Oduvek osećam da nisam sama, nešto postoji što me usmerava, iako, često ne u pravcu, gde bih želela ići. :)

Moja Baka je bila duboko religiozna, …oba roditelja su mi odrasla u takvom okruženju, ipak, „želeći mi dobro”, nisu me vaspitavali u religioznom duhu, samo smo slavili Božić i Uskrs.

Kao dete sam postavljala puno pitanja, i želeli su da mi što manje komplikuju život. Zbog svojih doživljenih tragedija u ratnim vremenima, kada su kao deca na svojoj koži morali iskusiti ljudski fanatizam, svirepost, čitavu skalu manifestacije ljudske gluposti,  plodove „nerazmišljanjasvojomglavom” i netolerancije, ..koje su naravno, latentno stalno prisutne kod dosta ljudi i u miru, ali znamo, da u ratu se kočnice ne koriste i onda maske same od sebe padaju.

Govorili su mi da postoje samo dve nacije,, nacija dobrih, i nacija loših ljudi, u lošim vremenima, loši postaju još gori, a dobri još bolji, i da ću uvek i svugde sretati, i dobre i loše ljude.
Sa lošim ljudima da se ne raspravljam , jer njih nikada niko ni u šta neće ubediti, njih da se klonim. Slabijima da pomažem, i da se uvek trudim da budem Čovek, a za to, nije potrebno da se ide u crkvu, da bi čovek bio čovek. Ili jesi ili nisi, i sa, i bez crkve.

Ti samo hrani dobrog vuka u sebi, kako bi mudri indijanci, to isto, rekli svojoj deci. 

Ovo je jedan od najdragocenijih, među poklonima, što sam dobila od njih. ♥

     

Baka je bila očajna, što osim toga što su me krstili, nije bilo crkve, krizmanja itd. Vodila me u crkvu kad god je mogla. Naučila me je Očenaš, i kad sam spavala kod nje, molili smo se pre jela i spavanja.

Pričala mi priče iz Biblije, kad sam krenula u školu, kupila mi je veliku ilustrovanu Bibliju za decu.

A nije ni slutila da sa svim nekim drugim divnim stvarima što sam dobila od nje, što se ne kupuje i ne prodaje, najviše s tim, kakva je bila, mi je pokazala „šta je Bog, i gde je Bog.. 

Baka mi je govorila: ”Bog te voli”, ..„Budi dobra, Bog će te kazniti, ako ne budeš dobra”,.. i tu mi se pojavila prva dilema.

Meni je ljubav značila sve samo ne kaznu. Ako me neko voli, zašto ga se onda plašiti? Počela sam ozbiljno da sumnjam, da je Bog dobar čovek. :)

Baš u to vreme, izgorela je kuća naših komšija,.. dragi dobri ljudi otvorenog srca prema svima. Nije mi bilo puno logike u svemu tome, ali to sam prećutala pred Bakom, dalja razmišljanja o Bogu sam zadržala za sebe.

Primetila sam da ima dobrih ljudi kojima izgori kuća, a ima i onih koji kao da misle da je Bog samo nedeljom budan, baš kada su oni u crkvi, ostalim danima ne vidi šta rade, ..a toliko veruju u Boga.

I danas tako mislim, da ima puno religioznih u celom svetu koji tako razmišljaju, …nažalost, i mnoga sveštena lica čak, …Božji ljudi.

Sva zlodela koja su počinili i čine pripadnici svih religija sveta, u ime Boga, spadaju pod tu istu kapu za mene. Sve religije isto propovedaju, skromnost, umerenost, milosrđe, ljubav, i ljubav, i ljubav…
Najveći deo populacije sveta je religiozna, i ipak, na šta liči ta sveukupna, jadna, sramna istorija planete zemlje!?

Jer su se Bogovi jednom iz šale, sakrili, baš tamo, na poslednjem mestu gde bismo ih tržili, ..u našem srcu..

Pod svim tim okolnostima u detinjstvu, sa slikom Boga strogog, namrgođenog, sklonog ljutnji, često nepravednog, kojeg nisam mogla da prihvatim, stigla sam kroz puno godina do slike Boga bez lica, koji se sakrio.

Sve je, ..i misli, i reči i dela, sve sve, ..sve je energija, ravnoteža svih energija određuje sve nad svim stvarima u celom univerzumu, neki to zovu, Bog.
U to ja verujem, u ravnoteži među zvezdama. Verujem u snagu energije nad svim energijama, …bez koje niko živ ne može, ..u ljubav verujem!

Dotle sam, tu negde, opet i opet, dok ne uspem naučiti biti u potpunoj, savršenoj ravnoteži sa svim zvezdama, ..ili kako je pesnik rekao, (V.Krmpotić) ..dok iz sebe ne izvadimo sebe, kao utonule dijamante.. ♥