Tajna svesnost biljaka-poruke iz nepoznatog sveta

Datum postavljanja:Wed Jun 29, 2011

Biljke mogu da vide, čuju, govore, mirišu, osećaju, komuniciraju i pamte. Imaju više čulnih organa nego mi ljudi. Paradajz oseća nadolazeći vazdušni pritisak tri dana unapred, i kada biljke „zaboli glava“ one mogu da proizvedu sopstveni aspirin.

Prikaz knjige priredila: Branka Mraz

 
Tako opisuje biljke Jozef Šepah u svojoj knjizi „Tajna svest biljaka-poruke iz nepoznatog sveta“
Sve više naučnika priznaju biljkama jednu posebnu formu inteligencije. Biljke su na isti način žive kao životinje i ljudi i još više, imaju sposobnosti koje ne možemo ni zamisliti.Predstavnici mlade grane nauke „Biljne neurobiologije“ otvaraju rampe izmedju biljnog i životinjskog carstva. Govori se o „predstavi budućnosti“, „traženju partnera“, „ljubomori“, biljke imaju socijalnu inteligenciju, “mozgaju” i nerviraju se.
Decenijama već zaštita okoline spada u lepo ponašanje, ali neophodnost zaštite biljka tek dospeva do svesti ljudi. Biljke ne vrište od bola, one ne beže, prema ljudima se ponašaju praktično kao mrtve.
Mi smo biljke oduvek podcenjivali i još to činimo, jedino su Indijanci čini se znali kad su govorili da su biljke životinje bez nogu, i obraćali im se sa „brate drvo, sestro cvete“.
Jozef Šepah predstavlja nam čudnovate fenomene iz biljnog sveta i uvodi nas u njihov tajni život.

Jedno je jasno, bijke su na isti način žive kao životinje i ljudi. „Biljke imaju sposobnosti koje mi ne možemo sebi ni predstaviti!“ tvrdi Antony Trewaves profesor ćelijske i molekularne biologije Univerziteta Edinburg. Ovaj 70-godišnji član Rojal Society, predstavnik je mlade grane nauke zvane Biljna neurobiologija koja uklanja rampe izmeđe biljaka i životinja.
Ovi naučnici su otkrili mehanizme koji se mogu uporediti sa neurološkom obradom informacija kod životinja. Izjavljuju ono što se njihove kolege ne usuđuju ni da pomisle: inteligencija, pamćenje, moć učenja kod zelenih ispitanika. Otkrili su osobine koje neodoljivo podsećaju na Tolkinov fantastični svet.
Biljke imaju više čulnih organa nego mi ljudi. Ovaj zeleniš neprestano proverava svoje okruženje na dvadeset različitih faktora između ostalog svetlo, vlaga, osobine tla, sila zemljine teže, elektro i magnetsko polje na koje se orijentiše slično pticama.
„Raspolažu sposobnošću predstavljanja budućnosti“ objašnjava Trewave. Ovaj naučnik dokazao je u istraživanjima da rastinje vlada ćelijskom računicom i sprovodi euklidsko-geometrijske proračune. Raste grupa botaničara koji se bave ispitivanjem ponašanja biljaka.
Treba li onda muškatli ljubav, raduje li se kantici za zalivanje i prepadne li se od makaza?
„Ništa u biljnom svetu ne zvuči toliko ludo da ne bi bilo istinito“ kaže prof. Dietmar Volkman, iz Instituta za citologiju i molekularnu biologiju u Bonu. “Uvek smo podcenjivali biljke i to činimo i danas“ samo su Indijanci oduvek bili svesni kada su učili decu da su „biljke su životinje bez nogu“.
Biljke vide: Imaju milijarde očiju! Ukupna zelena površina im je jedan moćni organ vida. Optičke ćelije biljaka registruju više talasnih dužina od naših. Sokratea exorrhiza –hodajuća palma se pomera iz senki velikog deveća tako što korenje nalik štulama ciljano pušta u pravcu svetla, a drugo ostavlja da truli. Tako je uvek u potazi za boljim mestom.
„Ovo ambiciozno ponašanje se vidi još kod klice. Klica već obrazuje trodimenzionalnu sliku. Rast i položaj lista su tako postavljeni da mlada biljka zadobije najviše moguće svetla. Ove reakcije, kako pokazuje moderna citologija, nisu nasledno predoredjene, biljke pokazuju fleksibilnost i prilagodjavanje- dakle inteligento ponašanje.

Biljke čuju: Biljke doduše nemaju uši ali na molekularnom nivou poseduju jednu sasvim sličnu opremu kojom registruju razne frekvencije. Svaka ćelija ima ćelijsku membranu koja je osetljivija od ljudskog uha. Kineskim naučnicima uspelo je da dokažu da niskofrekventni zvuk povećava aktivnost enzima i stimuliše protok tečnosti.
„Naš govor ili muzika su dovoljno jaki da iskidaju ćelijsku membranu, a tonovi i frekvencije mogu imati uticaj na rast, čak i ako to neki naučnici odbijaju da čuju“ – govori Stefano Mancuso posle deset godina istraživanja u laboratoriji i na terenu.
Južnokorejski naučnik prof. Jeong Mi Jeong sa Državnog instituta za poljoprivrednu biotehnologiju ozvučio je biljke pirinča sa Betovenovom Mesečevom sonatom, i ustanovio da pri tačno određenim frekvencijama zvuka su posebno aktivni geni rbcS i Ald koji su izgleda odgovorni za rast. To daje velike mogućnosti u poljoprivrednoj primeni.
Američki farmer Roy McClurg redovno ozvučije svoju 40 jutara veliku plantažu pomorandži Gerber Growe na Floridi. Iz zvučnika odzvanja zvuk koji za naše uho deluje kao hor cvrčaka. Ptice reaguju na ovaj zvuk, doleću u jatima i pridružuju se u pevanju. Za razliku od drugih McClurg za poboljšanje rasta, prinosa i kvaliteta koristi samo cvrkut. U praksi, njegove narandže su veličine malog grejpfruta, dupliraju sadržaj, vitamina C, a prinos je veći za 30%.

To nam govori da kosovi, čvorci i ostala družina cvrkutom daju svoj doprinos rastu biljaka, i time celokupnoj prirodi.
Biljke govore: „Biljke imaju puno materijala za razgovor“ kaže prof.Wilhem Boland – on je biohemičar i razume se u načine komuniciranja među rastinjem. „Najčešće biljke pričaju o napadima biljojeda“.
Jezik im je hemija, a reči supstance koje se prenose vetrom. Tako biljka može komunicirati podjednako dobro kao i živitinja glasovima. Ta vrsta komunikacije mirisima ide tako brzo da se radi o minutima.
Pomoću ove metode su se bagremi u Južnoj Africi međusobno informisali o napadu 3000 kudua i pravovremeno reagovali, pri čemu su životinje bile doslovno pobijene. Obdukcija je pokazala da su ove antilope pomrle punog stomaka. Pokazalo se da se biljke onemogućile proždrljivce time što su pri bršćenju drastiščno povećale koncentraciju gorke supstance tanina u listovima.
Čim bi antolope započele da brste, porasla bi produkcija tanina u lišću i isparavanje mirisne supstance – etilena. Ovaj gas je kao nemi krik koji alarmira susedno drveće na stanje pripravnosti, kako bi i samo povećalo količinu tanina u listovima.
Taj signal solidarnosti je antilopama tokom evolucije postao poznat, stoga se inače kreću od stabla do stabla nasuprot vetru i brste na kratko. U pomenutom slučaju životinje su se nalazile u ograđenom prostoru, tako da su brstile mnogo duže jedno te isto drveće nego što bi na slobodi. Napunile su stomake lišćem sa visokim sadržajem tanina koje više nisu mogle svariti, i tako su okončale.
Ovo pokazuje: biljke ne samo da komuniciraju već i mirišu, primaju znanju tako male količine mirisne supstance da bi i najbolji merni instrumenti otkazali.

Biljke imaju ukus: Vrh korenja je osetljiviji od nepca svakog gurmana. Molekularni biolog František Baluška pokazao je da površine blizu vrhova korenja (korenske kape) imaju naročitu ulogu vezanu za inteligentciju. Na monitoru svog kompjutera pokazao je jednu 4 meseca staru biljku raži. Njen ukupni koren ima površinu 1000 kvadratnih metara Procenjeni broj korenčića bio je 13 miliona, sa otprilike 14 miliardi korenskih dlačica. Svaki pojedini korenčić ima zonu koja preuzima funkciju sličnu mozgu. Dakle, imamo pod zemljom nervnu mrežu veliku kao Word Wide Web – internet.
Biljke osećaju: Poneke reaguju na vlakna vune od 0,00025gr., koje naša koža i ne primećuje. Prošlo je vreme kada su ljudi koji su milovali krastavce da bi ih podstakli na rekord izlagani podsmehu. Danas se ljudi koji maze sobno bilje mogu samo pohvaliti. Biljke bolje napreduju ako redovno primaju nežnosti a sad zanamo i zašto: „Dodiri aktiviraju izvesne gene -Touch-Gene, ako su oni jednom stimulisani menja se rast biljke, drška postaje deblja. Svako to može proveriti tako što zasadi dve biljke pasulja i jednu od njih svakodnevno „masira“ tokom jedne nedelje 4×10 sekundi dnevno. Razlika će biti frapantna.
Biljke imaju kompas: Imaju osećaj za strane sveta koji mi nemamo. Silpium lacanitum okreće listove u pravcu sever-jug. Biljke se mogu nalik pticama orijentisati spram električnog i magnetskog polja.
Biljke mogu predviđati: Paradajz oseća pad atmosverskog pritisaka tri dana unapred i pojačava spoljnu debljinu kore. Indijska vrsta kupusa Arbus precatorius se u naučnim eksperimentima pokazala kao odličan prognozer za oluje i zemljotrese.
Biljkama je loše: Naučnici govore i o „glavobolji“ pri kojoj biljke posežu za lekom koji svako od nas ima u kućnoj apoteci – aspirinom. Kada je biljka ugrožena bakterijama, virusima ili gljivicama izbacuje hormon sličan salicilnoj kiselini – aktivnom sastojkom aspirina.

www.kpv.rs