Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
838
OD 14.01.2018.PUTA
A NJEGA VISE NEMA...OSIM U SRCIMA NASIM
Moji mama i ocuh koga znate da sam od milja zvala cale, ziveli su sa caletovim ocem koji ih je terorisao psihicki zadnjih 6 godina. 30.01.2009. je deda umro, isto vece Laci je otputovao u Nemacku. Dok se Laci tusirao i onako nag odlazio od kupatila do sobe , ja sam se smeskala misleci u sebi ... e eto i moji su roditelji konacno docekali da slobodno disu , zive... Sutradan u subotu smo dedu sahranili. Cele sedmice smo se culi skoro svaki dan, sve ok.
U petak 06.02.2009. sam otisla do Novog Sada da podignem poslednju isplatu i zatvorim bankovni racun, pa do G. Advokata s kojim sam se cula i nameravala da se vratim.. nisam ja za nemca niti on za mene.. ali nije sad to bitno. ...
Otisla sam 07.02.2009. ujutro na Najlon da prodajem robu jer me Laci ostavio na mesec dana a mozda i duze sa 100 eur i 4500 din. Moram prodavati ono od robe sto je ostalo... i rasprodam ja tu robe za nekih 100 Eur, podignem novac iz banke -moj... i nakon pijace odem ponovo kod g. advokata sve ok. u 17.30 u subotu 07.02.2009. zazvoni mi mobilni, majka vrisgti preko telefona nista je ne razumem.... nakon cetvrtog puta shvatim da ponavlja "..tata je umro, tata je umro..@ spusti slusalicu, pokusam da je nazovem -nedostupna, zovem fixni ne javlja se zovem caletov ..uh konacno se javila.." mama zovi nekog da bude pored tebe.. stizem...mama stizem@
Moj brat Zeljko Rom koga volim i postujem kao brata rodjenog, je vozio mene kuci.. prvo je rekao nemoj molim te sta ce ljudi..na to sam ja .." ma koji ljudi.. ne mogu " video je da se tresem znali smo oboje da moram stici.. seo je u auto i dovezao me.
stigli smo. Caleta su odneli na obdukciju u Novi Sad. Radeci auto tj popravljajuci ga ... auto je zadnjim delom pao na njega i na mestu ga ubio.
kad su se svi razisli ostali smo Zeljko i ja pored mame. Rodjeni sin mog caleta je kao rekao da ce on platiti sahranu jer mama i cale su imali pre nedelju dana sahranu dede i nije mama bila pri novcu. Ja sam je pitala sta sve treba za sahranu tj za dacu nakon sahrane i sutradan sam kupila. Kada sam je pitala za ikebanu koja se stavlja na sanduk sa kojom se sahranjuje po ovdasnjim obicajima ko ce je kupiti rekla je .." neka mu cerka kupi' .. odgovorila sam " cerka ce mu i kupiti. Sutradan se caletov dobar drugar ponudio da me vozi.. i da nisam pristala ne bi mi dozvolili da vozim..majka jos u soku.. haos.. bivsa zena .. sranja pocinju. prvo nam je bilo da kupimo ikebanu. Uzela sam 4 ljiljana . Ja sam Ljiljana, caletova rodjena cerka je isto Ljiljana, on je iz prvog braka imao dvoje dece , mene i mog rodjenog brata je prihvatio kao svoju decu, znaci 4 dece - 4 ljiljana.
Otisli smo da kupimo sto je mama rekla za dacu da se spremi... ..sahrana u 15.00 na dan 08.02.2009. bilo je oko 300 ljudi prijatelja, kolega komsija i rodbine ... moje tetke mamine sestre su dosle..
Bivsa zena je izigravala ucveljenu udovicu.. sutradan nakon sahrane vec su pokrenuli ostavinsku raspravu, moja majka u soku.. jos uvek..dve noci smo spavale u kuci ustvari nismo spavale... jednu noc me je zamolila da iz Beceja odemo u \backo petrovo Selo u lacikinu kucu.. otisle smo javila sam mu da bi ona da ostane par dana.. na sta je on odgovorio da mozemo ostati dok nas njegova majka ne izbaci. E PA MENE MOZE BILO KO DA IZBACI ALI MOJU MAJKU NIKO DOK SAM JA ZIVA. MIS MO CERKE I UNUKE UDOVICE NASE BAKE I MAJKE VIDE NAUCENE DA SE DRZIMO ZAJEDNO NAUCENE DA RATUJEMO.
Nemac je pokazao svoje pravo lice kad se sretnemo ispricacu vam sve i pre ovoga sto je bilo.. no nije bitno. Vodi se rat hoce majku da mi izbace iz ove kuce u kojoj je unela novac od prodatog svog stana i od bakine kuce, deca nece priznati.. ostavinska je 05.03.2009.
mama je malo bolje.. pod lekovima.. g. advokat je pomogao i finansijski i moralno i savetima i samim svojim postojanjem.. mogu da vam kazem da sam ja gresna prema njemu i priznajem svoje grehe.. ali to sve ostaje iza nas .. na muci se poznaju junaci.. mozda nije junak dosad bio niciji mozda nece biti ni moj.. samo hvala mi. i nekako .. jednostavno .. volim ga. no nije ni to sada bitno.. znala sam da cededa umreti u petak, tu noc prvu noc ukazao mi se cale i kao da je neka energija prosla kroz mene dok me je majka grcevito drzala za ruje.. saputajuci " sine moj , samo kad si ti meni tu.." tek nakon toga je pred zoru zaspala i odspavala sat -dva.
krivim sebe sto nisam osetila i sto nisam ih upozorila..zasto mi nije dato .. zasto je morao sada ? da ode? zasto ? nemam pojma.. ne plasim se ... samo se pitam zasto? I sad imam predosecaje.. i vizije zasto nisam dobila i to? ne znam ali moram da se pomirim sa tim da je to tako moralo da bude i tu sam pored majke.. i grebem i borim se.. i boricu se.