Draga Elyce,

volela sam pisati ručno pisma, i još uvek ali veoma retko napišem. Moderna tehnologija me je ulenila, a sama sebi oduzimam, taj tako lep i nežan način komuniciranja.

Život nam nije pružio mogućnost da se upoznamo u živo, a iz raznoraznih razloga najverovatnije i nećemo.

Kada sam se učlanil na Magicus dobila sam tu priliku. Pročitavši relativno davno jedan tvoj komentar u samo dve tri reči, osetila sam srodnu dušu... Različite smo. Nećeš možda verovati a veoma tiha sam osoba, držala se u životu uvek nekako u pozadini. Eto tek u ovim godinama i samo virtualno sam postala glasna. Da li sam gušila svoju naturu, da li je tek sada došlo pravo vreme, da li se je tek virtualno trebala iskazati?

Tebe smatram za velikog borca. "Agresivnog" kada je to potrebno za tvoje najmilije, za društvo, za drugog čoveka a mekana kao balončić od sapunice, kada si ti, tvoji osećaji u pitanju, kada se čovek nađe u stisci. Zato sam te zavolela.

Nesebično se razdaješ na svim poljima, svojstvena svom stilu. Trudiš se da svojim vedrim optimističnim pogledom ljude podigneš i bar za vreme dok su sa tobom u društvu zaborave na težinu njihovih problema.

Takvi "mali" ljudi kao što si ti su Veliki ljudi. Ponekada se zaboravi na njih da i oni trebaju nečije rame, ruku, da se odmore. Verujem da ti tvoji pravi prijatelji to pružaju. Pogotovo tvoja deca, tako sam doživela njih iz tvoji napisanih crtica o njima. Vedri (jabuka ne padne daleko od drveta) kroz šalu, komuniciraju sa tobom i na taj način ti odaju priznanje da si za njih Mama No.1

Tvoje pisanje u virtuali služi mi da nešto naučim a i da me razvedri, nasmeje.

Hvala ti Elyce, dobra dušice.

Lep pozdrav, srce.