Ne virujen u politiku. Politika je kurba.
Ne virujen u celibat. Ne zato što celibat nije u redu, nego nisam do sad imala priliku susrist zdravog odraslog heteroseksualnog muškarca da će ostat hladnokrvan kad se prid njim ukaže njemu privlačno žensko čeljade.

Virujen i Svetom pismu, ali Crkvi ne virujen sve, e moš me ubit, u ispovid tamo ne virujen.

Zadnji put kad sam se ispovidala, a bilo je to božemioprosti davno, kad još nisan bila tobože aseksualna, ostala sam paff, kad sam doznala da je moj glavni grij božemioprosti bludnost. A ja u bludnost ne virujen.

-Jesi li griješila bludno?
-Jesam.
-Koliko puta?
-Puno puta, ko da sam ja brojila.
-U kojim pozama?
-U svim mogućim.
-Je li od pozadi?
-Je.
-Oralni sex?
-I to.
-Je li on tebi ili ti njemu?
-Ajme, oboje i svakako...

Tako se zaredala pitanja, ajme meni!  A ja se cilo vrime crvenim i mislin, uh dobro da me velečasni ne vidi dok me ovako rešeta s nezgodnim pitanjima, i tako to.  A toliko me zbunija da nisan imala pojma šta mi je odredija za pokoru. Odma sam na svoju ruku izmolila 30 Očenaša, Zdravomarija i Slavaocu, zlunetribalo. Onda sam se sitila da nisam ni ispovidila ono što sam tila ispovidit i što sam smatrala da je za ispovid. Cila ispovid se svela na sex i poze, kako, i di, i s kim.

Od tada se ne ispovidam prid svećenicima. Od tad više ne virujen da je ispovid išta bolja od jednog iskrenog razgovora s dobrim prijateljem ili prijateljicom.
Od tad više neman neke tajne i trudin se da što prije nadoknadim svoje propuste, da se ispričan čim svatim da sam nekog uvridila. Onda mi je žao, toliko da ne mogu spavat po cile noći, dok ne uvidin da moj grij nema neke bitne posljedice na ostali svit.  Kajen se i molin se Bogu, postin do iznemoglosti dok ne vidin prve rezultate.

Ja virujen u molitvu. Ali ne virujen da molitva može prominit svit i sve ono bogomdano. Virujen da molitva minja mene, a kad se promini i dogodi nešto u meni, onda se minja i svit kako ga ja vidim.
Onda nisan toliko gruba i kritična prema drugim ljudima, kad se pokajen, pomolin, zahvalin... Uvidin da nisan ni bolja ni gora od njih.
Lipo je to, suočit se sa svojim pravim greškama. I opet kazat, Bože, fala Ti, evo, sad sam naučila, sagrišila i neću više... Tako ja sebi obećan, kad se pošteno naplačen i vidin da sam i uzrok i posljedica.

Virujen da se ponekad valja dobro isplakat i da smij zdrav ko i plivanje ili bilo koja druga fizička aktivnost.

Ljudi često vole bit uzrok, a ne vole snosit posljedice. To bi triba neko drugi bit odgovoran. Malo sutra.
Onaj koji je uzrok, taj je i posljedica. Ali ajde ti to nekome objasni. Zato se ponekad ni ne trudin da objasnin. Ne virujen u neka velika pametovanja. Virujem da je svako za se dovoljno pametan i baš onako kako triba bit. I naučit će baš toliko koliko triba.

Kad mi sole pamet, onda im pogotovo ne virujen. Uvik mislin, svak pametuje sam sebi, pa nek se kroz to opameti, ako misli da triba.Ko ne misli, ne mora.

Ne virujen u moranje, ali virujen da je svašta moguće i da se nešto ne može stvorit iz ničega. I virujen da su nam svima dani temelji na kojima možemo gradit, ako oćemo.

Virujen da je priroda moćna, ali da ni čovik nije slab ako živi u skladu s nijom.

Virujen u te. I u te. I u te, da jesi i da ćeš uspit i da jesi kako triba i da ćeš bit uvik onako kako triba.

Ne virujen u priče koje govore da je jedan čovik vridniji, bolji i miliji Bogu od drugog čovika. Virujen da su to glupost koju su izmislili neki egoistični iskompleksirani mozgovi i da i oni kad tad uvide da su bili u zabludi.

Virujen u lipotu, bez obzira na sve ružno što ponekad moje oči vide.

Virujen u dobrotu i pravdu, bez obzira na sve zlo i naopako što snalazi mene i druge ljude. Tako to triba bit.

Virujen u ljubav i mir, bez obzira na strahove koji ponekad obuzmu svakoga od nas.

Virujen u jednakost prid Bogom, bez obzira na sve ovozemaljske razlike.

Virujen da je sve onako kako triba da bude i u skladu, iako se ponekad odupiremo prirodnom slijedu zbivanja.

Virujen da je čednost i čestost lipa i privlačna u ovom preseksualiziranom svitu danas, ali znam da je sve to na površini ko i sve druge stvari koje nas vezuju za tilo i materijalne stvari.

Virujen u ljude, i onda kad su licemjerni, kad lažu i kradu, jednostavno virujen da sve to rade sami sebi.

Virujen u povjerenje, ma koliko me puta stigla izdaja.

Virujen u odluku.
Odlučila sam da virujen i kad sumnjam. U dubini srca ja i virujen i znan da je virovati dobra odluka.

Virujen da si Duša, da si Ljubav i da u te mogu virovat.
Jer kako god da je, na kraju krajeva Dobro je.
Virujen u te, koja god ti bila uloga, i kad ti ne virujen, ja virujen da sve to ima smisla i da nije bez razloga.

Virujen... u Te... i onda kad tebi ne virujen.