Jutros sam malo tužna i razočarana u ljude. Pljuštalo je svu noć, pa možda zato, jer nemam drugog objašnjenja. Naime, već davno sam naučila lekcije tipa: "učini i ne očekuj ništa". Još u djetinjstvu su mi moji, sada već pokojni roditelji ucijepili smisao rečenice: " tvoje je da učiniš, da daš i nije te briga šta će osoba kojoj daješ s tim učiniti".
No, da pojasnim što me zapravo već dulje vrijeme smeta, a noćas se oblikovalo u tihu tugu i razočarenje...
Prije nešto više od pola godine našla sam se u poziciji da mogu, u ovoj besparici malo drugačije urediti svoj život, ali ta izvanredna situacija mi je dala priliku i da pomognem mnogim drugim ljudima na isti ili sličan način.
Zaposlila sam na taj način dvadesetak ljudi. Samo mali broj njih sam poznavala. Neki su me molili mailom, za neke je intervenirao netko koga poznajem, nekima sam čak sama ponudila posredovanje.Za neke od njih sam danima urgirala, za troje od njih sam duga tri mjeseca moljakala ljude da ih uzmu, a samo jedno od troje sam doista poznavala.
Od te male vojske ljudi nitko mi se nije javio s povratnim informacijama kako im ide, imaju li problema i kakvih? Jave se samo ako im zakasni plaća ili se možda dogodila greška u obračunu ili imaju tehničkih problema. Kao da im ja dajem plaću, ja sam samo posudila svoje ime i ugled kao garanciju za njih, a mislim da to nije malo.
Samo jedna osoba je otvoreno rekla da ne može to raditi, a nekoliko njih ne radi, a da se nisu ni javili i ispričali, a ja se moram za njih ispričavati, prvo što sam ljudima dosađivala za njih, a drugo što sam garantirala za nekog očito bez pokrića....
S druge strane vidim oko sebe "posrednike" koji svojim ljudima to posredovanje masno naplaćuju i zgražam se nad tim...., no vjerujte mi da ljudi koji su platili i plaćaju dobivanje ovog posla, svojski rade da zarade i sebi, i poslodavcima, i posrednicima....kolikogod se ja zgražala nad takvim oblikom posredničkog "pomaganja" to ispada uspješna formula...
Znam zvučim gorko, ali tako se i osjećam svaki put kada me poslovdavci pitaju šta je s ovom ili onom osobom za koju sam urgirala...?
Jedna od nedavno uključenih osoba je pokušala sama i nije napravila ništa. Obratila mi se nakon toga mailom, ja sam rekla samo jednu rečenicu i isti dan je bila uključena..., no ne vidim je da radi...ili joj posao i novac ne trebaju...ili je mislila da je dovoljno otvoriti pipu pa da curi....svaki posao je posao, podrazumijeva ozbiljan i sustavan rad, barem dok se ne stvori image, aura vjerodostojnosti i ozbiljnosti....
Za sve one koji misle da su iznad ljudske patnje ili im se ona čak i gadi ovaj posao nije, a to bi morali sami unaprijed procijeniti, izbjeglo bi se mnogo nepotrebnih koraka....
I na kraju...iako razočarana u ljude, vjerojatno ću i dalje pomagati jer formula pomaganja koju su mi moji, sada već pokojni roditelji predali: "tvoje je da učiniš i daš, nije te briga što će ljudi učiniti sa dobivenim" je izgleda jača od spoznaje o ljudskim naravima...