U zdravom telu zdrav duh
U zdravom duhu zdravo telo
Moje telo i moja duša sam Ja. Zadnjih dvadesetak godina ne pravim razliku. U mladosti sam više poklanjala pažnju telu, želela biti lepa, kao i svaka mlada žena. Pored toga nisam znala ovo što sada znam, i kada bih još jedanputa, sigurno je da bih na ravnotežu telo-duh bolje pazila. Da li je ostavilo posledice? Verovatno, ali sada mi je o tome nepotrebno da razmišljam, jer već dvadesetak godina se trudim da ne zanemarim ni telo ni dušu.
Spoznaja da je telo minljivo, a duša večna mi je koliko toliko jasna. ALI! dok sam ovde, dok je mojoj duši dom moje telo, trudim se, da taj "prostor" bude do konca njoj topao ugodan dom. Na žalost kako godine prolaze i gledam se u ogledalo, taj dom svake godine postaje trošniji, žalosniji, vene i dođu trenutci, kada mi ga je žao što će iz njega otići duša. Ili će se zajedno pretvoriti u zemlju i prestati postojati Ja.
Pa ipak, i pored toga, kada ne razmišljam tako, kada mi je duša radosna, tada i telo postane življe, čvršče, okice se zasijaju još uvek. Kada učinim nešto za svoje telo; zdrav obrok, napravim nekoliko vežbi za već opuštene mišice, odem frizeru, nalakiram nokte, namažem usnice i trepavice i pogledam tu ženu, još uvek osetim u duši neko zadovoljstvo.
Trudim se i čuvam, koliko mi volja-raspoloženje to dozvoljava. Još je nisam izgubila, a svesna sam da će i tome doći kraj. Žena sam i važno mi je kako izgledam, jer kada izgledam lepo, po mom mišljenju i duša mi je lepa, i obrnuto, ako je duša lepa ona ukrasi telo.
Ali i pored svog truda doći će do neravnoteže, jer će telo svake godine biti drugačije, poćeće da oboljeva, pa se trudim da svoje duševno stanje oplemenjujem. "Sumnju" u život posle života i nastavak "života" moje duše, i veru u to, da učvrstim. Verujem ljudima koji o tome bolje znaju, čitam, slušam ih, primenjujem iz razloga da me ne uhvati pre vremena staračka depresija i da što duže budem u fizičkoj kondiciji. Dušu oplemenjujem čitanjem, učenjem, molitvom, slušanjem glazbe, ljubavlju do bližnjih, znanaca, suseda. Moje telo je vodi u prirodu, na obalu, do cvetnog vrta, u hram, pod noćno zvezdano nebo.....
Bilo kako bilo, telo je čuvalo dugo godina moju dušu, hvala mu. Ako budem koliko toliko svesna biće mi jako žao kada se budem morala rastati od njega.