ČUDESNA LUNA

od srebrnastopaperje pod POEZIJA

Uže sa pramca umornog mi brodarenja tananim prstima i pesmom: Još nije vreme za počinak…
dohvata
i peva, peva Luna, večita romantičarka
namesto cveća svetlosnim konfetama dom svoj posipa
i kruži, kruži oko mene kao da sam joj Zemlja
izdiže pramac visoko vrtimo se na istoj orbiti smeje se, smeje se i kaže: Orbitarimo!

Iz reči okretom zapeva Luna: Nosimo oseke i plime
pozajmljujemo lica jedna drugoj.

Časti me iznenađenjem pokazuje mi drugu stranu glave smeši se, smeši se i peva: To samo retki vide!

Pripoveda mi milion neverovatnih priča i učini se, u toj brbljivosti promakne joj sve i svašta al’ nije šapuće, šapuće Luna: Zašto su ti oči tako tužne
kad vidim, jasno vidim
neko ti je rodio Sunce u oku?

Mislim da mi je Sunce u oku rodio otac
anatomija oka Sunce poništava linije im klize na dole i vazda, vazda izgledaju tužno eto, zato Luno.

A iris?
peva, peva ona.

Iris, iris mi je kao drvo
vide se godovi, slojevi
i ponekad se zanesem u tim očima drveća.

Luna, večita romantičarka tumači vrstu i rod zanesenosti u orbiti naših sestrinski upletenih kosa

igra se belim patuljcima i crvenim džinovima uči me kako se prave niske od njih zazvecka njom prospe se prah zvezdanih razgovora i šapuće i nastavlja da peva: Dok jedna galaksija umire druga se rađa.

Čudesna, čudesna Luna dok sve to radi rađa mi Mesec i Sunce u dnu drugog oka i peva, peva Luna: To ti je dar za ona tvoja zanesena putovanja
u irisima drveća.
i peva, peva Luna:
Dok jedna galaksija umire druga se rađa.

Sad spavaj, spavaj
u cveću bez umora
sutra ću ti pričati
o novorođenčadima ljubavnih galaksija

Sad spavaj, spavaj
u cveću bez umora.

Jelena Stojković Mirić

http://srebrnastopaperje.wordpress.com
/2011/06/27/cudesna-luna/

Sretan rođendan tanaluna!