ceo život bio zaljubljen u Vlajka. Cela muzička škola je bila zaljubljena u Vlajka. Pogorelić je u stvari njega imitirao. I Margita, ćerka Ravasija Stefanovića, televizijskog režisera, bila je sa Vlajkom u klasi, između časova su džezirali, ona je njemu radila pratnju. Vlajko mi je na početku rekao: "Moraš da naučiš da živiš sama". Čuvao me je. Osamdeset sedme otišao je u Holandiju, tamo su ga prozvali "Učitelj". Vratio se osamdeset devete na tu svoju jedrilicu, sa dva druga, jedan je tražio noću da plove usred nevremena. Umesto da se zatvore u brod, oni su poskakali u vodu, i brod se brzo potopio. Do pola šest ujutru jednog je vetar odneo na teretnjak, a ovu drugu dvojicu nisu mogli da pronađu...

Nedeljko N. Despotović Izvor: Politika