Kada te vidim,kada mi priđeš to sam ja,ali to još ne znam...Ljuta sam,uvrijeđena,osjećam se loše ,jer si mi ti nešto rekao,napravio.Plačem,sijevaju iskre,tužna sam,bijesna,sramim se,i okrivljavam tebe da si me unesrećio. Postajem ogorčena,počinjem mrziti,jer kako si se usudio to mi reči.Durim se,povlačim u svoja četiri zida i mozgam ,kako si mogao,tko ti je dao pravo da mi to kažeš.Šutim i grizem se u sebi.A doći ćeš ti tražiti oprost od mene.Doći ćeš se ispričati,bar se nadam,kad tad.A ja ću te ignorirati i uživati u tvojoj zbunjenosti.Osveta.Kako će biti slatka ta osveta.Samo dođi.Dođi već jednom.Pojavi se.Čekam te.Mržnja raste.

Počinjem razmišljati što sam ti sve napravila,što sam ti sve dala,kako sam bila dobra  prema tebi a ti mi tako vraćaš.Koliko sam se puta žrtvovala za tebe.Napravila nešto umjesto tebe.Branila te kod drugog.Bila ti dobra.Ljubazna.Čitala te,znala za tvoje probleme i prije nego si sam znao.Sjećam se onog dana pred otprilike godinu,a to si ti sigurno zaboravio,i ni na mukama ne bi priznao da se to dogodilo, kada si došao sav pokisnut i jadan ,a ja sam ti pružila rame za plakanje.Tješila sam te.Ohrabrivala.Nastojala svim silama ispraviti nepravdu koja te snašla.Kakve sam samo savjete davala,bila puna ideja kako ti pomoći.Bila ti podrška.Ugađala ti maksimalno.Prostirala se pred tobom samo da tebi bude dobro. Predviđala što bi možda trebao,a ja evo znam i prije tebe, pa ti to dajem.Žalila te.Vidala tvoje rane.

 

A ti meni ovako vraćaš!? Osuđuješ me,kritiziraš,potcjenjuješ,omalovažavaš,praviš se pametan,superioran,nisam ti ni do koljena.Beskorisna sam za tebe.I to mi pokazuješ i kažeš otvoreno.Grub si i bezobziran,bezobrazan.Nasilno pokazuješ i dokazuješ da si ti u pravu,a ja u krivu.Ti si savršen,ja sa pogreška.Ti si pametan ,ja sam glupa.Ti si jak ,ja sam slaba.Ti si gospodar, ja sam sluškinja.Ti znaš sve, ja ne znam ništa.Ti govoriš, ja šutim.Ti  zapovijedaš, ja sam pokorna.

Ti si normalan, ja sam luda.

 

E, dragi moj u tome si se prevario.Mi smo oboje ludare i bolesnici.Baš za Vrapče.Ti si lud na svoj način,ja sam na svoj.Ti si jedna krajnost,ja sam druga,ti potiskuješ mene,ja potiskujem tebe.I oni, oboje potisnuti , vire iz nas,hoće van,hoće na zrak,hoće se pokazati, hoće biti.To su oni napadi bespomoćnosti i slabosti kod tebe,koje tako ne voliš i skrivaš kao zmija noge.To su oni moji napadi iznenadne kritičnosti,oštre i osuđujuće koja me uplaši svojom silinom  i nenadanošću.

Dovoljno je da ja pogledam tebe i vidim sebe,onu skrivenu sebe.Dovoljno je da ti pogledaš mene i da vidiš sebe,ono duboko ,duboko skriveno i zakopano ja.Mi smo lice i naličje.Ja sam tvoj odraz u ogledalu, ti si moj.Samo me gledaj.Promatraj i počni osluškivati sebe.

-Da li je gledajući mene nešto zatreperilo u tebi?Nešto se pokrenulo.Evo, u meni se pokrenulo nešto novo.Postajem glasnija,dajem ti upute,postajem hrabrija,samopouzdanija,jasnija.I baš me briga hoćeš li zaurlati ,koga to vraga izvodim,dok ćeš ti srce poskočiti,preskočiti,gušeći te u grlu.Pokušat ćeš tu nelagodu iskašljati,riješiti je se na bilo koji način.

 

Ovaj put opet ćeš uspješno zakopati u sebi i najmanju naznaku slabosti i bespomoćnosti.Pazi,samo još ovaj put.Sljedeći već će te jače zgrabiti,čak će ti i tračak suze zasvjetlucati u oku.Budi sretan,taj trenutak bit će dan početka tvog izlječenja. O ,dug je to proces,ali započeo si ga,skupa samnom.Spoznavši i osjetivši mene u sebi počinje proces tvog ozdravljenja.Polako se krećeš u sredinu,u ravnotežu,tvoja krajnost zaobljuje rubove,više nije  tako oštra.Postaješ blaži,ljudskiji,mudriji,suosjećajniji,razumiješ ljude oko sebe,postaješ druželjubiviji,ljubazniji,vedriji.Okrećeš se sebi.Pažljivo osluškuješ što se to događa u tebi i drugima.

 

A ja.Što je samnom?Mijenjam se i ja.Postajem odlučnija,puna energije i elana,strasti i entuzijazma,vedrine,puna  interesa.Aktivna,djelotvorna,jaka,sposobna .Napokon vidljiva.

 

Nema više skrivanja,nema više dominiranja,superiornosti,osuđivanja ni optuživanja,okrivljavanja,ni povrijeđenosti i uvrijeđenosti ,a ne osjećam više ni drugog kao prijetnju od koje se trebam braniti ili sama napadati,nakon spoznaje da je drugi ja,ono moje potisnuto,nevoljeno i odbačeno ja.Kada sebe nalazim u drugome povlače se sve projekcije.Ja postajem cjelovita,ispunjena,nemam potrebe za kontrolom, tuđom pažnjom,tuđim divljenjem,tuđom iznuđenom ljubavlju. Postajem ona koja jesam, puna i prepuna i sada samo mogu davati ,pomagati, a sama uživati ,radosna i slobodna u trenutku i životu koji mi je dan kao dar.