Malena sam bila kada sam prvi put osetila tugu. Kada sam se prvi put suočila sa tim osećajem. Tek kasnije sam shvatila da život donosi pored sreće i žalost.

Jednoga letnjeg dana, sva sretna sam se probudila, jer sam znala da je dan kada idemo na plažu. Plaža je bila u mom rodnom gradu, mesto gde su se ljudi okupljali, uvek je bilo veselo. Družilo se, kupalo, na plažu se nosio i ručak.U kabinama se presvlačilo. Sve u svemu pozitivna energija. Deca smo pravili dvorce pored vode, kopali rupe i zatrpavali se u toplom, sitnom rečnom pesku.Sve u svemu pozitivna energija. Nezaboravni dani detinjstva.

Kada je došlo vreme da se vrati kući, neprestano sam uz put pitala, da li ćemo i sutra ići?

Skakutala sam (to mi je bila neka navika) :)) noseći svoju korpicu i loptu. I odjednom u travi zagledam vrapca. Bio je nekako šćućuren, drhtav. Svi smo se okupili oko njega. Mama mi je rekla, da ga stvim u korpicu i doma pobrinemo za njega. Ne mogu vam opisati koliko sam bila vesela kada sam ga nosila.

Od tog trenutka ništa drugo nije bilo važno za mene. U kartonsku kutiju od cipela, stavila sam krpice, mrvice kruha, a u zapušač od flaše vodu. Nisam se odvajala od njega. Nije hjteo jesti ni piti, samo je bio sklupčan. Mama mu je u kljun stavljala po koju mrvicu i namočila kljunčić u vodu. Trajalo je to nekoliko dana. Kutija je bila pored moga krevetića.

Jedno jutro, primetila sam da je "ustao" i hoda po kutiji. Jako sam se obradovala.

Igrala sam se sa njim, a nije mi bilo jasno, zašto su rekli da ga ne diram previše. A dirala sam ga kada nisu gledali.

I onda jednoga dana šok.

Dok sam ga u kutiji na koju sam vezala kanap, vukla po balkonu (šetnja :)) poleteo je i stao na ogradu. Toliko sam bila sretna, da sam odmah to ispričala mojima. Kada smo izašli na balkon, njega više nije bilo.

Objašnjavali su mi i objašnjavali, da ima svoga tatu, mamu, sestrice, braću, da ima svoje gnjezdo, da mi hodamo a ptice lete. Ali sve uzalud, tako sam plakala, da su na kraju odlučili da me vode na sladoled. Nije pomoglo. Danima sam gledala u kutiju, sklanjala se iza zavese, misleći da će doleteti. 

Tada sam prvi put osetila tugu, kada se mora od nekoga rastati.