"koliko puta da oprostim, da li sedam puta?"

"sedam puta po sedamdeset sedam i uvek"

 

Odavno sam shvatila, da ovde nemam šta kome za opraštati, jer za sve što mi se je događalo sam sama kriva, a izvinula se svakome"

Njegove reči, da se treba opraštati uvek, tumačim i na taj način, da treba pokušati uvek rešavati tako i sve ostalo. Verovatno mi neće uspeti no slušam Njegov nauk.

Ovde sam gost i možda nemam pravo da "rešavam" "probleme"?

Za rešavanje problema što se tiče šire zajednice sam nesposobna, ponekada dam svoje mišljenje...a ono što SAMO MISLIM, da mogu ne odustajem lako. 

Po mom mišljenju, ovde, nema nerešivog problema. Da se pravim, da ne primetim, da se to mene ne tiče (iako sam gost) ne mogu.

Kroz ovaj portal su prošli mnogi, a ostali oni koji su našli u njemu neki smisao....da li zbog kvaliteta portala..ili iz razloga da doprinose širenju dobra u ovom uzburkanom svetu, usamljenosti.. širenju znanja..iz razloga da se nešto dodatno nauči...možda da sebe vidi kako se snalazi u virtualnom svetu sa nepoznatim ljudima....i t.d. jer koliko god nas je svako ima svoj razlog.

Ako je duhovni portal, u većini alternativni, onda ne bi trebalo biti nerešenog. jer je alternativa ta koja kada se iscrpe sve ostale mogućnosti...ona je ta koja ponudi rešenje.

Jedno duže vreme me nije bilo, jer sam sebe i svoj strah preispitivala...posavetovala se sa onim koji je osposobljen za pomagati. bla, bla, bla....nema te se čega bojati ako delujete pošteno, otvoreno, a pričinjava vam zadovoljstvo...isto bla,bla,bla na drugom mestu...sličan odgovor, sa malo drugačijim obrazloženjem...na konkretno pitanje, duhovnoj, svesnoj osobi, da mi odgovori samo sa da ili ne...sam dobila odgovor: ne! Uzevši sve skupa u obzir sam se vratila.

Mislim da ne grešim!?...ovde je došlo do mešanja virtualnog druženja i privatnog. Ta dva druženja su se sudarila i posledica toga je bila povlačenje nekih članova... i dalje prisutni a ne deluju!? Naravno iz virtualnog druženja može da se ostvare i lepa prijateljstva u živo a više ne vide smisao u ovakvom načinu.

Oni koji su i dalje "prisutni"... eventualno doživeli nešto neugodno, a vole ovaj portal...ne vidim razloga, da se ne nastavi sa aktivnošću. šta je bilo bilo je.."kriv" ili ne...volela bih da nastave. "Kriv"!?...nema čoveka na ovom svetu ko nije pogrešio i ko neće i dalje grešiti...pa prema tome nikada sebi ne oduzimati zadovoljstvo.

Nije potrebno pisati šta i zašto, konkretno mene to ne zanima...jednostavno kome ovaj način druženja paše neka nastavi.

Silujem vas? Ne! Molim, da ovo razumete onako kako mislim a zbog slabog izražavanja možda deluje napadno, umišljeno, skretanje pažnje...

Mnoge koje sam neizmerno volela ih je uzeo k Sebi, mali broj prijatelja iz života su otišli svojim putam... dvoje  što su mi ostali... polako se zatvaraju u sebe i kažu da je meni lako?..ni slučajno mi nije lako a trudim se...susedstvo u bloku ko susedstvo...

Ostali ste mi i vi kao veliko zadovoljstvo, a mislim da po tom pitanju ovde nisam usamljena. Pa iako nas je nekoliko... ne bremzati sebe. nekoliko nas je takvih koji nemamo još puno ispred sebe..ispunili svoje životno poslanstvo, "gurnuti" u zapećak od društva, dece....takav je život! Oplemniti svoj svakodnevni život i na ovaj način.

Neko je rekao: "za života brate, za života"...velika istina...koja kako u životu u živo, tako eto i za ovde važi.. sve što se ima reći, reći pre nego bude kasno, jer posle boli...bolelo bi čak i u ovom virtualnom druženju.

Bilo kako bilo...neka bude Njegova volja i ne moja.