Svakako je svako od nas prilično toga pročitao o čuvenoj 2012. godini. Od informacija koje su nam prostrujale kroz svest - svakako se, u skladu sa našim načinom razmišljanja i stavovima, formirala nekakva predstava o mogućim dešavanjima.
BAŠ JE DOBRO ŠTO JE OVA TEMA POKRENUTA, JER JE ZANIMLJIVO DA VIDIMO KAKO SE SVE TO MNOŠTVO ČESTO I PROTIVUREČNIH INFORMACIJA PRELAMA KROZ PRIZMU NAŠE SVESTI.
ZA MENE JE 2012. - GODINA SVEOPŠTEG URUŠAVANJA, TEK OD SLEDEĆE GODINE U OVO VREME MI KREĆEMO DA IZGRAĐUJEMO NOVI SVET.
Kada imate oronulu kuću, u kojoj je sve opasnije da se živi, jer preti opasnost da vam se jednom dana sruši na glavu, vi svakako donosite odluku da NEŠTO PROMENITE. Stara kuća nema ni zdrave temelje, ni čitave zidove, jednostvavno - ničeg zdravog i upotrebljivog na njoj nema. KOJA JE VAŠA LOGIČNA ODLUKA? DA CELU KUĆU SRUŠITE I DA POČNETE ISPOČETKA, DA GRADITE NOVU KUĆU.
Ova metafora se ne odnosi na fizički nivo. Mislim da će u fizičkom smislu Zemlja ostati, možda dođe do nekih jačih lokalnih seizmičkih aktivnosti, ali, u suštini, planeta ostaje... DA CELU STARU KUĆU TREBA SRUŠITI - U MOM VIĐENJU ODNOSI SE NA NEKU VRSTU UNUTRAŠNJOSTI NAŠEG FUNKCIONISANJA, U OKVIRU DRŽAVA I DRUŠTAVA U KOJIMA ŽIVIMO.
Ja mislim da svako, iole probuđen, već uveliko oseća sva ta UNUTRAŠNJA URUŠAVANJA, u sebi i oko sebe. URUŠAVAJU SE SISTEMI, FINANSIJSKI, DRŽAVNI, U OKVIRU NJIH - SISTEMI ŠKOLSTVA, ZDRAVSTVA, UPRAVE, URUŠAVAJU SE STARE VREDNOSTI, SVE, SVE, SVE!
I U TOME VIDIM MISIJU 2012. GODINE! DO KRAJA GODINE MORAJU SVI SISTEMI DA SE URUŠE, DA BI MOGLO DA SE SLEDEĆE GODINE POČNE SA GRAĐENJEM NOVOG DRUŠTVA-ČOVEČANSTVA. Kako će se to u okviru postojećeg fizičkog sveta urušiti njegova unutrašnjost, a da postojeći fizički svet opstane - ne znam, tek, to su moje procene...
Krajem 2012. moguće je da nas zapljusne onaj neobični energetski talas koji je krenuo iz centra naše Galaksije, o čemu i fizičari govore. ZAMISLIMO SLIKU: SVI SPAVAMO, SVE NAS NEKO ODJEDNOM ZAPLJUSNE VELIKOM KOLIČINOM HLADNE VODE. NEKI OD NAS SE NA TRENUTAK PRENU IZ SNA, POGLEDAJU STVARNOST: „A, ŠTA JE?! GLE, KAKO IZGLEDA JAVA! MA, PUSTI ME, NISAM SE JOŠ NASPAVAO!“ DAKLE, JEDNE SAN OBORI I ONI NASTAVLJAJU DA SPAVAJU.
DRUGI-NEKI OD NAS ĆE RADOSNO SKOČITI: „AH, DIVNO! KAKVO DIVNO JUTRO! OVO SAM DUGO, DUGO ČEKAO!“ I TAKVI NEKI OD NAS ĆE POČETI DA GRADE NOVI SVET SLEDEĆE GODINE. Možda ne baš u ovo vreme sledeće godine, jer - trebaće im-nam nekoliko meseci dok se RASANIMO, dok se naviknemo na novo jutro, na JAVU, dok se snađemo.
Gde će biti spavači? Da li u ovom istom svetu, ali na nekim područjima gde mi-neki od nas nismo, ili na nekoj paralelnoj Zemlji? NE ZNAM!
DAKLE, OVOGODIŠNJI NASTAVNI PLAN I PROGRAM SADRŽE LEKCIJE URUŠAVANJA. Pošto sam profesionalno deo jednog od spomenutih sistema, školstva, da to sveopšte urušavanje malo izbliza objasnim na njemu.
Urušavanje znači da sistem sve slabije i lošije funkcioniše. Kao u onim filmovima o Čarliju Čaplinu, ili u nekim crtanim filmovima, u kojima se prikazuje neka velika mašina, šklopocija, koja brekće, iz koje ispadaju šrafovi i najpre sitniji, a onda sve krupniji delovi, koja se napinje... Onaj ko upravlja tom mašinom, dodatno joj ubacuje ugalj ili pojačava struju, pokušava u hodu da joj zameni neke delove, ali - mašina kao da sve jače brekće.
NA KRAJU, NORMALNO - ONA EKSPLODIRA!
Da se vratim školstvu (brrr, za četiri dana počinjemo, jeza me hvata!)...
Da se ovaj sistem uveliko urušava, kristalno mi je jasno odavno, a baš intenzivno možda poslednjih godinu dana. NAJZANIMLJIVIJI PARADOKS U SVEMU JE ŠTO MOŽDA 90-95% ONIH KOJI RADE U ŠKOLSTVU, DA ISTI TOLIKI PROCENAT LJUDI U DRUŠTVU - NE OSEĆA TO URUŠAVANJE, DA IMAJU STAV KAO DA JE SVE U NAJBOLJEM REDU, KAO DA SVE FUNKCIONIŠE KAO ŠTO JE FUNKCIONISALO I NEKADA. Dobro, kao, potrebne su neke male popravke, ali - u suštini, sve je OK!
I onda - zapitate se, u takvom društvu, u takvoj masi (e, tu je na delu onaj teški sputavajući uticaj kolektivne svesti, o kojem sam pisao u drugom tekstu!) - KO JE OVDE LUD?! KO JE OVDE ŠIZOFRENIČAR? Ljudima oko sebe ukazujem na kristalno jasne činjenice o urušavanju školskog sistema, dajem im činjenice iz pedagoških radova, koje takođe ukazuju na isti zaključak... Ne vredi, za njih - JA NEŠTO UMIŠLJAM! I, kada ste tako u masi koja vidi jedno, a vi vidite nešto drugo, onda se ponekad zaista zapitate - DA LI SA VAMA NEŠTO NIJE U REDU.
A signala urušavanja ima na sve strane, na svakom koraku!
Učenici u školi stiču znanje.
A u stvari - oni su prisiljeni da nabubaju veliku količinu informacija, za dva-tri meseca i do 80% toga zaborave, a tek za godinu dana...! I: gde si bio - nigde, šta si radio - ništa!
Kod učenika se u školi razvija kreativnost.
Da, kada bi se kreativnost razvijala bubanjem informacija! Ima neliko pedagoških studija koje odlično pokazuju (u Hrvatskoj je prevedena jedna od njih, Dž. T. Gatoa) - KAKO JE ŠKOLSTVO NA PLANETARNOM NIVOU USMERENO NA FORMIRANJE POSLUŠNIČKOG MENTALITETA.
Itd, da ne zamaram dalje detaljima iz školstva. KO IMA ŠIROM OTVORENE OČI MOŽE LAKO DA UOČI OVO ISTO I U SVIM DRUGIM SISTEMIMA. Da li neko ima predstvau o tome kako su nam lekari i medicina svemoćni, kao što smo nekada imali takvu predstavu? Nekada smo išli lekarima kao spasiteljima. A tek o renomeu političara i da ne govorim.
I TAKO JE U SVIM SISTEMIMA I INSTITUCIJAMA SVAKOG DRUŠTVA NA ZEMLJI! Konačno, i u vezi sa brakom. Brak se u ovom starom svetu zasnivao uglavnom na vezi zasnovanoj NA KARMIČKIM DUGOVIMA DVE OSOBE. Verovatno svako od nas na prste jedne ruke može da nabroji brakove koje poznaje, a koji lepo funkcionišu i posle desetak godina.
Kada se u toku godine uruši postojeća institucija braka - sledeće počinjemo sa formiranjem nove. Na jednoj strani, ona će se zasnivati na vezi dve duhovno bliske osobe, dva duhovna i životna partnera u pravom smislu. Na drugoj strani - brak neće biti obeležen sadašnjom strogom zakonskom formom, u kojoj kao da je suština. Da li dve osobe i posle više godina povezuju emocije, to ih niko ne pita, vezuje ih, neraskidivo, ili teško i komplikovano raskidivo - POTPIS NA PAPIRU! Umesto toga, brak će biti (unutrašnja) veza dve osobe, bez formalnih obavezivanja.
ŠKOLSTVO, KAO PODUČAVANJE I VASPITAVANJE MLAĐIH GENERACIJA - NIKAKO NE MOŽE VIŠE POSTOJATI U DANAŠNJEM SMISLU! U smislu SISTEMSKOG,SISTEMATSKOG PSIHOLOŠKOG MALTRETIRANJA mase dece, koja su zatvorena, zatočena po školskim zgradama... ČIJE JE UČENJE I VASPITAVANJE IZOLOVANO OD ŽIVOG ŽIVOTA VAN ŠKOLSKIH ZIDINA! (Učenici uče o, na primer, glistama ili žabama, imaju postere sa raščerečenom glistom ili žabom, imaju slike u knjizi, imaju stranice definicija i opisa njihovih organa... Umesto da ih učitelj izvede napolje, da im da zadatak da posmatraju kretanje i ponašanje glisti ili žaba, da beleže svoja zapažanja i da onda o tome razgovaraju, da im u učionici daje samo dodatna objašnjenja. DA SE POĐE OD ŽIVOG ŽIVOTA VAN UČIONICE, A DA SE U UČIONICI SAMO NASTAVI RAZGOVOR O TOME!)