U ranom detinjstvu sam volela taj praznik, kada smo u vrtiću ili u osnovnoj školi vredno svojeručno stvarali poklone mami, baki, vaspitačici učiteljici.

Trudili smo se mi od srca, koliko god je to bilo u našoj moći, ali ipak smo potajno mislii da to sve možda nema toliku težinu koliko bi mi to želeli, i iznenađeno smo ih gledali kako se sa ponekom suzom u očima raduju našoj pažnji našem malenom poklonu od papira plastelina ili osušenog testa.

U celom mom školovanju sam imala divne vaspitače nastavnike profesore, kojima mnogo dugujem, i bilo je naravno i par izuzetaka. Jedan takav je bio jedan nastavnik fizike koji između ostalih nekoliko svojih nezrelih osobina imao i taj običaj da je 8 marta ispitivao i delio jedinice samo devojčicama. To je baš bilo pedagoški, zar ne?

Stil je čovek, čovek je stil, kao i policajac koji je 8 marta zaustavljao samo žene vozaće i pisao im kazne.

I tako sam polako prestala da volim Dan žena i sve više mislila da nema svrhu ni smisla.
Kada se tome dodaju još svi dupli aršini, zakoni kao o zabrani abortusa, manje plate za žene za isti posao i učinak, otpuštanja sa posla zbog trudnoće itd. pitam se koji nivo svesti je trenutno aktuelan na našoj planeti u XXI veku?

Jedan od najvažnijih problema je da status koji se zove DOMAČICA, KUĆANICA, do krajnjih granica je podcenjen i totalno besplatan, još uvek.
Muškarac je zaposlen , zarađuje izdržava porodicu, .. on je Pater familias, Heroj, jer on vredno radi i zarađuje i ima radno vreme! A Žena je izdržavano lice, jer ona ima "sreće" jer navodno ne radi ništa. Potpuno je u zavisnom položaju, bez svoje plate, bez radnog vremena bez penzije.

I evo stigli smo do EMANCIPOVANE ŽENE. Emancipovana žena ima pravo glasa, ima pravo na školovanje, pravo na rad. I jednog dana stupa u brak i postaje još emancipovanija jer ima još jedno pravo plus, da bude i DOMAĆICA KUĆANICA preko svega. Emancipovanoj ženi sistem takozvanog civilizovanog zapada sugeriše da je ona slobodna u odnosu na ostatak sveta gde su žene robovi muškog dela populacije.

Koja farsa!?

Ovo je svet muškaraca, patrijarhat, ali ni matrijarhat ne bi bio ništa bolji. Kako bi nešto moglo biti dobro kada jedna strana samo diktira drugoj podređenoj strani? Garantovana vlast nad drugima bez visokog nivoa svesti je samo diktatura u svim izdanjima počev od porodice sve do politike.

Neko bi rekao da su svi ti negativni aspekti muško ženskog odnosa prava karakteristični u ekonomski nedovoljno razvijenim
delovima sveta kao na primer kod nas na Balkanu između ostalog, ali na žalost nije tako.

Naravno pojedinačno i među muškarcima i među ženama ima i ovakvih i onakvih, nego sistemski, globalno je nejednakost polova održavana i podržana.
Neko je rekao da su kao profesija najuspešniji psihijatri jer njihovi pacijenti vladaju svetom. Izgleda da je to zaista tako.
To je jadna sramna vrsta kojoj obespravljivanje i omalovažavanje drugih služi kao alibi za sve svoje karakterne nedostatke inkompetencije, nesposobnosti, gluposti i sirovosti.

Jednakost polova u suštini znači da tako potpuno različiti se dopunjuju i čine celinu. Jednaki su jer jedan pol bez drugog ne funkcioniše. Jednako su važni i neophodni jedan drugom. Ta ravnoteža različitosti u svim segmentima prirode je savršena, zaslužuje divljenje i poštovanje, i ujedno je to i ključ za sreču Najviše su na gubitku oni koji to ne shvataju i ne priznaju. Ne znaju šta gube!

Ali 2043 stiže dugo očekivana era Akvarijusa. Još samo 20 godina treba da spavamo. Šta je to u odnosu na 200 000 godina zablude!?

Dotle neka ostane Dan Žena, za neke da ukažu poštovanje i ljubav i tog dana kao i svakog drugog, a za one druge, za pozere da ostane kao jedno malo ostrvo za poneko nespretno iskupljenje, ..u najboljem slučaju, sve dok ne shvate, jedan po jedan, šta je bitno.