ZBOG OVE PESME JE TESLA ZAPLAKAO Kada je čuo stihove, poljubio je ruku čika Jovi Zmaju!

Nikola Tesla (1856-1943) je u jedinu posetu Beogradu doputovao 1. juna 1892, a sledećeg dana ga je, sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem, u svečanu audijenciju primio tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović.

U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna i odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.

Tokom boravka u Beogradu on je posetio i Narodni muzej i Veliku školu (odnosno Univerzitet), gde se obratio studentima i profesorima, a sa fizičarem Đorđem Stanojevićem, zaslužnim za početke elektrifikacije Srbije, razgovarao je o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu.

“Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu”, rekao je Tesla obraćajući se studentima.

Nedaleko od današnje Mostarske petlje, na Topčiderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare, priređena je velika manifestacija u njegovu čast. Između ostalih, tom prilikom pozdravio ga je i veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanović Zmaj, pročitavši pesmu dobrodošlice Tesli. Tesla je inače bio veliki poštovalac Zmaja i prevodio ga je na engleski.

Ne znam šta je, jel’ suština

Il’ to čini samo mis’o

Čim smo čuli dolaziš nam,

Odmah si nas elektris’o.

Na što žice sprovodnice

Elektrika juri širom,

Vazduhom će biti spoja

(Posle možda i etirom).

Stoji stablo, stoji Srpstvo,

Majka svakom listu – sinu ;

Najsvežiji list mu trepnu

Pa odleti u daljinu.

Ti nam Tesla, ti vrliče,

Ode letom jače struje

U daleku Kolumbiju,

Da ti umlje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se ispolinske misli roje,

Tebe vraća neodolje,

Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,

Sisni dojku, sine vrli;

Svaka grana srpskog stabla

Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan

Rukujuć’ se s srpskom dikom

I otkriva srce svoje

Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag

Sastanak nam kratko traja

Al’ toplotu nosi sobom

Bratimskoga zagrljaja

Ostvarena j’ mis’o tvoja

Mis’o divna i golema:

Među nama biće veza,

A daljine nema, nema.

Razumeće listak sveži

Svaku žilu svoga stabla,

Spajaće nas elektrika

(Elektrika naših srca)

I bez žice i bez kabla.

Nikola Tesla, ganut pesmom skočio je i sa suzama poljubio pesnikovu ruku. Mnogi su zaplakali.

“Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti“, rekao je tada Tesla Zmaju.

(Izvor: Kurir.rs)

BRZI CHAT