OVAJ PUTA, KAO ROĐENDANSKU ČESTITKU, NEĆU NAPISATI

PJESMU...

IZDVOJIT ĆU OD SRCA PAR PREKRASNIH MISLI..

ZNAM DA ČAROBNJAK UŽIVA KORAČATI DVORIMA MUDROSTI..

NEKA BUDE SRETAN, STRPLJIV I NADASVE PRAVEDAN..

UNOSIO NAM SVJETLO I LJUBAV..

BIO NAM POVEZNICA KOD SRUŠENIH MOSTOVA

I PUT KA VLASTITOM SAZRIJEVANJU..

ŽIVIO NAM DUGO I RADOSNO..

Tražim pomilovanje za zgužvane misli, Za one koji su izgubili I svoje srce stisli .  Za one koji klecaju pod teretom svog bremena I koji ne znaju da za sve treba vremena.  Za one koji hoće da na prečac Postignu mnogo . Tražim pomilovanje za one koji bježe od života I koji su zaslijepljeni idejom Da postoji divota Jedino izvan naše planete Za one koji bježe kao dijete Kad se pred njima ukaže problem Kojem u oči treba pogledati . Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumiju Nije zato što ne umiju Već zato što su se udaljili od sebe I što njihovo srce težak teret grebe Što su ga sami sebi natovarili !! ( Jacques Prevert )

Ne želim da budem dio nečega. Ja sam cjelina. Ne želim da pripadam nekome. Ja nisam stvar. Ne želim da se poklonim tudjim mišljenjima. Ja imam svoje. Ne zelim da prihvatim da nešto ne mogu. Ja mogu sve. Ne želim da slijedim druge. Želim da budem vodja. Ne želim da čekam da mi nesto dodje. Ja dolazim do željenog. Ne želim da me greške slome. Ja ću slomiti njih.

 

Koliko puta se čoveku desi da potone, upadne u neki vrtlog beznađa i ne radi ništa, verujući da se samo nekim čudom može izvući. Potom se pad nastavi. Čudo se mora izazvati, isprovocirati, prizvati da bi se pojavilo. Nekad je dovoljno da čovek samo mahne rukom na gore, pokaže trud i želju za postojanjem, za opstankom, a zvijezde će onda prepoznati put kojim to čudo treba da vode.

Ne pitaj kako sam saznao šta misliš. Možda sam ponekad bio: ti. Možda si i ti pomalo bio ja. Možda smo zajedno bili ceo svet.

Mika Antić

Nekom zabranjuju zvezde. Nekome krila. I laste. Ja ne zabranjujem ništa. Sme se sve što se ne sme. Samo jedno te molim: pokušaj da ne rasteš ni mrvu svima za inat, do kraja ove pesme. U toj se pesmi živi slobodno, lepo i ludo. Možeš da izmišljaš. Maštaš. Da radiš sve naopako. U njoj i najveće čudo prestaje da bude čudo, jer sve sto poželiš kad zažmuriš - ostaje zauvek tako.

Mika Antić

 

Drukčiji sam od ostalih i to je moja muka. Težak, od jezgra načinjen, ja lečim metalnu potrebu da briznem u gvozdeni plač od straha i lepote . Ali čemu priznanja ? Ko bi mene razumeo?

Mika Antić