Američka GMO baza na Kosmetu (Kosovo) Naučnici koji otkriju probleme sa GMO su napadnuti, prete im otkazom i ukidanjem finansija. Pokušaj medija da izlože probleme često je cenzurisan, što je slučaj i u Srbiji. GMO usevi, a sa njima povezani herbicidi, mogu naškoditi pticama, insektima, vodozemcima jer zagađuju vodene resurse i zemljište. Poljoprivredne metode koje se koriste u zemljama u razvoju dovele su do povećanja prinosa od 80 odsto i više, ali ne i GM, u proseku se ne povećava prinos uopšte. GMO usevi ne mogu na globalnom nivou smanjiti glad i siromaštvo, poboljšati ishranu, zdravlje, i ruralni život, niti povoljno uticati na životnu sredinu. Naprotiv GMO preusmerava novac i resurse koji bi inače bili potrošeni na daleko sigurniji, pouzdaniji i odgovarajući razvoj poljoprivrede. Cilj izbegavanja genetski modifikovane hrane je da se dostigne kritična tačka kako bi je prehrambene kompanije izbacile iz upotrebe. U Evropi, na primer, kritična tačka je postignuta 1999. godine odmah posle velike marketinške kampanje, koja je upozorila građane na potencijalne opasnosti, što je imalo za posledicu da za samo nedelju dana skoro sve najveće kompanije izbace GMO. U SAD-u je 2006. godine došlo do „pobune“ potrošača protiv upotrebe goveđeg hormona rasta rBGH ili rBST kod krava, što je imalo za posledicu da su velike kompanije, kao „Starbaks“, „Vol Mart“, „Kroger“ (ukupno oko 40 odsto najvećih mlekara), izbacile taj hormon iz svojih mlečnih proizvoda i mleka. Ali zato američki GMO kartel deluje u Evropi, a naročito u ovom regionu Balkana. Meta im je Srbija. Sa genetski modifikovanim organizmima američke kompanije, kao i njihovi sateliti, u Srbiji prvo su „nagrizli“ severne i zapadne delove naše države, tačnije, Banat, Bačku, Srem, Mačvu i Zlatiborski okrug, a sada i područje Kosova i Metohije. U ovom trenutku mini centri GMO kartela su u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Užicu i Prištini. Tu je osinje gnezdo GMO kartela, uz pomenutu bazu na Metohiji. Preuzeto sa portala:Pečat (Internet portal slobodne Srbije)