Nekih  dvadesetak godina sam pušila. Kava i cigareta to su bile moje ovisnosti. Svako malo bih se tresla. To me jako metalo. Mislila sam da sam čak i pomalo luda. Nevezano za to, ne misleći da je moja tresavica vezana uz cigarete, mrzila sam što pušim. Pitala sam se zašto baš to moram raditi?. Mrzila sam tu prisilu da zapalim cigaretu svako malo. I jednom, nakon niza neuspjelih pokušaja prestanka pušenja, odlučila sam za stvarno i prestala.

Gotovo, nema više. I tako 22 godine. Sada mi ne pada na pamet zapaliti cigaretu.

Nevjerojatno, prestankom pušenja moje se zdravlje znatno poboljšalo. Tresavice su se povukle, manje sam bila prehlađena, od tada gripu nisam imala, lakše sam disala, u svakom se slučaju bolje osjećala. Samo jedna stvar se pogoršala. Automatski s prestankom pušenja udebljala sam se.

Kako bih smršavila počela sam proučavati dijete za mršavljenje, ali i zdrav način prehrane. Koliko sam samo raznih teorija proučila. I taman kad bih pomislila to je ono pravo, našla bih nešto novo koje je pobijalo ono prvo. To mi je radilo konfuziju u glavi.

Jedni kažu, treba biti vegetarijanac, drugi, životinjski proteini su nužni, jedni treba odvajati proteine i ugljikohidrate, drugi treba jesti samo sirovo, po ajurvedi samo kuhano. Išla sam i na test intolerancije. Po njima neke sam stvari morala izbaciti na godinu dana. I napravila sam to.

Sada se i dalje nekih stvari držim, a nekih ne. Pšenični kruh ne jedem, ustvari skoro uopće ne jedem kruh, osim nekog zobenog ili prosenog kada ga negdje uspijem nabaviti ili ga sama ispečem. Ne pijem kavu. Ne jedem kolače. Šećer izbjegavam najviše što je moguće. Naravno u svim industrijski prerađenim jelima ga ima, pa ga ne mogu izbjeći sto posto. Izbjegavam tijesto od bijelog pšeničnog brašna. Nastojim što manje soliti jelo. Ono što ja skuham mnogi bi nazvali bljutavim. Nastojim jesti više povrća i voća, a manje mesa. Ali jedem meso, samo u manjim količinama i rjeđe, najviše vikendom. Uz sve to i dalje se mučim s debljinom.

No kakve sve to ima veze sa zdravljem? Ne mogu reći da sam sto posto zdrava, jer nitko ne zna na kraju krajeva što u njemu čuči, ali mislim da sam svojim nastojanjima znatno spriječila možda ne baš sve bolesti, nego da se osjećam loše. Mogu reći da se osjećam dobro, da dobro funkcioniram. I to moje inzistiranje na zdravom načinu života zauvijek je sasjeklo u korijenu i svaku moju pomisao da se vratim pušenju.

Ne mogu si ni zamisliti da bih opet uvlačila onaj dim u svoja pluća.

Znam da postoji cijela nauka gdje se kaže ova i ona hrana služi za to i to. Ako jedem to, to će utjecati na sprečavanje te i te bolesti. Jedno vrijeme sam i to proučavala. Ali sam prestala. Nekako sam zaključila da hrana pomaže da budemo zdravi, ali ona nije jedini faktor koji nas čini zdravim,

Naravno ako unosimo manje otrova u sebe, kao nikotin, kava, alkohol, droge, šećer, sol, konzervanse, aditive, pesticide, da će nam biti bolje. Ali za zdravlje je potreban zdrav način razmišljanja. Voljeti sebe, nastojati si ugoditi. Uravnotežiti i uskladiti sve energije u sebi, ne nešto forsirati, a neki dio sebe blokirati.

Dozvoliti si sve emocije, ništa ne potiskivati. Imati pozitivan stav o sebi i životu. Učiniti se protočnim za sve ono što je u nama, sve energije, sve emocije, osvijestiti svaki naš zamračeni i blokirani kutak, jedino onda možemo govoriti o zdravlju, duhovnom, psihičkom i fizičkom, sama hrana za to nije dovoljna..