Žena juče, danas, sutra, je za mene preteška tema. Veoma širok pojam. Ovde se puno pisalo i piše o ženi i njenim ulogama: majka, supruga, domaćica,prijateljica, radnica, ljubavnica, baka, snaha, svekrva i još i još.

Razmišljam o čemu da napišem i došla na ideju da probam ukratko sebe opisati kako sam se, i kako se doživljavam samo kao Žena.

Prosečne sam inteligencije, prosečne lepote, prosečne dobrote, ispod proseka zločestoće.....

                      

Najlepše moje godine bile su mi od 25 - 45.god. Tada sam se osećala pravom ženom. U punoj snazi, puna volje, želja. Ali mi je nedostajala žica "drskosti", da bih ostvarila u životu neku veću poziciju u društvu. Kada bolje razmislim nisam je ni želela. Nisam ništa tako posebno učinila da bi me se po nečemu pamtilo. Bila sam prepuštena emocijama, volela sve ono što je u tim ženinim godinama svojstveno. Pazila sam na svoj izgled, volela se lepo obući, bez obzira što nisam imala dovoljno sredstava da bih mogla pratiti trend mode. Volela sam biti našminkana, lepo izgledati, dobiti komplimetn dopasti suprotnom polu, bila sam ženstvena, tiha (nećete verovati :) 

                         

                     (ovo nisam ja hahhahah)

Javljao se osećaj i kada nisam bila zadovoljna sa sobom kao žena. To su bili oni momenti kada sam se upoređivala sa drugim ženama, a svidelo mi se njihovo delovanje u životu, reagovanje, i tome primerno bile zadovoljnije od mene. Neke stvari sam i kopirala i iskazalo se je kao pozitivno. Osećala sam se uglavnom dobro kao mlada žena.

Sada sam u nekim, nazovimo srednjim godinama. U periodu od 50 - 65.g. u kojima sam sada, prolazila sam najviše raznoraznih faza. Mladost je prošla, ogledalo mi je svake godine pokazivalo jednu drugu ženu, i žal za mladošću se je pojavila. To je bio period-prelomnica, kada sam se morala pomiriti sa tim da više nisam ona žena koja je nekada bila. Izostajali su muški komplimenti, ženski su se povećavali. Još uvek sam vodila računa o svom izgledu

Ponašanje mi se je samo po sebi prilagodilo godinama. Morala sam izostaviti neke aktivnosti koje su mi u mladosti prilčinjavale zadovoljstvo, jer fizička kondicija mi je opadala. Osetila sam veoma veliku promenu u meni kao ženi. Na svim poljima. Da ne bih zapala u veću krizu, da ne bih "ostarila" pre vremena, konsultirala sam se sa onim ženama, a moje generacije, koje sam videla da znaju bolje i da kao žene funkcioniraju i dalje. Tada se je začela moja preobrazba. Posvetila sam više pažnje onim stvarima koje meni kao ženi su poslužile, da ne gubim taj lepi osećaj. Posvetila sam pažnju duhovnoj strani, mentalnoj higijeni, fizičkoj kondiciji, izgledu...Negde između tih godina najslabije sam se osećala u životu kao žena.

Danas sam zadovoljna. Prolaze biološke teškoće, zadovoljna sam kako sam ih prebrodila. Svesna sam da je sve minljivo a prilagodim život žene u meni prema svojim željama, mogućnostima, sposobnostima.

A sutra?

Nemam plana. Kako bude prilagodiću se.

Jedno sam sigurna i znam, da volim što sam žena.