ZAPISANO VA SRCE | |
Rodni kraj spod Učke gore | |
Dole na rivijere je more dišelo i šumelo kako da va krile ziba lepu divojku koj su se zelena, jedra prsa dignula proti nebu i počivaju va ovin raju - tamo dugo Cres i Krk namiguju Piše Nadija RUBEŠA, Slika Marin ANIČIĆ | |
Neki dan san bila na druženju s armonikun va Kastve. Ne rabi govorit kako j celi Kastav odzvanjal po polkah, valcereh i potresujkah. Saka pohvala Kastve i organizatorun. Ma ovo ne pišen zaradi armoniki, nego mi je onput neč drugo palo v oko. Kad smo se ponaslišali muziki, san se s kompanijun našla va jenin ristorante s kega se vidi celi Kvarner. Armoniki su još vaveki odzvanjale, a ja gjedala proti Učke za kun se j sunce trudno i črjeno spravjalo na počinak. Modri oblaki su mu pustejicu načinjali da još lepče spi. Dole na rivijere je more dišelo i šumelo kako da va krile ziba lepu divojku koj su se zelena, jedra prsa dignula proti nebu i počivaju va ovin raju. Tamo dugo, va maglice beloj, Cres i Krk namiguju i igraju se skrivanca Suncun ko njin škurinun preti. Moja kumpanija je bila vesela i smešna, i vreme je brzo pasevalo. Saki put kad san spram Učki pogjedala, drugu sliku san videla. Drugačiju od one prve, sledić škureju. Pa je sunce zašlo i sobun zelo črjenu koperticu od oblaki s kun će se naćas pokrit. Modri kolor mora, zeleni kolor boški
A, šoto, puli mora, sramežjivo su se počele važigat lampadinice. Najprvo one najjače ke svete po cestah. Za njimi su se javile one od hoteli i na kraje sve one druge, miće kućne svetlića.
-------------- Preuzeto iz - http://www.novilist.hr/ lp, boro
|
Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
713
OD 14.01.2018.PUTA