Južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu je objavio u četvrtak da se povlači iz javnog života nakon decenija borbe protiv aparthejda i nepravdi širom sveta.
„Uradio sam koliko sam mogao i sada mi treba vremena da se posvetim stvarima kojima sam oduvek želeo da se bavim. Želim malo tišine“ – rekao je nobelovac na pres konferenciji u katedrali Svetog Đorđa u Kejp Taunu. „Napuniću 79. godina 7. oktobra i tada se definitvno povlačim iz javnog života“ – rekao je on. „Umesto da stare dane provodim dostojanstveno, u kući sa svojom porodicom, čitajući, pišući, moleći se i razmišljajući, ja sam veći deo svog vremena potrošio na aerodrome i hotele“.
„Došlo je vreme da usporim, ispijam čaj sa svojom voljenom suprugom, gledam kriket i putujem u posetu mojoj deci i unučadi, pre nego da odlazim na konferencije, konvencije i univerzitetske kampove. Kao što je Madiba rekao prilikom svog penzionisanja: Ne zovite me. Ja ću vas zvati“ – dodao je Tutu nazvavši Mandelu njegovim plemenskim imenom. Ipak, poznati nobelovac je rekao da će nastaviti svoj rad sa grupom eminentnih svetskih lidera pod nazivom Elders koju je je okupio Mandela kako bi iskoristili svoj uticaj u podržavanju mirovnih napora i prevazilaženju siromaštva.
„Moje učešće će se nastaviti u radu Eldersa i Grupe nobelovih laureata a nastaviću da podržavam Desmond Tutu mirovni centar u Kejp Taunu.“ Tutu je bio vodeća figura u borbi protiv manjinskog belog režima u Južnoj Africi a nagrađen je Nobelovom nagradom za mir 1984. godine zbog svog zagovaranja nenasilnog otpora aparthejdu, etablirajući tako sebe kao glas nacionalne savesti.
„Dok se god ne budemo zalagali za to da sva Božija deca, sva naša braća i sestre, svi pripadnici naše ljudske porodice treba da uživaju u osnovnim ljudskim pravima, u pravu na ispunjen život, u pravu da se slobodno kreću, u slobodi da budu ljudi u čovečnosti koja se treba meriti samo sa čovečnošću Isusa Hrista, sve do tada smo na putu koji vodi našem samouništenju i nismo mnogo udaljeni od globalnog samoubistva. A sve bi moglo biti drugačije.“ – rekao Tutu je u svom govoru u Oslu 1984. godine prilikom uručenja Nobelove nagrade za mir.
U narednim godinama Tutu je neumorno predvodio Komisiju za pomirenje i istinu, koja je iznela na videlo mnoge mračne tajne iz aparthejd ere. Takođe, nije propuštao da skrene pažnju na greške i zablude moderne Južne Afrike dok je putovao svetom kako bi promovisao mirovne napore od Srednjeg istoka do Solomonskih ostrva na Južnom Pacifiku.
Tutu je više puta do sada poredio borbu za prava seksualnih manjina sa pokretom za ukidanje aparthejda. Prvi put je to učinio uoči sastanka Svetskog saveta crkava u Harareu 1998. godine, kada je pozvao svetske crkvene zajednice da zauzmu pozitivan stav o seksualnim manjinama, ukoliko žele da očuvaju svoj moralni kredibilitet.
„Naš svet se suočava sa problemima – siromaštvom, HIV virusom i sidom – razornom pandemijom, i sukobima. Bog sigurno plače gledajući neke od užasa koje smo počinili jedni drugima. Uprkos svemu tome, naša Crkva, posebno Anglikanska crkva, u isto vreme je skoro opsednuta pitanjima ljudske seksualnosti", izjavio je svojevremeno verski poglavar.
„On je glas koji će nam nedostajati, glas moralnog autoriteta. Nedostajaće svim Južnoafrikancima“ – kaže za AFP Auberi Matšiki, politički analitičar iz Centra za političke studije. „Uradio mnogo za ovu zemlju i crkvu, koristeći svoju poziciju da istakne nevolju države tokom ere aparthejda.“
bglavac
irida
edin.kecanovic
