Još od detinjstva, krajem avgusta, osećam iznova ovu moju tugu za letom, koji se polako i nežno oprašta, ..ovaj put možda još više to osećam nego inače.
Rođeni sam putnik, skitnica, ...beskućnik“, kako bi stari dobri Osho to nazvao i blagoslovio.
Zadnjih 30 godina, iz raznih razloga, ni blizu nisam toliko putovala koliko bih želela, ...ali je postojala mogućnost za to, ..“vrata“ su bila širom otvorena.
Jednom sam pročitala među karakteristikama mog horoskopskog znaka, da moj znak ne voli ograde, ...i zaista,
...možda nikada ne bih otišla u neki pravac ali kada na tom putu iznenada osvane ograda, ja to jako teško podnosim.
I, ..stvorile se ograde, i sva vrata se zatvaraju!
Jedina vrata meni, u ovom experimentu hermetizacije, su internet, muzika i humor. Putnik, koji na vreme nauči od vazduha praviti sreću, taj nađe svoj čarobni tepih, ...i leteće duhom, ..čak i zaključan.
Veliki putnici, ..PRAVI putnici su svi, ..DUHOVNI putnici, susretajući svoje različito JA na svim stranama sveta, u svakoj knjizi, muzici, filmu, susretu, razgovoru, postaju sve bogatiji duhom, ..postaju SVOJI.
Putujući svetom, opet hodamo stazama kojima smo već išli u nekim našim predhodnim životima.
Putujući muzikom i netom, jutros sam naletela na jedan video, ..remake pesme „WE ARE THE WORLD“ sa „Live Aid Africa“, ovaj put posvećen Haitiju, gledala, slušala i plakala, ...od lepote. Ja inače uvek plačem kada gledam ovakav video ili na primer, otvaranje velikih manifestacija kao što je olimpijada itd.
Plačem od lepote!
Posle gore pomenute pesme sam se setila jednog, (meni), od najlepših ceremonija otvaranja olimpijade ikada, ...Sydney 2000, ...kada je ceo stadion, i učesnici i gledaoci plešu i pevaju u ritmu pesme Paula Younga
LOVE IS IN THE AIR , ..ta količina spontane sreće, pozitivne energije, radosti zajedništva, opuštenosti, ...mene do bola gane, i plačem k’o kiša, ..od sreće.
(Psihijatri bi sigurno znali štogod reći o tome, ...znam.) :)
Sledeća pesma mog današnjeg putovanja je bila isto sa LIVE AID, i to, ...„YU Rock Misija – Za milion godina“ koja je na toj manifestaciji predstavljala Jugoslaviju.
Ekipa odličnih muzičara iz exYu. Pesma je rame uz rame, sa najboljim pesmama te manifestacije, kao i izvođači.
Među njima ima i takvih koji su i dalje nesporni kao muzičari, ali su u exYU tragediji nažalost, kao ljudi, skrenuli sa svog puta spajanja, pomirivanja, antiratnog delovanja, i humanizma.
Pesma je u meni izazvala čitavu skalu emocija, svih vrsta, i sreće i tuge, ..a onda mi pogled odlutao na nedavne komentare ispod videa, ..i prvi komentar na listi me naterao da opet plačem od čiste sreće i lepote:
„...HEJ TI, ŠTO ČITAŠ OVO, NEBITNO KOJE SI NACIONALNOSTI, ŽELIM TI SVE NAJLEPŠE U ŽIVOTU!“
1400 like - 0 dislike
Nisam mrdnula iz sobe i srela sam 1401 njih, koji misle o istom, isto kao ja.
To je meni duhovni turizam, koji me i sada ovako zaključanu drži na nogama, uprkos godinama kovida i svemu.
Idealista? Neka, doći će i to vreme kada više neću patiti od te „bolesti“, kada se sistem vrednosti promeni. Dođe to sve na svoje!
Do tad, putujući ovako ili onako, sretaću divne različitosti koji žele da se razmenjuju za međusobno oplemenjivanje duha.
Čvrsto verujem, da ni ovo sistematsko otuđivanje ljudi neće uspeti da ugasi ono najvrednije u nama, ..NAPROTIV!
ŽIVELA PUTOVANJA, RAZLIČITOST, I SUZE RADOSNICE!
ŽIVELA LJUBAV!