"Imali nade"

Nada je svojstvena samo čovekovim mislima, prema tome do god je i zadnjeg na ovom Svetu, ima nade.

"Šta nam se to događa"

To pitanje verovatno svako postavi kada se dogodi nešto nepredviđeno, kada priroda pokaže svoju moć nad čovekom i prisili ga, da razmišlja koje su njegove pogreške.. šta može da učini da to prepreči ili ublaži.

"Ljudska aktivnost ili kozmičke sile"

Presudne su kosmičke sile. Zakon Božijeg plana. Zakon prirode. Topla, ledena doba se smenjuju i traju desetina hiljada godina. U ugodnom periodu za čovekov, životinjski i biljni svet se o tome puno ne razmišlja. a la...o tome ćemo misliti sutra :) Bilo da je toplo ili ledeneo doba, život je opstao, regenirarao se. Postoji i čovekova krivica...napredak, nove tehnologije..su za sobom donele pored dobroga i loše. Nije se na vreme uporedo razmišljalo i na to, kako će uticati na zdravlje, prirodu, niti da se u nešto ne bi smelo dirnuti...npr..Ruda Uran! Svoju funkciju kao ruda u zemlji ima...ali se još!? nije smela iskopavati i "oplemenivati" ..nije se imalo znanje od kakvih je posledica za život...bez obzira da li se je upotrebljava u vojne ili neke druge svrhe. Naravno u nauci...energetici, medicini ima velik zanačaj to otkriće ali spram pogubnih posledica za čovečanstvo...bez toga bi sigurno život tekao mirnije..(moje mišljenje) 

Zagađenost Zemlje prouzrokovano čovekovom nepažnjom, "znanjem" sve sa razlogom da se proizvede što više hrane, materijalnih dobara zbog naglog nataliteta, prenaseljenosti jer ugodan geografski pas i plodne zemlje za život je malo. 1/5

Presudno je bilo kada se je čovek odvojio od Boga, zanemario duhovne potrebe i okrenuo  materijalnim stvarima misleći, da je u tome sreća. Da bi se zadovoljio, seče šume, rovari kao krtica po zemlji, leti kao ptica po zraku, a o cestama i automobilima, eksploataciji nafte za iste, i t.d da se ne govori. Sa tom nezajažljivošću po materijalnom i prekomernom hranjenju, proizvodi i smeće. Prvo u svom životnom prostoru, pa onda šire. Više se iznese smeća nego što se kupi za potrebe :) Zagađuje se okolina a u krajnjem utiče i na promenu klime. Ali to nije presudno. Nije presudno za Prirodu, već za opstanak čoveka. Priroda se regenerira, to je jasno. Čim nema motorne žage,  buldožera, pesticida na nekom mestu, posle izvesnog vremena ponovo rastu i cvetaju biljke, pčelice, leptiri lete i t.d.

"Kako to deluje na mene i druge"

Tako, da se sve češće razmišlja i informira o tome. Osvešteni ljudi kojih je za sada premalo, bude čoveka iz sna, da razmišlja, zašto i pored pokušaja da sebe materijalnim stvarima usreći... nije sretan.... (zašto.. kada izgradi kuću sa jednom sobom više od susedove, nije sretan...zašto je sused koji sedi pod lipom, sretniji od njega koji je na Baliju :)

"Vidim li izlaska iz toga stanja"

Da vidim! Izlazak iz toga je, poštovanje Prirode i njenih zakonitosti. Čim manje želeti materijalne stvari, čim manje puniti želudac, (nepotrebno)..tim viškom nahraniti gladne...čim manje krpica, cipela, šalica, automobila..čim manje se tući, želeti tuđe i izmišljati nova oružja.. a čim više voleti. Iskanje sreće u duhovnosti, na čistom zraku, pored čiste reke, sa "crvljivom" jabukom u jednoj ruci, Svetom knjigom u drugoj.. uz šalicu kave ćakula sa susedom...ruksak na leđa pa na vlak, autobus, brod... ići posetiti prijatelje na drugi kraj zemlje i pozvati da dođe i vidi kutak od kuda se je došlo. 

Priroda pomaže sebi i čoveku. Svakih toliko vremena nekom nepogodom, katastrofom, erupcijom počisti smeće koje se je zakopalo :)...ledom polomi stotine hektara šuma, da čoveka razžalosti, "primora" da pošumljava, a samim tim i više ceni. Za kritično zagađen zrak..mislim da Priroda ima neki auspuh koji otrovne plinove izbaci tamo negde daleko :)

Pomoći prirodi! To mora biti prioritet. Zemlja je čovekov Dom sa vrtom.. drugoga nema.

Ima čovek znanje za to. Čak je i pesnik dao poruku u stihu:

Gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi
a drvo je blagorodno pa će da nagradi.