Kriza!

O kojoj bih pisala? O emotivnoj? O finansijskoj? O krizi srednjih godina? O svetskoj krizi?...

Ajd o najnovijoj.

Veli meni preko pošte, Zavod za penzijsko osiguranje, da se upravo dogovaraju kako će u buduće isplaćivati mi penziju. Naime, imala sam u svom radnom veku i godine koje sam odradila u svojoj republici, nekada zajedničkoj zemlji, a ostatak veliku većinu godina, ovde. I. la la la, to za mene znači, kada se sve preračuna dosta manja penzija. I šta sada?

Pošteno je nema šta. Tamo gde sam radila, neka mi oni isplaćuju penziju za minuli rad.

Ali! Razmišljam ja. Dali da se sekiram ili ne?

I kada je prošao onaj prvi šok odlučim, da se ne sekiram, pa bilo kako bilo da se isteče za mene. Prilagodiću se. No ako tako bude, (jer još nije izvršen preračun, niti određen datum začetka isplate po novom) moraću napraviti rebalans plana za drugu godinu :)) Baš me briga za drugu godinu, važno je da sam ovu več isplanirala, za neke ugodnosti koje mi sadašnja penzija dozvoljava.

Samo da mi ne uskrate more. Istina je da nisam neki stručko za ekonomisanje, a budem valda nekako znala ukalkulirati. A ako mi ga oduzmu, pa pisaćete mi vi sa mora članke i slati slikice. I Elyca mi je to lepo povremeno poklanjala, a nadam se da će ponovo poslati neku slikicu iz Asplita :))

Kriza? Ma nije, ima i gorih.