Komentar:

Gledajuči TeleViziju čupam.... Kosu!? 

ZABAVA, MEDIJI I TELO-BOLI  

Kada ne biste bili upoznati s našom savremenom civilizacijom, kad biste bili iz drugog doba ili s druge planete, jedna od stvari koja bi vas zaprepastila jeste činjenica da milioni ljudi vole da gledaju kako se ljudi međusobno ubijaju i nanose bol jedni drugima, i čak plaćaju da bi gledali tu vrstu „zabave". 

Zašto filmovi o nasilju privlače toliku publiku? Postoji cela industrija čiji značajan deo hrani ljudsku zavisnost o nesreći. 

Ljudi očigledno gledaju te filmove jer žele da se osećaju loše.  

Šta je to u ljudima što voli da se osećaju loše i to naziva dobrim?  

Telo-boli, naravno. Veliki deo industrije zabave obezbeđuje takvu vrstu sadržaja. Uz reagovanje, negativno razmišljanje i ličnu dramu, telo-boli se posredno obnavlja i kroz bioskopski i televizijski ekran. Tela-boli pišu i režiraju te filmove, i tela-boli plaćaju da bi ih gledala. 

Da li je uvek „pogrešno" prikazivati i gledati nasilje na televiziji i u bioskopu? Da li takvo nasilje pomaže telu-boli? Na trenutnom stepenu razvoja čovečanstva, nasilje nije samo sveprisutno nego je i u porastu, jer se stara egoična svest, uvećana kroz kolektivno telo-boli, jača pre neizbežnog kraja. 

Ako film pokazuje nasilje u širem smislu, ako ukazuje na njegovo poreklo i posledice, ako pokazuje šta čini žrtvi kao i počiniocu, ako pokazuje kolektivnu nesvesnost koja leži iza tog nasilja i prenosi se s generacije na generaciju (bes i mržnja koji žive u ljudima u vidu tela-boli), onda ti filmovi mogu obaviti osnovnu funkciju u buđenju ljudske svesti. Mogu delovati kao ogledalo u kom čovečanstvo može videti svoju ludost. Ono u vama što ludilo vidi kao takvo (čak iako je vaše lično) predstavlja zdrav razum, svest koja se izdiže, okončanje ludosti. Takvi filmovi zaista postoje i oni ne hrane telo-boli. Neki od najboljih antiratnih filmova su oni koji pokazuju ratnu stvarnost umesto njegovu glamuroznu stranu. Telo-boli se jedino može hraniti filmovima u kojima je nasilje prikazano kao normalno ili čak poželjno ponašanje, ili u onima u kojima se veliča u jednu svrhu - da bi se u gledaocu stvorila negativna emocija. Na taj način, ova vrsta filmova postaje „fiks" za ona tela-boli koja su navučena na bol.  

Popularni tabloidi ne prodaju vesti nego negativne emocije, hranu za telo-boli. „Nečuveno" viče ogromni naslov, ili „Budale". Britanski tabloidi prednjače u tome. Oni znaju da negativne emocije prodaju više primeraka novina nego bilo koja vest.  

Postoji sklonost, posebno u informativnim emisijama, da se uživa u lošim vestima. Što je vest gora, to su voditelji uzbu­đeniji i često je to negativno uzbuđenje stvoreno od strane samih medija. Tela-boli jednostavno uživaju u tome. 

DOPUŠTANJE DA SE EGU UMANJI ZNAČAJ

Ego je uvek spreman da odreaguje čim uoči da postoji nešto što može umanjiti njegov značaj. Automatski mehanizmi za popravku ega aktiviraju se kako bi nanovo uspostavili umišljeni oblik „sebe". Kada me neko okrivljuje ili kritikuje, za ego to znači umanjivanje onoga što „ja" predstavlja, i odmah će pokušati da popravi svoj umanjeni doživljaj koji ima o sebi kroz samoopravdanje, odbranu ili optuživanje. Za ego je krajnje nevažno da li je druga osoba u pravu ili greši. Zainteresovan je za samoočuvanje, ne za istinu. To je očuvanje psihološkog oblika „ja". Čak i tako obična stvar poput uzvraćanja na opasku vozaču koji vas je nazvao idiotom predstavlja automatski i nesvesni mehanizam popravke ega. Jedan od najčešćih mehanizama odbrane je bes, koji prouzrokuje privremenu ali ogromnu naduvanost ega. Svi ehanizmi imaju savršenog smisla za ego, ali su zapravo disfunkcionalni.  

Najekstremniji u svojoj disfunkcionalnosti su fizičko nasilje i samoobmanjivanje u vidu grandioznih fantazija.  

Snažna duhovna praksa svesno će umanjiti značaj ega kada se pojavi, a da pri tom neće doći do pokušaja popravljanja. 

Predlažem da s vremena na vreme probate sledeće: kad vas neko kritikuje, okrivljuje, naziva pogrdnim imenima, umesto da odmah uzvratite ili se branite, ne činite ništa. Dozvolite da značaj slike koju imate o sebi bude umanjen i pokušajte da osetite kako to doživljavate duboko u sebi. Nekoliko sekundi ćete osećati neprijatnost, kao da ste se smanjili. Ali ćete onda osetiti unutrašnje prostranstvo koje se oseća veoma živim. Vaš značaj nije umanjen uopšte. Zapravo, vi ste se proširili. Doći ćete do zapanjujućeg saznanja: kada je vaš značaj na izvestan način naizgled umanjen, a vi ne odreagujete, ne samo na spoljašnjem nivou nego i na unutrašnjem, shvatite da zapravo ništa nije umanjeno, a time što postajete „manji", vi zapravo postajete veći.  

Kada se više ne branite ili ne pokušavate da ojačate sopstveni oblik, odstupate od identifikovanja s oblikom, s umišljenom slikom o sebi. Tako što postajete manje (u očima ega), vi prolazite kroz ekspanziju i stvarate prostor za Biće. Istinska snaga, ono što ste iznad oblika, može da sija kroz naizgled oslabljeni oblik. To je ono na što Isus ukazuje rečima: „Poništi sebe", ili „Okreni drugi obraz." 

http://book.turshija.com/files/Tol,%20Ekart%20-%20Nova%20Zemlja,%20Budjenje%20radi%20pronalazenja%20svrhe%20zivota.pdf

Dakle
postoji Reakcija ali recimo nakon povrènog gledanja Batmana i Brada Pitta u nekim Uniformama a u Tarantinovoj Režiji a također su zanimljivi i neki TeleTekstovi od starane Glamura i Ljepota koja se Zrcali!?

Ostaje ipak Čuđenje u svijetu jer zar nebismo mogli kroz transparentni Nogomet vidjeti kako on kao Igra i Plemenita Vještina ipak pada u zamku Novca,Igara na Sreču,nemože dalje od Interkontinentalnog Kupa i svjetskog Prvenstva i stalno se Ponavlja?

Ljepotice su neki ekvivalent te Tjelesnosti pa je za očekivati da i u Žiriju za Miss Svijeta ili Nadzornom Odboru sjede Poitičari? 

Vjerovatno je tako i u Crkvi jer tko daje još če mu se dati..... milodara?

A onda smo nešto zaboravili i pokušavamo..... Humanitarno!?

Da nije to Ljubav! 

Ne! 

To je Glad sita Mesa? 

Kako bilo ali Batman je običan Šund?

**Osnova svemira je nepredmetnost, tako da on ne „postoji" u uobičajenom smislu te reči. 

Postoje samo predmeti, oblici. Čak i to što ga nazivamo prostor može biti pogrešno jer ga imenujući ga pretvaramo u predmet.

Da se izrazim ovako: u vama postoji nešto što iskazuje povezanost sa svemirom, zato i možete biti svesni njega. Svesni čega? Ni to nije u potpunosti tačno, jer ne možete biti svesni svemira/prostora ako ne postoji to čega treba da budete svesni.

Odgovor je i jednostavan i dubok. Kada ste svesni svemira, zapravo niste svesni ničega, svesni ste svesnosti - unutrašnjeg prostora svesti. Kroz vas, univerzum postaje svestan sebe.**

Kada ne prikrivate svet rečima i oznakama, u vaš život se vraća osećaj čudesnosti, koji se davno izgubio kada je čovečanstvo umesto da koristi misao palo u njen posed. 

ILUZORNO „JA" 

Ali samo ako imam.... Odraz?

Ne radi se o skakanju u .....Vis!?

*Pojedini ljudi nikad ne zaborave trenutak kada su prvi put razdvojili sebe od svojih misli i time nakratko doživeli promenu identiteta, od onog momenta kad su bili sadržaj svog uma do onoga kad su postali svest u pozadini. Nekima se to dešava na tako suptilan način da jedva i primete, ili samo primete upliv radosti u njihov unutrašnji prostor, a da nisu svesni razloga. **

Nešto kao Živa Smrt sa stanovišta "besmrtnosti"?

Ali je i onaj Ludwig von Mises na kraju promijenio mišljenje uviđajuču da Država nikad ne plače odnosno da prevladavaju Pojedinačni križevi?

I naravno da bi moglo i Prostije kada to nebi boljelo i još Duševno neke..... Nametnike!?