piše Robert Pauletić

Moj pokojni dida Roko, rodon Višanin, najidija se kad su prije tridesetak godina za maskotu Mediteranskih igara u Splitu izabrali sredozemnu medvidicu Adrianu. “Pa su ‘vu zvir butali za maskotu? To je zlo! Beštiju ca bi riborima istargola mriže i svu in ribu izila!”

Isto su mi, više puti, govorili i stari komiški ribari: “Sad je zovedu medvidica, a naši stori su je zvoli morski covik i did Marin. Co, to je bila veća nevoja od Hitlera, svo srića da je vej ni!”

Razumljivo je zašto ribari mrze to slatko okato biće: odrasla jedinka dnevno može izist 10 do 12 kili ribe, glavonožaca i rakova! Nije ni čudo, medvidica može imat i do trista kili, šta je njoj na dan izist punu mrižu?

Goluzača s brkovima

Da ih se vrati dvista takvih uz obale Visa, propa bi moj dragi ugostitelj Andro Slavić, a i ona simpatična gospođa iz Dubrovnika, zaboravija san joj ime, šta drži viški restoran “Val”.

Sve bi in šampjere, škampe i hobotnice izile te morske goluzače! Za sredozemnu medvidicu (na svitu ih je ostalo još samo 500!) pogrešno se misli da joj je zadnja oaza Grčka.

Otočje Sporadi, istina, dom su nekoliko raštrkanih familja. Grci se trude i tu su, radi mira kolonije, skroz zabranili glisere i ograničili pristup turističkin brodovima. Ipak, stanište koje pobuđuje najveću nadu za opstanak vrste uopće nije u Sredozemlju!

Najjača kolonija medvidice, naime, daleko je na jugu, uz atlantsku obalu, na granici Mauritanije i Zapadne Sahare. To je Bili Rt, ili Cabo Blanco. U lito 1997. dogodila se tragedija. Pomrlo je, na užas istraživača, dvi trećine medvidica s Cabo Blanca. Ubija ih je – PDV.

To je ime suvremenog virusa (Phocine Distemper Virus) koji kosi tuljane širon svita. Na pustinjske obale more je izbacilo pusta mrtva tila nesritnih medvidica. Do danas se, međutim, atlantska tuljanska ekipa opet solidno oporavila, nanovo in je narasta broj. Samo da ih još jedanput ne oporezuje PDV...

Tuljanica Cesaria

Živila je medvidica u miru i srići ne samo uz Cabo Blanco nego i još južnije, uz Cabo Verde, Kapverdske otoke. Nažalost, tu je više nema, izumrla je. Ali, palo mi je na pamet, kad pogledate Cesariju Evoru, slavnu pivačicu s Cabo Verdea, je li da malo baca na tuljanicu?

Nekad je medvidica bila raširena po cilome Mediteranu. U Homerovin stihovima govori se kako se u velikin grupama sunča po plažama. Nema dileme da su mitske sirene zapravo bile baš sredozemne medvidice.

Velike oči i tupa njuškica ne moraju asocirat samo na tuljanice, nego i na lipotice ljudskoga roda. Brkove su antički mornari očito zanemarili u opisu sirena, a osim toga, šta je žena bez brkova?

Medvidica se, sad je jasno, vratila u Jadran. Teško je virovat da koji grčki tuljan samo ponekad svrati u nas na litovanje, kad je zadnjih godina po cilome Jadranu zabilježeno o-ho-ho susreta, od kojih su neki i snimljeni.

Ne samo to, naši aktivisti iz grupe “Sredozemna medvjedica” tvrde da “morski čovik” na Jadranu živi u čak 60 špilja, i to kod Biševa, Sveca, Visa, Lastova, Suska, Palagruže, Pule, Lošinja, Mrduje, Šolte, Dubrovnika, Svetog Andrije, Rovinja, Šibenika, Cavtata...

Ova dva prijatelja šta su nikidan išli na ribe oko Cresa, pa jasno snimili medvidicu, nisu ni prvi ni jedini.

Prije tri godine, ujesen 2005., kod pulske Verudele su je lipo fotografirali taljanski turisti, a samo dva miseca prije toga i kamerman HTV-a, koji je na Male Srakane kod Lošinja iša snimat neke ovce. Iznenada je, na desetak metri od obale, odma kraj barke, izronila ona.

Nažalost, ovčari su se derali, a snimatelj nije ima isti sekund spremnu kameru, pa ju je snimija tek kad se makla malo dalje, ali se lipo vidi da je rič o tuljanu. Interesantno, postoje brojna svidočanstva da je prije dvadesetak godina u moru kod Paga sritno živija par, medvid i medvidica, i da su nestali nakon granatiranja Paškoga mosta.

Možda se ovo sad mužjak vratija, potražit staru bračnu sriću, ka i tuljan Gotovac koji jezdi Jadranon u potrazi za svojon Simonicon? Kad se još smatralo da je Adriana zauvik mrtva, razmišljalo se da nan Grci posude koju medvidicu, pa da ih opet provamo uzgojit u poluzatočeništvu, jer su naše morske špilje savršene za njih.

Onda se govorilo da ih nećemo posudit od Grka, nego od Albanaca, jer da je albanska obala sličnija našoj. Evo, sad se definitivno dokazalo da medvidica živi i kod nas. Šta ćemo mi poć posuđivat od Albanije? Pa nismo još dotle došli.

Neka skuža pokojni dida Roko, neka se ne najide komiški ribari i viški ugostitelji, ali ja san za to da se nama naše medvidice vrate, u prekrasne špilje Sveca, Biševa i Palagruže. Jer, kakav bi bija naš mitski Jadran bez ijedne sirene?