Zajedno su krenuli, ali kad su stigli do prolaza,
ugledali su mnoštvo puteva na kojima su mogli
samo jedan po jedan hodati, kao svaki put do sada.
Svako je krenuo svojom uzanom stazom,
staze se polako neprimetno razdvajale
i udaljavale jedna od druge, ..dugo dugo je tako hodao,
već se nije ni sećao od kada i zašto je krenuo na put,
samo je hodao dok nije stigao do jedne kapije.
Na kapiji ga čekalo nešto prelepo i savršeno,
dopalo mu se, bez razmišljanja  ga ogrnuo ,
i posle kratkog vremena je zaspao. Počeo je san.

Ojednom,je plašt oživeo i bio u savršenoj harmoniji sa mislima,
zavoleo je svoj savršeni plašt,
mislio je da je baš takav kakvog je želeo
Prošao je kapiju.
Nije znao odakle dolazi i gde je stigao,
Posle dugog samovanja na putu
odjednom se našao medju mnoštvom sličnih sebi
ali ipak nekako svi drugačiji.,
imao je osećaj da su mu poznati ali je bio zbunjen.
Svi mu se jako radovali i on se radovao,
primetio je da mu je lepo kada nije sam.
I počeli su mu ukrašavati plašt, 
nije mu se to dopalo, ali nije znao kao to da spreči.
Kako je prolazilo vreme navikao je
i na nove šare na plaštu i na one koji su ga okruživali.
Počeo je da shvata pravila glasove i osetio je radost,
i počeo je da im veruje, glasovi su se ponavljali
 i on je razumeo, kad je spoznao radost , osetio je da je bezbedan. 

 
Ali ubrzo u glavi se počela množiti misli i pitanja,
na neka pitanja našao odgovore,
neki odgovori mu se nisu svideli, mislio je da nisu pravi.
A pitanja  se samo množila.
“Ko sam ja? Odakle sam došao? Šta ja to tražim?
Gde idem? Zašto se bojim? Šta je sreća?
Šta je tuga? Šta je ljubav? Šta je važno?
Da li je ovo samo san?
Otišao je od svih na koje je navikao,  nešto ga je teralo,
počeo je da sumnja u neke njihove odgovore
i krenuo je da ih traži negde drugde.
Kako je krenuo primetio je da je sam,
nikad se tako nije osećao, šta da radi?
Da se vrati, da ne bude sam?
Ali ne može bez odgovora koje je očajnički želeo da nađe.
Morao je znati!

Na putu je sreo mnoge koji su mu delovali takvi koji znaju odgovore,
pokušavao se priključiti nekima ali ga nisu prihvatili,
pomislio je ako prepravi plašt da liči na Njih
možda će ga onda prihvatiti.
Brzo je prepravio plašt, i gle čuda neko je stao pored njega
i više nije bio sam.
Jedno vreme  mu je bilo važno samo da ne bude sam,
ali odgovore nije dobio, polako mu se činilo da je na pogrešnom mestu,
iako nije bio sam, ..bio je usamljen, kao nikada do sada,
…zamislio se,  ..i brzo je dodao nove šare na plašt.

Tako je prošlo mnogo vremena,
na plaštu se množile svakave nove i nove šare,
postao je težak nije ni znao više šta mu od toga treba ili ne,
da li mu se to sve uopšte sviđa, čemu sve to?
Poželeo je prvi put posle toliko vremena, ..da bude sam.