Najžešći kritičar reinkarnacije priznao: Ovo je jedini dokazani slučaj reinkarnacije dosad! – VIDEO
Vest o reinkarniranoj devojčici u Indiju je privukla stotine skeptika i naučnika. Doktor Jan Stivenson zaključio da za reinkarnaciju postoje čvrsti dokazi.
Slučaj Šanti Devi je jedan od najpoznatijih slučajeva reinkarnacije u istoriji. Indijska devojčica zaintrigirala je čak i Gandija koji je naredio da se oformi veće sastavljeno od lokalnih lidera, novinara i predstavnika parlamenta. U zaključku njihovog izveštaja jasno je stajalo: „Šanti Devi prvi je konkretan i proveriv dokaz reinkarnacije“, zapisao je dr KS Ravat čovek koji je sa Šanti napravio poslednji intervju, samo četiri dana pre nego što je umrla.
Šanti Devi rođena je 1926. godine u Delhiju, glavnom gradu Indije. Sve do četvrte godine nije progovorila ni reči, a kada je progovorila, počela je da priča o svojem „suprugu“ i „deci“. Svojim je roditeljima uporno govorila kako „njen suprug“ živi u Mathur gde ima krojački zanat, a s njim živi i njihov sin.
Roditelji su Šantine priče pripisivali bujnoj mašti, ali je davala takve detalje i često uključivale činjenice koje dete njenog uzrasta ne bi trebalo ni moglo da zna. Lekaru je opisala carski rez posle kojeg je umrla. Svojeg supruga je opisivala kao poštenog čoveka koji je nosio naočare za čitanje i imao bradavicu na levom obrazu. Kada je napunila šest godina, zabrinuti su je roditelji odveli kod porodičnog lekara. Pred njim je pak opisala kako je u prošlom životu umrla nekoliko dana nakon problematičnog carskog reza i upisala mu neke detalje operacije.
S obzirom na to da lekar nije imao racionalno objašnjenje za stvari koje je izgovarala Šanti, misterija je za njene roditelje postajao sve veći. Kroz sledećih nekoliko godina Šanti je nagovarala svoje roditelje da je povedu u Mathur, međutim nikome nije želela da otkrije ime navodnog supruga.
Naime, u Indiji postoji običaj da žene ne izgovaraju ime svog partnera pred drugima. Međutim, ime je iz nje ipak iskopao profesor Babu Bišančand koji joj je rekao kako će je povesti u Mathur ako mu kaže ime supruga.
„Ime mu je Pandit Kedarnat Čaube, šapnula mu je u uho. Profesor je na to ime poslao pismo, a u odgovoru je stajalo kako je on zaista čovek o kome celo vreme priča devojčica, ali kako zbog obaveza ne može stići u Delhi.
Umesto njega je došao njegov rođak Pandit Kanjimal. Kanjimal je pak bio toliko impresioniran da je nagovorio Kedarnata Čaubea da što pre dođe u Delhi. To se i dogodilo 12. novembar 1935. godine. Stigao je sa sinom i sa suprugom.
Šanti su ga predstavili kao brata „njenog supruga“, ali je nisu uspeli prevariti.
„Zar nisam rekla da ima veliku bradavicu na levom obrazu“, rekla je majci i rasplakala se kada je ugledala sina koji je sada bio stariji od nje. Posle večere, Šanti se uozbiljila i prstom pokazala na njegovu suprugu.
„Zašto si je oženio? Jesmo li se dogovorili da se nakon moje smrti više nećeš ženiti“, upitala ga je. Kedarnat je ućutao i oborio pogled. To je zaista bilo poslednje obećanje koje je dao svojoj supruzi Lugde. Kedarnat se sa porodicom vratio u Delhi uveren da je mala Šanti u prošlom životu zaista bila njegova bivša supruga.
Ona je, rekao je kasnije istraživačima, znala intimne stvari koje nije mogao znati niko osim njegove preminule supruge.
Za slučaj se zainteresovao i Ghandi
Vesti o reinkarnaciji devojčice proširile su se po celoj Indiji, a na kraju su došle do Matahme Ghandija. On ju je pozvao k sebi i Šanti je u njegovom hramu ostala nekoliko dana. Bilo je to dovoljno da i Ghandi shvati da tu „ima nečega“. On je potom oformio veće od 15 ljudi kako bi naučnim metodama utvrdili da li je Šanti zaista reinkarnacija žene iz Mathur. Među njima su bili članovi medija i parlamenta. Oni su zajedno sa devojčicom 24 decembar 1935. vozom otišli u Mathur.
Kako se voz približavao gradu, Šanti je bila sve bolje raspoložena. Ubrzo po dolasku, Šanti i njena pratnja naišli su na starijeg gospodina. Devojčica ga je odmah prepoznala i sramežljivo im rekla da je to stariji brat „njenog supruga“. U svom je izveštaju veće navelo da je Šanti sama navodila vozača kroz grad te bez ikakvih problema prepoznavala brojne znamenitosti Mathur. Kada je ušla u kuću u kojoj je, kako je tvrdila, živela u prošlom životu, s lakoćom je našla svoju spavaću sobu. Svoje brojne predmete opisivala je rečima i nazivima koji se koriste isključivo u Mathur i okolini tog grada. Kasnije istog dana posetila je i drugu kuću u kojoj je nekoliko godina živela sa suprugom. Zbunila se kada u vrtu nije pronašla bunar i sakriveni ćup sa ušteđevinom. U tom je trenutku Kedarnat otkrio da je bunar još uvek tu, samo je prekriven kamenom, a novac je sam iskopao nakon smrti jednog od svoje braće.
Posetila je i kuću u kojoj je rođena. Prvo je ujnu prepoznala kao majku, međutim kad je sela u njeno krilo, ispravila se. Njene su sestre, majka i otac zaplakali posle samo nekoliko izmenjenih rečenica s devojčicom.
Objava izveštaja veća koje je pratilo devojčicu Šanti Devi izazvalo je pažnju širom sveta, posebno u hinduističkoj Indiji u kojoj većina ljudi veruje u reinkarnaciju. Njen je slučaj na zapadu sasvim opravdano izazvao mnogo sumnji i kritika.
Veće oformljeno u Indiji iu kojoj nije bilo pravih naučnika teško da je moglo biti objektivno. Ipak, jedan od njihovih zaključaka bio je da su ljudi „blagosloveni“ time što se ne sećaju prošlih života. Naime, Šanti je još godinama bila ‘rastrgana’ između ljudi iz sadašnjeg i prošlog života i osećaja koje je osećala prema svima njima. Kroz narednih nekoliko decenija kod Šanti su dolazile stotine naučnika.
Jedan od najžešćih kritičara ovog slučaja i reinkarnacije uopšteno, Šveđanin Sture Lonnerstrand, odlučio je da otputuje u Indiju i jednom zauvek stati na kraj „ludosti“ oko Šanti Devi. Pošto je proveo detaljnu istragu, zaključio je da je slučaj Šanti „jedini dokazani slučaj reinkarnacije dosad“‘.
S njom je ostao u kontaktu sve do njene smrti 1987. godine.
irida
edin.kecanovic
bglavac
