Leto nije više "moje" godišnje doba... I ono je vezano sa mladošću. Nekada sretna presretna kao i svi jer se je završila školska godina i dane provodili na rečnoj plaži, druženju...Kasnije, radujući se planiranom dopustu i dva tedna provedena sa porodicom bez trke i frke, opušteni, puni novih planova...volje, a Sunce i toplina dana, je bilo to koje je bilo pokretač kako i šta napred. Nije smetao ni užareni gradski asfalt ni tople noći...

Već više godina leto i vrućine me obremenjuju. Radujem se svake godine kada dođe proleće, i prvih dana leta, a kada nastanu vrućine aktivnost opadne, postanem tromija, bioritam se promeni. Upravo to mi se je dogodilo i noćas :) Iako se je posle nekoliko dana visokih temperatura koliko toliko rashladilo, noć je sparna i poremetila mi je san. Nisam se želela prevrtati po postelji, već ustala i odlučila napisati temu meseca :)

Jesen je postalo "moje" godišnje doba. Verujem da mnogi iz moje generacije osete slično. Ne samo zbog temperatura, već i zbog bogatstva prirode, koje sam tek u ovim godinama počela bolje opažati jer u mladim danima su neka druga opažanja... nešto drugo u čemu može samo mladost uživati. Ne nije žal za mladost, (majušno :) ali eto piskaram 11.8.2013 g. u 3h ujutru.

Od lepih leta ostale su uspomene. 

Bilo je nekoliko takvih koja su mi puno značila, koja su me činila sretnom ali i ona počinju bledeti i gubiti toplinu. Tri su koja bih izdvojila kao posebnost, koja su zabeležena u mojoj "knjizi"...kada budu čitali, da li će to nekome biti lepo.. to neću saznati. Unuci, praunuci...ko zna šta će pričati i da li će.. možda će pogledati i na kartu.. gde je taj Ios gde je njihovoj baki, prabaki...sa njihovim dedom.. pradedom..bilo tako lepo da je ostavila zapis.

O jednom Februaru, koji je bio nešto posebno od posebnog... neće čitati.