Svaštar ...to sam ja.I to je nešto što me muči.Zavidim ljudima,u jednom komadu,kako ja to kažem.Oni su vješti u nečemu,čak savršeni u tome.Žive za to nešto.Imaju samopouzdanje jer oni su najbolji.A ja? Od kada znam za sebe radila sam i bavila se svim i svačim.U svemu sam dobra,dosta dobra,podnošljiva.Jedino što mislim da mi dobro ide je čitanje knjiga.Tu sam možda,odnosno,sigurna sam ,iznad prosjeka.

Pa da vidimo što sve radim i čime se bavim.

Planinarim i puno hodam.No teško mi je popeti se na Sljeme samo tako.Kad vidim sve te planinare koji samo prošišaju kraj mene, muka mi je.Kao i kad  moj muž samo  leti,a onda mene čeka na nekoj okuci,pa kad dođem do njega,on samo nastavi dalje,ja zaurlam“Stani.Hoću se i ja odmarati“.

Ples.Volim plesati.Odlučila sam plesati.I krenem ja.Čak sam došla gledati i balerine kako plešu i mislila sam, pa mogu i ja to.Na kraju potrage što i gdje da plešem,završila sam na trbušnom plesu.Ide to meni.Usvajam korake.Čak i plešem.Ali sve je to s nekom mukom.Ne teče glatko.Dođu  nove djevojke i ne budu tamo ni dva tri tjedna već plešu kao prave trbušne plesačice.Sad idem na zumbu.Oduševila me.Sad ,znajući sebe, stanem u zadnji red,trudim se ne  zamarati se  savršenošću pokreta,nego nastojim biti uporna i  što više uživati onome što radim.

Vozim bicikl.Idem,dok je lijepo vrijeme na posao biciklom.Devet kilometara tamo i devet nazad.Lijepo. pređem  osamnaest kilometara na dan.No svatko,ali baš svatko me prešiša u vožnji.Muško,žensko,mlado, staro. Ja imam svoj tempo,a oni samo prođu pored mene.U početku me to ljutilo.A sad mislim, samo vi idite, ja ću na svoj način ,kako i koliko mogu brzo.

Na poslu.Ja sam knjigovođa.To je rad s brojkama,potrebno je dobro pamćenje.Sjećam se, na fakultetu nikako  nisam mogla položiti matematiku.Išla sam desetak puta na ispit.Nikako da prođem pismeni.Kad sam napokon prošla,kako sam ja znala matematiku. Postala mi je laka,zabavna i zanimljiva.Bilo mi je krivo što je nisam baš učila u gimnaziji.U gimnaziji smo imali profesoricu pred penzijom koja baš više nije bila zainteresirana za rad s nama,a mi smo ,kao razred stalno markirali,što nju baš nije pogađalo.Tako da sam na ekonomski fakultet došla s vrlo malim znanjem matematike.Učeći za ispit, i toliko puta padajući,pa ponovo učeći,puno sam naučila.Prvo, da se matematiku mora učiti kontinuirano,ne kampanjski ,kako sam ja inače učila i da je ona jako logična.Čak sam je i zavoljela.Da bih je kasnije zanemarila i zaboravila.

Danas na poslu,ja radim.Ali to nije to,ja na poslu ne gorim od žara,niti neke želje za napredovanjem,niti da znam sve.Radim taj posao,ali znam da sam ograničena.Gledam druge,pogotovo mlade kolegice,one stvari shvaćaju u letu,ne treba im puno objašnjavati.Meni treba vremena dok shvatim,dok mi legne,dok si sve posložim.Očito ipak nisam baš tip za brojke.Mogu, ali ne ide mi baš sjajno.

E ,ja i pišem.Da, pišem.Eto pišem na Magicusu.No i to nije ono pravo.Nekad mi se čini da pišem trla baba lan da joj prođe dan. Kada pročitam tuđe priče,pjesme,mislim si ,daleko si ti od nekog pisca ili pjesnika.Ali pišem,uporna sam u tome.U osnovnoj školi sam pisala školske zadaće s veseljem.Koliko sam  u odnosu na druge napisala.Neki bi jedva istisnuli dva tri reda,a ja sam pisala po tri četiri stranice za jedan sastavak.Dobila sam i nagradu, tjedan dana puta po Istri.To je bio natječaj na nivou Hrvatske o oslobođenju Zagreba i nas dvadesetak je dobilo prvu nagradu.Znači, ipak imam nekog smisla za pisanje.Pa i na Magicusu sam dobivala nagrade za temu mjeseca. No ,ja znam da nisam pravi pisac.

 

Išla sam na meditacije.Idem na hipnozu,a nekad davno i na regresiju.Slušam druge što su doživjeli,u kakva su stanja upadali.Kod mene je sve to nešto na nekom površnom nivou.Kao da ne idem u dubinu.

I na porodičnom planu nisam baš uspješna.Udana sam,ali nemam djecu.Imam obitelj,a opet je i nemam.Jesam žena i domaćica,kućanica.Kuham. Spremam.Mislim da dosta dobro kuham i volim to.No sigurno ima žena koje znaju sve kuhati i savršeno peći kolače.Ja kolače ne pečem.Nisam dovoljno spretna u tome.Ni moj stan nije savršeno čist i uglancan.U njemu vlada kreativan nered, i pun je i prepun knjiga i slika.

Krenula sam na jednu kreativnu radionicu.Tu sam zavoljela slikati,a još više raditi u glini.Glina me oduševila.Volim imati glinu u ruci,stiskati ju, mijesiti,oblikovati ,ne znajući što će na kraju ispasti od  nje.Rezultat je prilično začuđujući i zadovoljavajući.No, naravno u usporedbi s  umjetnicima....itd.:)

Volim fotografirati.Već jako dugo uz sebe imam foto-aparat ,i sve što je lijepo i što me privuče slikam. I  prirodu, i ljude.Volim ovjekovječiti sve što mi se događa,u čemu sudjelujem,kuda idem.Poslala sam neke fotografije i na natječaj.Meni su se jako sviđale.No format očito nije bio zadovoljavajući,tako da nisu završile na izložbi.

U svemu sam nekako površna.Kao da niti u čemu ne idem u dubinu.Niti u čemu  nisam specijalist.Nemam baš neku određenu vještinu kao ljudi oko mene.Osjećam da se rasipam na sto strana.Želim neku dubinu.Ali ako krenem u jednom pravcu,bilo kojem,onda ono nešto drugo što volim otpada.A to ne mogu.Onda bih se osjećala nekako prazno i okljaštreno.Činilo bi mi se da sama sebi oduzimam ono drugo što volim.Čini mi se da je u tome bio i razlog što nisam imala nikakvu karijeru,jer bih se trebala odreći slobodnog vremena,a tako je bilo i s pravim obiteljskim životom koji bi zahtijevao  mene cijelu.Ploveći  i plutajući između puno  stvari u svom  životu ja sam u stvari zadovoljna sama  sobom.U stvari živim zadovoljnim životom.To, što žalim, što u nečemu nisam najbolja i uspoređujem se s drugima, je povremeno i ne žalosti me previše.Brzo prođe.Tješi me da kad odem u penziju neće  me biti strah napustiti posao,kao  što je strah mnoge moje kolegice,jer imam puno interesa.Jedva čekam da krenem na razne tečajeve:jezike,rad u glini,možda slikanje.Da više radim na zemlji,štiham,sijem,ubirem plodove,radim zimnice.Da si mogu nabaviti psa s kojim ću ići u velike šetnje.Da mogu cijelo proljeće  i ljeto provesti na moru.Koliko toga samo  želim.Dan će mi biti prekratak.

Razmišljam što ću raditi u penziji.Ne za zabavu ,nego da si nešto zaradim.Penzija će biti jako mala.Za sada nemam na to pitanje odgovor.To bi trebalo biti nešto što najbolje znam raditi. A s obzirom na moju rasprostranjenost i površnost u svemu jako je teško pronaći što bi to moglo biti.Mislim si ipak da bi to moglo biti...čitanje knjiga.Kad bi me netko htio platiti za čitanje knjiga to bi bilo sjajno:)J.

U tome sam najbolja.Od svega što radim,čime se bavim, čini mi se da sam se  jedino u  čitanju usavršilaJ.

Kako je to krenulo?

U prvom razredu osnovne škole imala sam problema s pisanjem i čitanjem.Još i sada se sjećam te muke.Onog sricanja slova i nemogućnosti da ih povežem u neku smislenu cjelinu.

Na školskim praznicima sam se razboljela.Završila sam u Zaboku,bolnici za plućne bolesti.Imala sam temperaturu koja nikako nije htjela pasti.Mislim da sam tamo provela cijelo ljeto.Sreća u nesreći.Tamo smo mi djeca imali na raspolaganju hrpu slikovnica i knjiga.Prvo mi je u ruke došla Ježeva kućica. Još i sad se naježim od dragosti kad je se sjetim.Naučila sam je napamet.Znala sam svaku sličicu u njoj i uživala u njima.Onda je na red došla prava knjiga.Priče Anđelke Martić pročitala sam bez problema.Tako da sam u drugi razred krenula s odličnim znanjem čitanja i pisanja.Što je bio ogroman napredak u odnosu na prvi razred.Sigurno sam u tome bila najbolja u razredu.I tako je počelo.Knjige su mi postale najbolji prijatelji,što su i danas.U knjižnici sam bila među najčešćim posjetiocima.Sjećam se da sam pročitala cijelog Zane Greya,čitala razne povijesne romane,koje sam obožavala.U četvrtom razredu dokopala sam se Zagorke.Mamina prijateljica imala je njen cijeli komplet.Kod nje u potkrovlju prvi put sam se susrela s  Gričkom vješticom,Nerom i Sinišom.S kakvim sam je žarom samo čitala.Kad sam htjela u knjižnici posuditi Zagorku,rekli su mi da mi je ne daju,jer što će dati  onima u sedmom i osmom razredu.Od tada, pročitala sam jako puno knjiga.Tu sam sigurna da sam iznad prosjeka.U čitanju nisam svaštar.Čitala sam uvijek ono što me je zanimalo.Išla od knjige do knjige nekako logičnim redom.A najviše sam čitala psihološku literaturu,od stručne do romana,psiholoških drama.

Jedino u čitanju mislim da nisam površna,nego da sam išla u dubinu.

Tako to je moja specijalnost.Ako netko treba takvog specijalista,samo nek se javi.Tu sam :)J)))

Jednom mi je muž rekao da se ne sekiram jer sam svaštar,da je takav bio i Leonardo da Vinci.Da sam ja renesansni čovjek.To je u doba renesanse bilo normalno.Umjetnici,stvaraoci, bili su višestruko obrazovani ,i znanstvenici i umjetnici.Tek je naše doba postalo doba užih specijalnosti,a ponekad i „fah idiota“ ,onih koji izvan svoje struke i ponekad jako uske specijalizacije ne znaju ništa.