Dragi Magicusi!
 
Šta mi se je dogodilo.
 
Da.. sama sam kriva šta mi se je događalo ali ne i sve. (u životu u živo)
Ono što mi se je dogodilo u virtuali je stoprocentna moja krivica. Ponekada mi je zatajila realnost, zdrava pamet a nisam se znala zaustaviti. Ne želim dubiozirati zbog uzroka tome a došla sam do zida. Poneki članci i  komentari koje sam pisala to je odraz psihičkog stanja. Košmar!

Relativno dugo me je kreativnost (kakva takva) zabavljala, no ona je prešla u potrebu po zapaženosti, želji po pažnji...i t.d.
Nije teško zaključiti, da je sve prešlo u virtualnu ovisnost o kojoj sam puno puta pisala. Ovisnost koju sam pokušavala svojim odlascima preprečiti ali bez uspeha. Prelazila sam granice nedozvoljenog  a bilo je jače od mene. U razlog tome isto ne želim ulaziti. To nije toliko važno koliko je važno kako napred.

U toj želji, da se oslobodim ovisnosti, napravila sam i grešku, navodeći razlog mog zadnjeg odlaska zbog Wendy. To je bila moja nemoć, da bi se suočila sama sa svojim problemom i "željom" da "povredim" nekog drugog i samu sebe pred sobom i vama opravdam. (neki od vas to vrlo dobro znate) Ne, to nije uredu, priznajem. Neću se izvinjavati jer u tome ne vidim nikakvog smisla. Do nje ne gajim simpatije a izvinjenje bi bilo neiskreno. Ima Neko ko će to razrešiti umesto mene

Momentalnom stanju u kome sam se našla i osvestila.. u mnogome su mi pomogli ponovo pročitani neki članci, komentari od bibice na raznorazne teme, čutnja nekih članova, lepi ljudski, suptilni komentari pod mojim člancima i t.d.

Pozitivno u tome je što sam shvatila, da je za mene najbolje, da konačno prekinem sa delovanjem, a postepeno se oslobodim straha, (kojega se ne može osloboditi pritiskom na gumb) od eventualnih posledica...kakvih ne znam ni sama a okuplja mi misli. "Krivac" tom strahu je... i starost.

Pozitivno u svemu tome je što sam donela definitivnu odluku o prekidu, a sve ostalo postepeno. Najučinkovitije rešenje toga bi bilo, da bih usmerila pozornost i aktivnost u nešto drugo, ali sam momentalno u nekom vakumu. Verujem, da će mi uspeti, jer ako postoji volja nađe se i rešenje.
Za godine provedene sa vama sam zahvalna a nadolazeće...o tome neću da razmišljam...danas ću...

Ovo vam šaljem preko redakcije pošto sam se izčlanila...zbog slabe savesti do onih koji ste voleli moju prisutnost,  a i kao terapija pisanjem. Zaključila sam, da nije takva kriza, da ne mogu još uvek sama rešiti, jer u živo obavljam sve kao i pre, raspoložena sam kao i pre, ponekada neraspoložena kao i pre.. shvativši, da za mene takvu kakva sam ovakav način zabave nije  jer sam podlegla negativnostima koje nosi virtuala.

Nemam nikome šta opraštati, jer za "udarce" koje sam dobila sam sama kriva. Ako sam nekoga povredila izvinjavam se, nikada nije bilo namerno, (sigurna sam kao i kod većine) bila je moja slabost, nemoć prouzrokovana verovatno i nekim nemilim događajima iz života u živo od pre a kad tad i u bilo kom obliku i uslovima ispliva na površinu.

"Idi i ne greši dalje" mi je često u mislima. U živo ne grešim a ni virtualno više neću.
Veliko hvala redakciji što mi je omogućila, da ovih nekoliko godina provodim lepe sate u društvu dobrih ljudi. Veliko hvala i vama koji ste mi pravili društvo, naučili puno toga, trpeli i onda kada sam bila dosadna.

Znam i to, da sam puno toga doprinela dobroga na portalu, da ste neki želeli moju prisutnost kao i ja vašu. Nemoguće a i ne bih želela da vas zaborvim, jer ono zadnje lepo što sam dobila u životu je na ovom portalu.  za mene je ovako najbolje.
Družite se i dalje! Ako se pojavi problem rešavajte odmah do konca jedni sa drugim...ne umešavajući "trećeg"...drugačiji način ne postoji.
Redakcija sa tim nema ništa!
Volite se ljudi, život je kratak i neizvestan.
 
Zbogom i sretno.