Putovanje započinje u ljubavi, a završava u svetlosti ili prosvetljenju, a molitva je most. Sav dugi put od neznanja do mudrosti je put molitve. Molitva znači, ‘Tako sam mali da ništa ne mogu bez pomoći celine’. U molitvi se ego predaje celini, ne iz očaja većiz dubokog razumevanja. Kako mali talas može da ide protiv okeana? Sam pokušaj je apsurdan, ali čovek ipak to čini. Svi mi smo mali talasi u okeanu svesnosti. Taj okean svesnosti možete da zovete Bog, istina, prosvetljenje, nirvana, tao, darma – sva ta imena označavaju isto, mi smo deo beskrajnog okeana. Ipak, mi smo samo mali talasi i ne možemo da imamo svoju volju, ne možemo da imamo sopstvenu sudbinu. Sama želja za sopstvenom voljom i ostvarenjem sopstvenih želja je uzrok sveg jada. Molitva znači da se u razumevanju jalovosti sopstvene volje čovek predaje božanskoj volji govoreći: “Neka bude volja tvoja, neka dođe carstvo tvoje.” To je moguće samo ako postoji jaka ljubav prema postojanju. Stoga vam kažem da put započinje u ljubavi, a završava u prosvetljenju. Sam put se sastoji od molitve, duboke predanosti.