Moj "svakodnevni" priručnik nekada nije sadržavao sat i minute za poslovne sastanke, finsijske kalkulacije, poslovne kontakte, već majušne svakodnevne obaveze, kao žene, majke, radnice, domaćice, ćerke, sestre, svastike, prijateljice, koleginice, susede.... 

Imala sam lep rokovnik u kojega sam volela zapisati, šta trebam kupiti, šta ću skuhati, koji posao u kući obaviti, kome trebam čestitati neki praznik,...... i to ne svakodnevno. Uglavnom kada sam za to imala volju i bila raspoložena. A ako je neki događaj bio neizvestan, na dnu stranice sam napisala veliki znak pitanja i obavezno se posle vratila nazad i upisala minus ili plus u ovisnosti kako se je razrešilo.

I na zidnom kalendaru još uvek obeležim neki značajan datum, a sada već zbog "teta roze" :) da ne zaboravim.

Zadnjih godina, Svete i duhovne knjige su mi na neki način "priručnik". Otvorim gde se otvori i zamišljam da je to poruka za taj dan. Ili obratim pažnju na govor na radiju ili tv, naslov filma, članka, pesme,...i povežem sa mojim trenutnim mislima.

I Magicus je zadnjih godina zaseo na neki način mesto. Ponekada na koncu dana pregledam naslove članaka i koja tema preovlađuje imam osećaj da je poruka dana. Jer kako vi tvrdite ništa nije slučajno, pa ni to da sam ja ovde i na taj način dobijem "smernicu".

Što se tiče emotivnih "priručnika", njih pročitam, razmislim, ali ne mogu svoje emocije staviti u neki kalup, ili po receptu. Prepuštena sam svojim osećajima pa bez obzira da li je pogrešno. Ne želim, da i na tom polju racionalno razmišljam. Želim da bude onako kako mi srce i duša govore. Previše je drugih stvari u životu, koje zahtevaju racio delovanje :)

Tehnički priručnici su mi problem :) To je muški deo :)

Zadnjih godina nemam osobnog priručnika. Žao mi je zbog toga. Ne zato što ne bih želela, već zato što je sve manje događaja koji su nekada život značili. Siromašno je zapisivanje. Sat kada ćemo se dobiti sa penzićima na kavici, datum kada sam naručena za neki pregled kod dr. kada treba na poštu,...kada je sastank kućnog saveta, kada pogledati neku emisiju na tv, kada treba uplatiti održavanje grobova.............sve to stane u mali kvadratić pored datuma na zidnom kalendaru.

Ali, ipak i pored svega još uvek sam zadovoljna, jer ona nutrina, moja natura, nije prazna.

Do kada?

O tome ne želim da razmišljam. Pojavi se misao, a veoma brzo je osvestim i odagnam.